Nacrt zakona o Državnom birou za verifikaciju i konfiskaciju neopravdane imovine neće se povući od Skupština Kosova. Ministarka pravde Aljbuljena Hadžiju izjavila je da će sve preporuke Venecijanske komisije biti uključene između dva čitanja. Hadžiju u intervjuu za KosovaPress govori i o primedbama na Zakon o TSK, ali i o mogućnosti stvaranja nadzornog mehanizma za Specijalni sud i sporazumu o ćelijama sa Danskom. Sada kada je prvo razmatranje Nacrta zakona o Birou... zakazano za sednicu u četvrtak, Hadžiju smatra uspehom to što je Venecijanska komisija dala zeleno svetlo konceptu građanske konfiskacije. „Postoji šest glavnih preporuka koje nam je Venecijanska komisija dala ima i neke druge koje nisu toliko suštinske, ali su važne. Zainteresovani smo da svaku od preporuka koje je Venecijanska komisija adresirala zajednički uputimo Komisiji za zakonodavstvo. Imala sam sastanak sa predsednikom komisije za zakonodavstvo i nakon usvajana ovog nacrt zakona od Skupštine Kosova u prvom čitanju, pošto su sve diskusije završene u Skupštini, preostaje samo glasanje. Spremni smo da kao ministartvo pravde sednemo sa radnom grupom Komisije za zakonodavstvo kako bismo odgovorili na svaku od preporuka. Ne slažem se sa onima koji kažu da treba povući ovaj predlog zakona, bar je na mojoj adresi nije došlo tako nešto, videla sam pozive za implementaciju koji su upućeni Vladi da adresuje preporuke Venecije, mislim da pozivi su potpuno legitimni i u skladu sa našim stavovima kao vlade, niko nije zainteresovan da se nastavi sa nacrtom zakona sve dok se preporuke Venecije ne adresiraju“, rekao je Hadžiju. Reakcije je izazvao i zakon o Tužilačkom savetu, koji je na Skupštini usvojen 23. juna. Dve najveće opozicione stranke, PDK i LDK, iste su uputile Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti ovog zakona. Bilo je i reagovanja iz Tužilačkog saveta, koji je od Ombudsmana zatražio da to uputi Ustavnom sudu. Ali, za ministra Hadžijua, ova reakcija TSK je bez presedana i šalje pogrešnu poruku svima. „Mislim da je takva izjava (TSK) bez presedana. Nikada nisam videla instituciju da je, uprkos tome što je u redovnim zakonodavnim procedurama i u duhu evropskih standarda, sačinjen ovakav nacrt zakona, nikada nisam videla takav pristup, takvu izjavu bilo koje institucije, nikada gde otvoreno pokazuje njihov otpor za nacrt zakona koji je usvojen u Skupštini Kosova... Mislim da je to nepromišljena izjava, mislim da je potpuno nerazumna i ne pripada Tužilačkom savetu, kao važnoj instituciji da poziva na otpor i nije dobar primer za građane Kosova dok ih mi pozivamo da sprovode zakone koje donosi Skupština, sa druge strane imamo jednu drugu instancu koja kaže da neće da ga sprovodi, a pogotovo kada TSK nadgleda tužilaštva... To nije dobar primer, to je udar pre svega na instituciju koja je veoma važna, smatram da je reforma u pravosuđu počela, počela je prvo u TSK... primena zakona ili ne, ne zavisi od njihove individualne volje“, naglasila je ministarka pravde. Stvaranje mehanizma koji bi nadgledao rad Specijalnog suda postalo je pitanje nakon posete predsednika Konjufce bivšim liderima OVK koji se nalaze u pritvoru. Hadžiju se slaže da Kosovo treba da ima instancu koja objektivno ocenjuje rad Specijalnog suda u pogledu ljudskih prava, ali kaže da to mogu da urade samo Skupština ili Ombudsman. „Mislim da kada postoji nedostatak nadzora od strane institucija, onda naravno postoji i kršenje ljudskih prava i druga kršenja, a takav slučaj nismo videli nigde gde imamo instituciju koja nikome ne odgovara. ... Specijalni sud ne izveštava ni SSK, ni TSK ili bilo kojoj drugo instanci, stoga je veoma važno da postoji instanca koja objektivno ocenjuje u odnosu na tvrdnje lica koja se nalaze u pritvoru, a ja mislim da će to 'pomoći Republici Kosovo da vidi da li ima kršenja ljudskih prava... Nikome nije u interesu da ometa nezavisan rad Specijalnog suda, ali hajde da vodimo računa da se prava ovih ljudi ne krše….Mi ka MP ne možemo imati ovlašćenja za ovo, kao MP, šta god je Skupština tražila od nas, mi smo uradili. Imamo odeljenje za finansijsku podršku, ispunili smo obaveze, ali Skupština Kosova, kao instanca koja je glasala za ovu instituciju, može da adresuje tako nešto“, rekla je ona. Ministarstvo pravde takođe ima za cilj da ovog meseca donese Vladi Kosova sporazum sa Danskom o zakupu ćelija u zatvoru u Gnjilanu. Ona smatra da će ovaj međunarodni sporazum imati podršku i opozicije, jer je za njegovo usvajanje potrebno dve trećine glasova svih poslanika. „Optimista sam da će (opozicija) podržati takav sporazum, mislim da ne treba da povezuju razne procese sa međunarodnim sporazumima, ne sa sporazumom sa Danskom ili sa drugim zemljama zbog činjenice da smo mi kao država zainteresovani takođe i strateški delujemo sa zemljama koje su kontinuirano podržavale Kosovo... Voleo bih da i mi imamo podršku opozicije za ovaj sporazum“, rekla je Hadžiju. Tokom ove nedelje, ministarka pravde Aljbuljena Hadžiju, zajedno sa premijerom Aljbinom Kurtijem, sastala se sa liderom PDK, Memlijem Krasnićijem i predstavnikom AAK-a, Seljimom Selimijem, gde su razgovarali o procesu provere. Uprkos pozivu, lider LDK Lumir Abdidžiku je odbio takav sastanak.