Na teritoriji Kosova trenutno vrše se procenjivačka iskopavanja za ekshumaciju posmrtnih ostataka tokom rata na Kosovu. Iskopavanja se vrše u jednom selu Gnjilana, dok se očekuje da će ovih dana započeti na jednoj lokaciji  Orahovca. Vladina komisija za nestala lica traži saradnju članova porodice da bi dali krv i uporedili je sa posmrtnim ostacima. Pošto mnogi od njih to odbija, jer i dalje veruju da su članovi njihovih porodica u privatnim zatvorima u Srbiji. Ovo je rečeno na današnjem sastanku ove komisije, gde je šef Kancelarije u Vladinoj komisiji za nestala lica Kuštrim Gara govorio o istraživanjima koje se vrše u Kiževaku Raške, dodajući da se istraživanje delimično sprovode I u jednom delu Gnjilana. On je napomenuo sastanak dve delegacije, Kosova i Srbije u Kiževaku, gde je rekao da su radovi na ovoj lokaciji pažljivo praćeni. Gara je naglasio da su od 16. prošlog meseca angažovani na iskopavanjima na lokalitetu Kiževak. Gara: U severnoj Mitrovici postojale su dve lokacije groblja "Što se tiče procenjivačkih iskopavanja na teritoriji Kosova, u vremenskom periodu za koji izveštavamo, postojale su dve lokacije na groblju muslimanskih vernika u Severnoj Mitrovici. I ove dve lokacije koje su obrađene u to vreme, konkretno na lokaciji  16.Oktobar 2020. godine i lokacija postupka 29. oktobra 2020. godine, upućuju nas na podatke koje smo prethodno iznosili i o kojima smo govorili tokom ove godine, ili su do sada na groblju muslimanskih vernika, uključujući dve od ovih lokacija, obrađene su ukupno četiri lokacije. U kojima  su ekshumirani posmrtni ostatci najmanje šest žrtava rata", rekao je Gara. Pored lokacija u Mitrovici, Gara je dodao da su u to vreme bile još dve lokacije na kojima su se fokusirali. Između ostalog, on je najavio da se u Gnjilanu trenutno vrše procenjivačka iskopavanja. Gara: Danas se vrše procenjivačka iskopavanja u jednom selu u opštini Gnjilane „To je lokacija u selu Polan u Istoga i lokacija u selu Surigane u opštini Srbice. I lokacija u Polanu i Surigana nastavak su posla obavljenog tokom prethodnih meseci. Procenjivačka iskopavanja izvršena su u Polanu negde u junu, a zatim su na osnovu podataka o proceni 21. oktobra izvršena su procenjivačka iskopavanja, usled čega su ekshumirani posmrtni ostaci jedne žrtve rata. Dok se, u selu Surigane, 30. i 31. oktobra izvršena iskopavanja, gde su pronađeni i ekshumirani posmrtni ostaci dve žrtve rata. Procenjivačka iskopavanja se danas sprovode u jednom selu Gnjilana i verujem da će se narednih dana ispitati mogućnosti da se uvrsti u dnevni red iskopavanja još jedna lokacija na teritoriji opštine Orahovca“, najavio je Gara. Takođe je najavio da je tokom ovog perioda bilo slučajeva predaje posmrtnih ostataka porodice u Klini. I, predsedavajući Vladine Komisije za Nestala Lica, Rame Manaj rekao je da treba dati odgovor za posmrtne ostatke na Institutu za Sudsku Medicinu, gde se kaže da ima preko 300 posmrtnih ostataka. Rekao je da su predložili nacrt akcionog plana koji uključuje četiri cilja. Manaj: Da se digitalizuje arhiva „Nakon napora da se razjasni sudbina i boravište nestalih osoba i reši pitanje posmrtnih ostataka, Vladina Komisija za Nestale Osobe izradila je ovaj akcioni plan u ispunjavaju ciljeva opisanih u ovom dokumentu u konsultacijama sa međunarodnim partnerima uključeni u ovaj proces. Ovaj nacrt uključuje četiri cilja: digitalizacija arhive, skeniranje dokumentacije, dalje postupanje sa slučajevima neidentifikovanih posmrtnih ostataka, slučajevi koji su posebno poglavlje tokom ovog perioda od skoro više od 10 godina. Saradnja sa lokalnim i međunarodnim porodicama i organizacijama i bilateralna i regionalna saradnja “, rekao je Manaj. On je naglasio da skeniranje materijala treba da se uradi za ceo proces. Sa tim se složio i šef kosovske delegacije Ibrahim Makoli, koji je rekao da državni mehanizam treba da ima dokumentaciju, jer je pored krivičnog gonjenja onih koji su počinili zločine potrebna je i takva arhiva. Makoli: Imamo obavezu da sastavimo spisak nestalih "Imamo zakonsku obavezu da sastavimo spisak nestalih osoba. Spisak koji potiče iz podataka anti- mortum. Niko ne može dodati ili ukloniti ime bez ovog dokumenta. Danas na osnovu ovih imena, stoji 1638 osoba koje se vode kao nestali i ovaj spisak se ne može ažurirati bez osnovnog dokumenta “, rekao je Manaj. Direktor Instituta za Sudsku Medicinu Arsim Gerdžaljiu rekao je da su od '99. Do 2003. Godine radili timovi Haškog tribunala na Kosovu, gde je dodao da je u to vreme primljeno preko 4000 slučajeva bez DNK analize, za koje prema njemu identifikacija se vrši na klasičan način. Gerdžaljiu: Preko 2000 članova porodice sahranjeno bez obdukcije i DNK analize od porodica "U ovoj smo situaciji kada je identifikovan veći broj porodica koje još nisu dale krv za upoređivanje. Iako se na osnovu onoga što ste ranije rekli u anti-mortum podacima postoje sumnje da neki od njih mogu imati članove porodice u našem institutu, u tim posmrtnim ostacima. Ali iste porodice su odbile da daju krv jer i dalje se nadaju da su im najmiliji živi u privatnim zatvorima u Srbiji. Jedan od izazova komisije i preduzeća je da pokušaju objasniti ovim porodicama važnost ovoga ... Preko 2000 članova porodice sahranili su svoje članove bez obdukcije i bez DNK analize", rekao je on. Gerdžaljiu je rekao da je to veoma teško, jer članovi porodice i dalje veruju da su njihovi najmiliji živi i da je zbog toga tražio saradnju od porodica i lokalnih organizacija.