Fan S. Noli, jedna od najistaknutijih ličnosti albanske nacije, pamti se kao velika i višeznačajna ličnost albanske književnosti, kulture, verskog života i politike. Bio je čovek alternativa, kontradikcija, unutrašnjih tenzija, koje je savladao predanošću istinskog državnika. Noli je rođen u Ćitezi, selu naseljenom Albancima u okrugu Edrene 6. januara 1882. Godine zajedničkog rata zajedno sa najnaprednijim snagama albanskog društva učinile su od Nolija revolucionarnog demokrata i istaknutog mislioca, i njegovo delo jedno od vrhunca albanske društvene misli i pesničkog stvaralaštva. Fan Noli je pisao dramu, objavljivao članke u novinama „Drita“, na grčki preveo delo od Sami Frašerija „Albanija šta je bila šta je i što će biti“, otišao je u SAD, gde je igrao ulogu u ujedinjenju albanskih društava i za objavljivanje novina „Kombi“. Ovih godina stvorio je prve stihove i započeo albanizaciju. Iako je živeo daleko od Albanije, on je dao mnogo za nju. Noli je igrao glavnu ulogu na svom položaju sveštenika. Funkciju je preuzeo u 27. godini kada su pravoslavni Albanci u Americi gubili strpljenje sa grčkom kontrolom crkve. Kao pravoslavni sveštenik 1908. godine prvi put je održao liturgiju na albanskom jeziku u dvorani „Vitezovi časti“ u Bostonu. Ovaj čin je bio prvi korak ka organizaciji i zvaničnom priznanju Autokefalne Albanske Pravoslavne Crkve. To je u to vreme imalo politički značaj, jer je zatvorilo put uticaju grčkih krugova na Albance pravoslavne vere. U međuvremenu, sarađivao je u novinama, držao predavanja, organizovao patriotska društva koja su se 1912. godine pridružila panalbanskoj federaciji „Vatra“. Te godine diplomirao je na Univerzitetu Harvard. 1913. Fan Noli je prvi put posetio Albaniju i obavio prvu pravoslavnu crkvenu službu na albanskom jeziku u ovoj zemlji u prisustvu princa Vilhelma Vida. Noli je došao u Albaniju 1913. i 1920. godine. Postao je vodeća ličnost u borbi za uspostavljanje demokratskog poretka. Pobedom Junske revolucije, 17. juna 1924. Fan Noli je postavljen na čelo vlade Albanije. Tokom šest meseci vodio je demokratsku vladu, koja je mesom i krvlju pokušavala da se suoči sa političkim i ekonomskim problemima nove albanske države, koji su bili vrlo ozbiljni. Ali, pokazalo se da je njegov program za modernizaciju i demokratizaciju Albanije prenagljen u zemlji bez parlamentarnih tradicija. Svrgavanjem njegove vlade od strane zogističkih snaga, Noli je zauvek napustio Albaniju. Ljubav prema narodu i otadžbini negovao mu je porodični krug. Široka kultura koju je dobio dala je njegovom patriotizmu napredni sadržaj. Borbu za nacionalno oslobođenje zamislio je kao rat oružja i pera.Fan Noli zahtevao je da se njegovi sunarodnici oslanjaju na „svoje oružje i hrabrost.“. Kao pristalica borbe za oslobađanje od stranog osvajača, podržavao je akcije frakcija i oružane pobune velikih razmera protiv osmanske vlasti. Posle proglašenja nezavisnosti stavljen je u službu albanske vlade Valone. Razradio je stavove o uređenju države, unutrašnju i spoljnu politiku u spisima i govorima 1921-1924. Borio se za to da država primeni principe napredne demokratije.Fan Noli je jedna od najistaknutijih ličnosti nacionalne kulture. Svojom višestrukom aktivnošću pružio je dragocenu pomoć u formiranju albanske demokratske kulture. Velik deo svojih snaga posvetio je novinarstvu, s prekidima vodeći list „Dielli“, osnivajući i vodeći list „Republika“. Fan Noli je jedan od majstora albanske poezije, njegovi tekstovi sadrže važne umetničke generalizacije. Izrazio je težnju demokratskih slojeva za slobodom i zemljom, za pravdom i napretkom. Politički tekstovi obožavaoca Nolija odzvanjaju nepokolebljivom pesnikovom verom u pobedu nad neprijateljima zemlje i ka napretku. Fan Noli je takođe posvetio posebnu pažnju istorijskim studijama. Na ovom polju njegova interesovanja bila su usredsređena na život Đergja Kastriota Skenderbega. Čovek sa širokim kreativnim interesovanjima bavio se i muzikologijom; Njegovu monografiju „Betoven i Francuska revolucija“ na engleskom jeziku visoko su pohvalili stručnjaci i istaknute ličnosti. Fan Noli ostavio je majstorske prevode nekih dela svetski poznatih naprednih pisaca, poput Šekspira, Ibsena, Servantesa itd. Noli je umro na Floridi. SAD, 13. marta 1965. u 83. godini. Tokom svog života bio je povezan sa svojim narodom, kome je priznavao patnju, pozivao u rat i divio se pobedama. Ostavio je neizbrisiv trag u istoriji našeg naroda i njegovoj kulturi.​