Finansijska kriza Superligaških klubova, analitičari: Evo rešenja
Fudbalski klubovi koji se takmiče u Super ligi Kosova suočeni su sa finansijskom krizom. Priština, Drenica i odnedavno Gnjilane su u teškoj situaciji sa prihodima. Ali ni ostali timovi ne zaostaju mnogo. Dok se skoro isti scenario sa finansijama ponavlja svake godine sa drugim timovima koji nisu deo elitnog prvenstva kosova i koji su nekada ušli u istoriju kosovskog fudbala.
Treneri i analitičari ocenjuju da se to dešava jer klubovi rade bez prave strategije, dok bi rešenje bilo vraćanje pažnje na akademije klubova.
Trener i analitičar Biljbilj Sokoli kaže za KosovaPress da nepromišljeni troškovi koje čelnici kluba prave u pripremnoj fazi ozbiljno narušavaju njihov budžet, a ističe da rešenje vidi u izradi pravilnika koje primorava klubove da se aktiviraju fudbalere iz svojih akademija.
„Kada je u pitanju planiranje, uvek treba da imate na umu da 'protegnite noge koliko je jorgan'. Ne uzeti fudbalere koje klupski budžet ne može da priušti. Često vidimo veoma skupe pripremne faze u primorskim mestima u inostranstvu koje koštaju izuzetno skupo, trebalo bi da budu mnogo skromnije zahvaljujući prilikama koje se stvaraju. Potreban je pravilnik FS Kosova kako bi aktivacija mladih bila u što većem broju. Obavezivanje klubova da u svom sastavu imaju veliki broj mladih igrača koji su jeftiniji jer su skupi samo iskusni igrači, igrači koji imaju godine“, rekao je Sokoli.
Dok, trener Arsim Plepoli oštro kritikuje klubove zbog nimalo racionalnog upravljanja budžetom, ističući da je upravo u ovom trenutku izvor finansijske krize u klubu.
„Naši igrači na ovom nivou su veoma dobro plaćeni, sa veoma dobrim platama i ugovorima. Ne znam da li ćemo uspeti da stignemo do cilja i zadržimo ovaj finansijski kontinuitet... Zato moramo da razumemo ako ne možemo dalje, onda dati šansu novim igračima, odobriti ih, kao Lapi sa Valjmirom Velin kojeg je solidnim iznosom poslao u Tursku. Damo prostora mladim igračima ako ne možemo da idemo u viša evropska takmičenja, nemojmo da uzmemo potrošene igrače od 35, 36 i 37 godina da prođu samo dva-tri kola i onda će klub imati finansijskih problema. Ovo nam se dešava... Morate da znate da upravljate klubom, morate da znate koliki je godišnji budžet, da ne idemo dalje od budžeta... Mi smo Kosovo, Kosovska Super liga ne može da uzme igrača i platiti mu 8 hiljada ili 9 hiljada evra ili četiri ili pet igrača u tom iznosu jer mi to ne možemo da priuštimo“, rekao je Plepoli.
Analitičar Maljsor Đonbaljaj takođe strahuje da će se mnogi klubovi suočiti sa finansijskom krizom. On kaže da se igračima na Kosovu isplaćuju velike sume i ako se ovakva praksa nastavi, kosovski fudbal će imati ozbiljnih problema, a poziva da se oči okrenu ka fudbalskim akademijama i školama kako bi se ova kriza okončala.
„Mislim da je to problem koji bi u bliskoj budućnosti trebalo kanalisati kroz određenu normu, možda standardizaciju i bukvalnije organizovanje klubova. Mislim da su visoke plate bile jedan od razloga i mislim da će, ako se tako nastavi, mnogi klubovi imati istu sudbinu jer su to visoke plate za životni standard koji imamo na Kosovu... S tim u vezi, Mislim da treba da se potrudimo u fudbalskim akademijama da u našim timovima imamo što više domaćih fudbalera koji su zastupljeni u inostranstvu kako bi mogli da se probiju na evropsko tržište... Takav plan do sada sa ogromnim ulaganjima, uglavnom u fudbalera i ostavljajući po strani fudbalske škole, kosovski fudbal nigde ne šalje“, naglasio je Đonbaljaj.
Prema Đonbaljaju, ukoliko bi klubovi vratili ulaganja u svoju školu fudbala, u kratkom roku bi se postigla dobra finansijska stabilnost.
„Zaista, neke plate poslednjih godina su astronomske za kosovsko tržište i da su tim novcem upravljali i ulagali ga u škole fudbala, mislim da bismo za period od tri do četiri godine imali fudbalere koji bi mogli da ih plasiraju na evropsko tržište... Mislim da treba da napravimo sistem u kome će klubovi, fudbaleri, treneri i zajednica moći da pronađu najbolji mogući profesionalni prostor za razvoj svoje karijere, a istovremeno Kosovo kao zemlja treba da ima najbolju moguću prezentaciju u inostranstvu“, naglasio je Đonbaljaj.