Šef Jedinice za nadgledanje direktne kontrole i administracije u KPA, Skender Hasani, u Parlamentarnoj istražnoj komisiji u vezi sa procesom privatizacije na Kosovu, izjavio je da mu je u jednom slučaju kupac pretio na osnovu toga što je on tražio da se primeni kazna zbog nepoštovanja uslova privatizacije. Ali detalje ove pretnje, pristao je da navede na zatvorenoj sednici, u kom slučaju su njegov zahtev prihvatili zamenici ove komisije. Hasani je rekao da se ova pretnja dogodila tokom aktivnosti u kojoj je otišao da zastupa KAP, i rekao je da nije prijavio istu pretnju. Hasani: Kupac mi je rekao da ste vi tražili primenu novčane kazne „Spolja, kupac, rekao je da ste vi poslali da mi primene novčane kazne. „Ne, jer je bio sastanak u Privrednoj komori, gde sam otišao da predstavljam KAP, a Privredna komora kao posrednik nije pronašla rešenje i u njihovom prisustvu, takođe to nisam prijavio“, rekao je. U vezi sa pretnjom, poslanica LDK Doruntina Maloku zatražila je da zna detalje. Maloku: Govoriš o Famipi „Kada govorite o pretnji koju ste dobili od jednog od kupaca društvenog preduzeća, govorite o Famipi“, rekla je. Međutim, Skender Hasani, šef Jedinice za nadzor za direktnu kontrolu i administraciju u KAP, rekao je da o ovom pitanju neće govoriti na otvorenoj sednici. Hasani: Na otvorenoj sednici ne odgovaram, na zatvorenoj, ako želite da „Samo za ovu pretnju koju on zapravo govori,ne za ostatak. Samo za ovaj deo, jer je prošao dug period. Na otvorenoj sednici ne odgovaram, na zatvorenoj ako želite da“, rekao je on. Hasani je rekao poslanicima da postoje poteškoće u uslovnoj privatizaciji preduzeća, jer nije jasno koji su kriterijumi u slučaju privatizacije. Hasani: Koje kriterijume treba uzeti u obzir, da li je ispunio ili ne ispunjava kriterijume u slučaju privatizacije „Preduzeća koja su privatizovana sa posebnim izdvajanjem ovih 5 koja su ostala u periodu kada sam ih nadzirao, imala su uglavnom dva uslova, ulaganja u određenoj vrednosti koja su obezbeđena za period od dve godine i određeni broj radnika. Dok su preduzeća koja su uslovno privatizovana imala uslove koji nisu bili precizno precizirani, uglavnom su bila održavavanje trenutne poslovne aktivnosti u poslednjem periodu kada je privatizovana i samo je Šar Cemi imao obavezu da izvrši određeni broj investicija od 35 miliona, a sa 500 zaposlenih, ostatak je imao samo uslov da održi trenutnu poslovnu aktivnost. Ovo je uslovnim preduzećima predstavljalo poteškoće jer nije bio jasan parametar koji je promet ili koliki je broj zaposlenih, koje kriterijume treba uzeti u obzir da li je ispunilo ili ne ispunjava kriterijume u slučaju privatizacije " , rekao je on. Poslanica LVV Ilza Hoti pitala je Hasanija da li postoje kazne za kompanije koje ne ispunjavaju kriterijume za privatizaciju. Hoti: Da li je bilo kazni? „Postojali su kriterijumi koji su procenjivali da li su obaveze kupaca ispunjene, u ovim slučajevima kada obaveze nisu ispunjene, trebalo bi da postoje kazne, da li je bilo kazni“, rekla je ona. U svom odgovoru, šef Jedinice za nadzor za direktnu kontrolu i administraciju u KAP, Skender Hasani, rekao je da u preduzećima koja su privatizovana sa posebnim izdvajanjem postoji šest kompanija na koje su primenjene kazne, dok u uslovnim preduzećima postoje tri kazne koje su primenjene. Hasani: Prema specijalnim “spin off”-om su šest kompanija koje su kažnjene "Kroz specijalnim “spin off”-u predviđene su kazne za šest kompanija, dok su za uslovna preduzeća izrečene su tri kazne za kompanije", rekao je on. Na ovom sastanku komisije bio je predviđen intervju Blerima Devola, vlasnika kompanije „Devoli Group“ i Ariana Hasanija, kupca Fabrike cevi u Uroševcu, ali obojica nisu potvrdili svoje učešće u komisiji. Zamenik predsednika komisije, Gazmend Bitići, rekao je da njih dvojica nisu potvrdili svoje učešće, istovremeno naglašavajući da su službenici komisije imali poteškoća u pronalaženju svojih kontakata. Bitići: Nije mogao da pronađe telefonski broj za obojicu „Naš sekretarijat komisije je pokušao da pronađe oblike komunikacije, nije uspeo da pronađe telefonski broj za obojicu. Koristio je imejlove koje je mogao pronaći na njihovim veb lokacijama, pa ćemo videti kako možemo pronaći način za komunikaciju ili uputiti pozivnicu direktno njima“, rekao je on. Poslanica LDK, Doruntine Maloku, rekla je da ne treba da budu uključeni u dnevni red svedoci sa kojima nije poznato da li je komunicirano ili. Maloku: Da ne pravimo medijski šou samo da bismo rekli da neko dolazi „Budući da nismo dobili potvrdu od svedoka kojima je poziv upućen, uslovno kažem da niste sigurni da ste poziv poslali na pravu adresu, onda je bolje da svedoke ne stavljamo na dnevni red, sve dok ne budemo potvrdili njihov dolazak. Nemojmo da pravimo medijsku emisiju samo da kažemo da neko dolazi, a zatim da kažemo da ne znamo da li smo mu poslali zahtev da dođe na pravo mesto. Bilo bi dobro iscrpiti sve mogućnosti da se traži nečije svedočenje, a zatim ga staviti na dnevni red, ako on ili ona odbije da dođe ili izbegne dolazak u komisiju“, rekla je ona. Članovi komisije složili su se da im poziv za izveštavanje još jednom bude upućen.​