Institut GAP objavio je izveštaj o uticaju pandemije COVID-19 na kosovsku ekonomiju. Prema ovom izveštaju, mere koje su uvedene za zaštitu od COVID-19 prouzrokovale su najveći pad domaće proizvodnje od posleratnog perioda, uzrokujući pad bruto domaćeg proizvoda za 9,28 procenata u drugom tromesečju. U ovom izveštaju Institut GAP predstavlja učinak glavnih komponenata koje čine BDP i druge makroekonomske pokazatelje u prvoj polovini 2020. godine (januar-jun) kako bi odrazio uticaj ove krize na sve ekonomske sektore zemlje. „Vanredna situacija uticala je na promenu ponašanja potrošača gde su domaćinstva povećala troškove osnovnih proizvoda, istovremeno smanjujući nebitne troškove. Ekonomske aktivnosti koje su zabeležile porast u drugom kvartalu bile su ekstraktivna industrija, prerada, snabdevanje električnom energijom i vodom za 19,8% i informisanje i komunikacije za 29,6%. U međuvremenu, sve ostale industrije doživele su pad prihoda. Najveći pad zabilježen je u građevinarstvu sa -47,08% i trgovini, transportu, smještaju i gastronomiji sa -24,4%. Takođe. Tokom prve polovine ove godine, industrije su prijavile oko 584 miliona evra ili 11% manje prometa u Poreskoj upravi Kosova (PAK) nego u istom periodu prethodne godine. Vlada Kosova odobrila je prvi fiskalni paket vredan 190 miliona evra i predložila preorijentaciju budžetskih rashoda, iz kategorije kapitalnih izdataka u kategoriju plata, transfera i subvencija. Međutim,ovaj paket nije uspeo u potpunosti da se primeni u drugom tromesečju i iz tog razloga mnogi građani i preduzeća nisu blagovremeno dobili pomoć. Kao rezultat, u prvoj polovini godine rashodi su bili samo 18,8 miliona evra ili za oko 2% veći nego u prvoj polovini prethodne godine. Preusmeravanje budžeta kao jedine mere bez povećanja javnog duga biće beskorisno u podršci ekonomskom oporavku.