Samit o Zapadnom Balkanu održaće se danas u slovenačkom Brnu, iako je fokus tema sa nejasnom slikom stava država članica Evropske unije o otvaranju vrata Unije za šest zemalja zapadnog Balkana. Skepticizam nekih zemalja Unije o proširenju na Zapadni Balkan doveo je do toga da su neke zemlje u regionu takođe skeptične prema EU, ustupivši mesto apetitima Rusije i Kine za većim političkim i ekonomskim uticajem u regionu. Da bi razgovarali o stavovima i očekivanim izjavama lidera EU na ovom samitu, KosovaPress je intervjuisala bivšu izvestiocu za Kosovo u Evropskom parlamentu i trenutno poslanicu Evropskog parlamenta, gđu. Tanja Fajon. Intervjuer: Fadil MIFTARI KosovaPress: Slovenija će u sredu biti domaćin samita Brdo Brione, koji će okupiti lidere šest zemalja Zapadnog Balkana i lidere Evropske unije u snažnim naporima da se postigne sporazum između zemalja regiona Balkana za povećanje saradnje između njih. Šta očekujete od ovog sastanka? Kako je zapisano u programu samita Brdo, ovaj sastanak je zaista jasan signal koji potvrđuje da je Evropska unija glavni politički, ekonomski i trgovinski partner Zapadnog Balkana. Ulaganja predviđena kroz ekonomski i investicioni plan trebalo bi da promovišu dugoročni ekonomski oporavak, ubrzaju zelenu i digitalnu tranziciju, podrže regionalnu saradnju, a pre svega da promovišu proces pridruživanja. Međutim, najvažnije pitanje koje trebamo postaviti je kakva su očekivanja zemalja Zapadnog Balkana od Samita, jer smo svedoci kontinuiranog širenja evroskepticizma među građanima i liderima u regionu. Verujem da treba postaviti njihovu perspektivu, regionalne izazove i realna očekivanja. Obaveza Evropske unije je da podržava, asistira, pomaže i vodi. Ovo drugo je takođe jedan od mojih glavnih prioriteta kao poslanika u Evropskom parlamentu i moja želja više od jedne decenije. Lideri koji učestvuju na Samitu treba da ostave po strani svoje razlike i da se usredsrede na pronalaženje zajedničke osnove za ubrzanje puta ka evropskim integracijama zemalja Zapadnog Balkana. Zajednički izazovi su jasni i odnose se uglavnom na oblasti vladavine prava, slobode medija i pluralizma, te poštivanja ljudskih prava. 2) Zemlje koje čine grupu od 6 zemalja Zapadnog Balkana do sada su bile namamljene ubrzanim zamahom za članstvo u EU, ali ovaj samit se održava u vreme kada se proširenje smatra veoma osetljivim pitanjem za EU, koja je podeljena na potrebu i brzinu sa kojom se zemlje moraju primiti u blok. Kakvu poruku očekujete od lidera EU na ovom samitu? Proširenje može biti osetljivo pitanje za neke zemlje članice EU, ali mislim da smo svi svesni da je trenutni status kuo u regionu vrlo nesretan i neprihvatljiv i za Uniju i za ceo region. Blokade nekih država članica jednostavno nisu u redu, jer dovode do pogoršanja međusobnog poverenja i poštovanja. Čvrsto verujem da su naši prvi koraci ka jačoj i stabilnijoj zajedničkoj budućnosti otvaranje pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Blokada ove dve zemlje, dozvolite još jednom da naglasim, da su ispunile sve potrebne uslove, podriva se kredibilitet EU i u suprotnosti je sa strateškim interesom Unije, koji osigurava i promoviše stabilnost Zapadnog Balkana. Isto važi i za neispunjenu posvećenost EU liberalizaciji viznog režima za Kosovo. Dok kažem ovo, poruka koju očekujem od lidera je njihova snažna i iskrena posvećenost da rade na ovim konkretnim pitanjima u svetlu dalje saradnje, da pokažu svoju podršku regionu i priznaju napredak koji je već postignut. Pre svega za dobrobit građana. 3) U međuvremenu, čini se da su neke zemlje Zapadnog Balkana izvršile pritisak na EU da nastavi pregovore o pridruživanju sa balkanskim zemljama koje daju naznake interesa za jačanje bliskih veza sa Kinom i Rusijom. Da li na ovo gledate kao na ozbiljne napore? Apetit Kine i Rusije za region nije iznenađujući, ali su prilično posledični zbog unutrašnjeg rata za proširenje Evrope, s jedne strane, i zbog ozbiljnih problematičnih spoljnih faktora, koji utiču na region, s druge strane. Sve ovo doprinosi proširenju sfere uticaja duboko u evropsko susedstvo i u direktnoj konkurenciji za njen strateški interes. Iako je Evropa i dalje najveći ekonomski partner i donator na Zapadnom Balkanu, Evropa izbegava kada se radi o kretanju. Nedostatak solidarnosti u ulozi vakcinacije ponovo je dokazao da su skeptici bili u pravu i prepustili teren svojim rivalima. 4) Predsednica Evropske komisije, Ursula von der Leyen, posetila je Zapadni Balkan pre samita, ponavljajući svoju podršku zemljama, uključujući Srbiju, da se pridruže Evropskoj uniji. Ali političari u regionu razočarano gledaju na tu temu, pošto se ponavlja godinama. Da li može da tokom ovog samita dođe do konkretnih koraka koji bi podstakli želju zemalja Zapadnog Balkana za ozbiljnim reformama koje zahtevaju kriterijumi za članstvo u EU, a koje bi mogle da odvrate njihov interes za saradnju sa Kinom i Rusijom? Uvek sam bio glasni zagovornik proširenja zemalja Zapadnog Balkana. Uveren sam da Evropa neće biti potpuna bez integrisanja Zapadnog Balkana. Međutim, podrazumeva se da će se balkanske zemlje okrenuti drugim pravcem ako ih Evropska unija razočara. Ovaj samit je dobra prilika za jačanje naše saradnje i veza. Posebno Slovenija ima važnu ulogu u ovom procesu zbog jakih susedskih veza koje imamo – u istorijskom i ekonomskom pogledu. Takođe bismo trebali biti svesni da je Slovenija od 2004. godine, po broju stanovnika, mogla biti još više povezana sa regionom Zapadnog Balkana, jer se mnogo ljudi iz zemalja bivše Jugoslavije doselilo u našu zemlju. Od tada smo takođe doživeli dve krize, ekonomsku krizu i migracijsku krizu, dok u ovom trenutku još uvek doživljavamo razornu zdravstvenu krizu. Time smo naučili da Slovenija može biti snažan i olakšavajući saveznik saradnju između EU i Zapadnog Balkana, te da na dugoročnom planu ima smisla ulagati u stvari koje nas ujedinjuju i rešavaju istorijske sporove kroz dijalog. Moramo izgraditi snažnu komunikaciju kako bismo postigli pozitivne rezultate, kao što smo to činili u prošlosti kada smo građanima Republike Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije od decembra 2009. godine omogućili bezvizni ulazak u šengenskoj zoni, a građanima Albanija i Bosne i Hercegovina u novembru 2010. godine. Pozitivne prakse su rezultat dijaloga, rada i napora s obe strane. 5) Da li je nepriznavanje Kosova kao države od strane pet država članica EU dodatno zakomplikovalo odnos EU prema regionu i izazove njegove integracije u blok? Razlike među državama članicama komplikuju stav EU prema regionu u celini, ali važno je da nastavimo da radimo na pronalaženju kompromisa i zajedničkog osnova za dobrobit naših građana. Nepristrasni interes sa svih strana mora se rešiti da bi se postigao napredak. 6) Sporovima između Kosova i Srbije na takvim sastancima uvek se pridaje veća pažnja nego bilo čemu drugom. Očekujete li da će se isto desiti i ovog puta, s obzirom na nedavne tenzije na severu Kosova? Nedavne tenzije između Srbije i Kosova svakako su dobile veliku pažnju Evropske unije i međunarodne zajednice. Drago mi je da su nakon dva dana pregovora sve strane postigle dogovor o okončanju najnovijih tenzija. Nedavno smanjenje tenzija pokazuje da su dobrobit i bezbednost građana najvažniji. Mislim da smo svi svesni bolne prošlosti koju je region Zapadnog Balkana iskusio; ljudi su umorni od sukoba i ratova. Formiranje Radne grupe koju vodi EU, sastavljena od predstavnika EU, Beograda i Prištine, dobar je korak napred u pronalaženju trajnog rešenja, zasnovanog na standardima i praksi EU. Prvi sastanak ove Radne grupe biće održan u Briselu 21. oktobra, a u roku od šest meseci Radna grupa bi trebalo da predstavi svoje nalaze za trajno rešenje na sastanku dijaloga na visokom nivou.