Različite zemlje koriste različite metode kako bi proširile svoj ideološki, politički i ekonomski uticaj. Nalazimo se u veku gde se bitke za uticaj ne odvijaju na bojnom polju, već različitim metodama. Dezinformacije, propaganda, kibernetičke pretnje, divlje diplomatske kampanje, sabotaže i ucene i mnoštvo drugih metoda inače poznatih kao „hibridni rat“ zauzeli su mesto fizičkoj konfrontaciji, ali sa istim ciljem za dominaciju. Kosovo, kao i sve druge zemlje, nije imuna na ovu pojavu, pa da bi se što efikasnije nosilo sa ovim ratom, koristi svoje bezbednosne mehanizme, posebno Kosovsku obaveštajnu agenciju - KIA. Stručnjaci za bezbednost kažu za KosovoPress da Kosovo ima kapacitet za suzbijanje hibridnog rata, ali kao nova država potrebno je više ulaganja u tom pogledu. Sve ovo uzimajući u obzir srpsko-ruske tendencije za dominacijom na Balkanu, posebno na Kosovu. Stručnjak za bezbednost Agim Musljiu kaže da je Kosovo kompletna u segmentu bezbednosti. Međutim, skreće pažnju na činjenicu da u svim institucijama ne postoje segmenti identifikacije hibridnog rata. Prema Musljiu, u svakoj instituciji Republike Kosova trebalo bi da postoji jezgro koje identifikuje hibridne napade, ali uvek u koordinaciji sa segmentom bezbednosti kroz koji se realizuje akcija protivmera. Musljiu: Kosovo kompletno u segmentu bezbednosti „Kosovo je po mom mišljenju kompletirana u bezbednosnom segmentu, ali postoji jedan segment kibernetičkog rata u svim institucijama, kao i u bezbednosnim institucijama. Ali, ekskluzivno za ono što mene pitate (hibridni rat), najodgovornija je institucija ona tajne službe ili KIA. I, mogu vam sa potpunom sigurnošću reći da su kapaciteti unutar KIA ispunjeni sa punom efikasnošću onoliko koliko treba Kosovu, njenim institucijama sa tačnošću i optimalnom odgovornošću do danas. Što se tiče drugih institucija, ne mogu da kažem da su one uspostavile institucije ili kapacitete izgrađene unutar relevantne institucije. Ali, ono što smo do sada videli, na Kosovu nije moglo da prodre u ovaj specijalni rat, koji su sigurno vodile Rusija i Srbija u ovom regionu, u ovom delu Evrope i na Balkanu, što znači da je na Kosovu ovaj rat najmanje prisutan u smislu oštećenja imaža ili institucija“, kaže on. Mentor Hodžaj, šef Zajednice za Kibernetičku Bezbednost i Privatnost, istog je mišljenja, prema kome Kosovo ima svoje institucije koje se profesionalno bave i tretiraju hibridni rat. Za KosovaPress naglašava da kosovske institucije koje se bave sprečavanjem hibridnog ratovanja moraju biti opremljene i podržane tehničkim, ljudskim i materijalnim kapacitetima. Hodžaj: Kosovske institucije se profesionalno bave hibridnim ratom „Procenjujem na osnovu onoga što sam video u medijima, kao i u aktivnostima, Kosovo ima bezbednosne institucije, koje se posvećeno i profesionalno bave hibridnim ratom. To obično zahteva rad, trud i na različitim nivoima, možda i nije dovoljno. Zbog toga i civilno društvo, televizije i vi trenutno doprinosite svesti građana i podižete svest o mogućim napadima hibridnog rata, čiji je cilj da građanin Republike Kosovo ima i stvara drugačije mišljenje “, kaže Hodžaj. Analitičar Ramuš Tahiri kaže da, uprkos tome što zemlja ima mnogo sigurnosnih mehanizama, još uvek ima prostora za poboljšanje u ovoj oblasti. S obzirom na to da su druge zemlje osnovale posebne kancelarije da bi se suočile sa hibridnim ratom, kao i strategijom EU vezanom za hibridni rat koji koriste Rusija i ISIS, Tahiri kaže da Kosovo može učiniti više . Tahiri: Kosovo bi trebalo da formira više mehanizama za suočavanje sa hibridnim ratom „Kosovo ima bezbednosne institucije, i u okviru policije, takođe i KIA. Kosovo takođe ima i druge institucije u obliku nevladinih organizacija, koje povremeno objavljuju publikacije u oblasti bezbednosti, ali i propagande. [...] Čini se da smo u počecima demokratije i izgradnje države, da se u ovom trenutku druge zemlje kreću mnogo brže i da ih je vrlo teško uhvatiti. Veoma bih voleo da vlada, u saradnji sa predsednikom ili Savetom za Nacionalnu Bezbednost, uspostavi mehanizme u svakoj oblasti ili iza svakog ministarstva, jer će hibridni rat biti značajan u narednim godinama i Kosovo mora biti zaštićeno“, rekao je on. Tahiri uzima dva primera kroz koja objašnjava zašto bi Kosovo trebalo da poveća svoj kapacitet za suzbijanje hibridnog rata koji je protiv te zemlje vođen, posebno od strane Rusije i Srbije. U početku se zadržava na delu nestalih iz nedavnog rata na Kosovu gde se obično odnosi na „nestale osobe“ koje, prema Tahirijevim rečima, obezvređuju zločin koji je počinio državni aparat Srbije. Tahiri: Za one koji su oteti koristimo izraz neutralni „nestali“ „Kada imamo posla sa onima koji su oteti sa Kosova, odnosno živi ili mrtvi ljudi uzeti su kao taoci i ne vraćaju se na Kosovo, mi imamo neutralni izraz koji koriste  srbi„ nestali “, a ovim obezvređujemo sebe, i žrtve. Iako to ima sasvim drugo značenje ako kažemo:„ uzeli su ih za taoce srpska vojska i policija “, jer je to urađeno državnom politikom, kako bi se povećao bol građana“, izjavila je Tahiri za KosovaPress. Prema njegovim rečima, reakcije koje su usledile nakon hapšenja bivših pripadnika Oslobodilačke Vojske Kosova od strane Specijalnog Suda deo su srpsko-ruske propagande. Tahiri: Reakcije nakon optužnice Specijalnog Suda deo su srpsko-ruske propagande „To je hibridna ratna propaganda sada kada se radi sa ljudima koji su otišli ​​u Hag i kojima se suočavaju sa  suđenje. I, čuješ u javnosti: dosta smo trpeli 20 godina, svašta su nam uradili, ocrnili su Kosovo‘, i upoređuju: „da čak ni srpski režim nije učinio ono što su oni uradili“. Ovo je prljava ruska i srpska propaganda za obezvređivanje vrednosti OVK-a, ili se kaže ’konfrontacija je individualna i OVK-a se ne oštećuje“, ali šta ako ova optužnica ostane, ako suđenje započne po službenoj dužnosti ili sa komandnom linijom, tada nema individualne odgovornosti, onda se tamo sudi OVK-a “, naglašava Tahiri. Konačno, Tahiri kaže da se hibridni rat infiltrira na Kosovo na neizabran način. I u tome, prema njegovim rečima, utiče i nedostatak obrazovanja za hibridni rat i njegove posledice