Velike hidroenergetske investicije širom jugoistočne Evrope suočavaju se sa visokim rizicima i niskim stopama realizacije, kaže se u novom istraživačkom izveštaju CEE Bankwatch, EuroNatur, Riverwatch i VVF Adria, mreže organizacija objavljenom danas (27.07.2022.) koji je identifikovao devet slučajeva visokih -rizičnih projekata. Iako su stotine malih hidroelektrana – koje su veoma štetne po biodiverzitetu – izgrađene širom regiona u poslednjoj deceniji, napori da se izgrade zelene hidroelektrane veće od 10 MV su uglavnom bile neuspešne, a uspele su samo Albanija i Slovenija. Ranjivost na sušu, pravni problemi, rastući otpor javnosti i nedostatak finansiranja su među faktorima koji su zaustavili niz velikih hidroenergetskih projekata poslednjih godina, uključujući dva na reci Vjosa u Albaniji, dva u Nacionalnom parku Mavrova u Severnoj Makedoniji, a neke u Morači i Vrbasu u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Hidroenergija, zajedno sa ugljem, tradicionalno je igrala glavnu ulogu u jugoistočnoj Evropi, ali klimatske promene osporavaju ovu ulogu. Albanija je povečala kapacitet za oko 600 MV velikih elektrana i nekoliko stotina megavata manjih elektrana od 2010. godine, ali je prosečna proizvodnja hidroenergije jedva porasla između 2010. i 2020. I u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori, koje su izgradile samo male hidroelektrane, prosjek generacija se smanjila. Vlade i kompanije u regionu su nestrpljive da izgrade još veće hidroelektrane. Bosna i Hercegovina je posebno ambiciozna, planirajući najmanje 12 velikih brana uprkos tome što nije uspjela da završi ni jednu veliku zelenu fabriku u protekloj deceniji. Finansiranja je sve manje jer su Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i nemački KfV u poslednje vreme postali oprezniji, ostavljajući kineske i turske banke, kao i američku Međunarodnu finansijsku korporaciju za razvoj (DFC), među retkima koji su voljni kladiti se na tako rizičan sektor. Međutim, uprkos tome što su kineske kompanije uključene u nekoliko projekata u Bosni i Hercegovini – uključujući elektranu Ulog u gornjoj Neretvi, seriju od tri elektrane u Bistrici i potencijalno još tri u gornjoj Drini – jedino potvrđeno finansiranje Kineza je za kontroverzne elektrane Dabari 160 MV, za koje je Eksimbanka u januaru ove godine potpisala kredit od 180 miliona evra. Pipa Galop, iz mreže CEE Bankvatch – rekla je da proizvodnja hidroenergije u regionu raste i opada kao jo-jo zbog klimatskih promena, što čini besmislenim izgradnju još brana. „To je vidljivije u zemljama poput Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore koje su već prilično zavisne od hidroelektrana. Potpuno je neshvatljivo da je Crna Gora na kraju 2021. godine imala samo 2,5 MV instaliranih solarnih fotonapona. Hitno je potrebna diversifikacija obnovljivih izvora i ozbiljno povećanje energetske efikasnosti“. U međuvremenu, Ameli Huber, iz fondacije EuroNatur - takođe je rekla da investitore u hidroenergiju i dalje privlači mogućnost besplatnog izvora energije koji je uvek dostupan. „Ali hidroenergija je odavno prestala da bude ovo: prekoračenje rokova i troškova je red dana, posebno kada su u pitanju velike hidroelektrane i tok reka više nije pouzdan. I veoma negativan uticaj hidroelektrana na biodiverzitet rečnih sistema mora se uzeti u obzir. Zemlje čiji energetski sistemi zavise od hidroenergije će platiti visoku cenu kako se uticaji klimatskih promena budu intenzivirali, a suše i poplave budu sve češće. Ulrih Ajhelman iz Riverwatch je takođe rekao da pored energetskih aspekata koji govore protiv blokade balkanskih reka, postoji i činjenica da su reke kao što su Neretva, Drina i druge od izuzetne ekološke vrednosti. „Da li biste se usudili da uništite poslednje preostale stare šume za proizvodnju peleta? Isto bismo uradili i sa ovim rekama kada bismo dozvolili izgradnju brana. Na sreću, ljudi sve više shvataju pravu vrednost balkanskih reka i sve se više suprotstavljaju projektima brana i dobijaju ove bitke.