Fabrika za obogaćivanje hroma u Devi zatvorena je već dve i po godine. Pored nedostatka sirovina i niske tržišne cene hrom koncentrata, rudarska renta koju je Ministarstvo finansija Albanije podiglo na 9 odsto dovela je do toga da ova fabrika više ne prerađuje ni jedan gram hroma. Ova fabrika u Đakovici, koja se nalazi samo 15 kilometara u blizini granične tačke u Ćafe Prušu, istorijski je bila snabdevana sirovinama, 100 odsto uvezenim iz Albanije, u oblastima Hasa i Tropoje. Da bi se ova fabrika pustila u rad, njeni menadžeri i drugi privrednici čvrstih minerala iz Albanije zahtevaju da se ova naknada koju primenjuju albanske vlasti u potpunosti ukine, kako je tamošnja izvršna vlast odlučila za prerađivače hroma u Albaniji. Izvršna vlast Albanije je početkom 2021. promenila zakon o nacionalnim porezima i tako suspendovala mineralnu rentu, na tri godine nula samo za dalje prerađivače rude hroma, u fabrikama ferohroma i fabrikama za obogaćivanje hroma. Prema navodima vlade, ova inicijativa je došla da pomogne tamošnjoj rudarskoj industriji, koja je pogođena posledicama pandemije Covid-19. Ministarstvo finansija Vlade Albanije i carina ove zemlje do sada nisu odgovorili KosovaPress-u povodom zahteva fabrike hroma u Đakovici. Vlasnik i generalni administrator fabrike za obogaćivanje hroma u Đakovici, Bukuroš Koči, kaže za KosovaPres da uvoz sirovina iz Albanije predstavlja poteškoće za njegov rad na Kosovu. Koči kaže da je izvozna taksa koju albanska država primenjuje na kupovinu iz njene fabrike veoma visoka. Koči dodaje da je zakupnina 9 odsto iznad referentne cene, a ne otkupne, što direktno opterećuje uvoznika, u ovom slučaju fabriku za obogaćivanje hroma u Devi. „Godine 2022. godine, u januaru smo se spremili za početak rada, ali zbog nedostatka sirovina nismo mogli da počnemo. A drugi razlog je, jer je albanska vlada odredila zakupninu za siromašni mineral 9 odsto vrednosti minerala, to nije 9 odsto fakture ili vrednosti koju mi kupujemo, već je više, jer je na osnovu referentne cene koju formira komisija koju imenuje Ministarstvo finansija. Danas u Ćafe Pruš-u ima preko 20-30 hiljada tona hroma koji ne možemo da uvezemo, jer je renta veoma velika vrednost, pa je zato ne možemo uzeti, jer to rezultira gubitkom. Dakle, ako ova renta bude niža kao u Albaniji, koja je tri godine bila nula, bili bismo spremni da počnemo da kupujemo i puštamo fabriku u rad. Ovo pripada delu Albanije“, naglašava Koči. Investitor iz Albanije u Đakovici traži od Vlade Albanije da u potpunosti ukine rudarsku rentu kao za fabrike za obogaćivanje hroma koje rade u Albaniji. Koči je dalje rekao da će puštanjem u rad ove fabrike pustiti u rad oko 20 rudnika u oblasti Hasa, Tropoje i Kukesa. „Mislim da bi bilo dobro da imamo nultu rentu, kao što je u Albaniji tri godine nula. I ovo je velika pomoć, jer je odmah stavilo u rad sve fabrike, ili veliki deo ovih fabrika“, kaže on. On je pokazao da se zakupnina plaća samo jednom za kupovinu sirovine, ali ako bi rudnik ili izvorište rudnika gde se mineral dobija, sirovina bi se dobijala na teritoriji Kosova, plaćala bi se u izvoz koji se odnosi na sirovinu koja se koristi za proizvodnju jedne tone koncentrata prema zakonima na Kosovu. Prema njegovim rečima, zakupnina se plaća samo jednom, u slučaju fabrike u Devi kada se uvozi iz inostranstva, u slučaju Albanije, zakupninu plaća prodavac, odnosno albanska kompanija. Čak je i biznismen za čvrste minerale Hasan Meši iz okoline Hasa u Albaniji krivio albansku državu za nametanje mineralne rente, dok je tražio da se ona ukloni. Biznismen Meši već tri godine ne može da izveze svoj materijal na Kosovo, odnosno u fabriku Deva, zbog ove takse. Meši ima na hiljade tona siromašnog hroma na graničnoj tački u Ćafe Prušu, od kada je povećana rudarska renta. „Ovde se zaustavlja, rudarska renta je 9 odsto referentne cene, to znači da mi je rudarska renta skuplja od celog hroma koji prodajem. Ne znam zašto se to radi i ko je kriv, albanska država ili Kosovo, ali više albanska država... Želim rešenje za ovu stvar. Plaćam radnike 4 godine i nemam nikakav dug prema državi. A država nam je dosta smetala, tako da smo prinuđeni da zatvorimo posao... Unutar zemlji za internu prodaju je skinuta rudarska renta na tri godine, dok ako pošaljem na Kosovo gde mi je oko 15 kilometara, za to sam nakupio to... renta bi trebalo da bude nula za izvoz na Kosovo. Što se toga tiče, ovde sam nakupio nekoliko kilometara da pošaljem na Kosovo, jer imam samo 15 kilometara od fabrike“, kaže Meši za Kosovapress. Biznismen Bukuroš Koči takođe okrivljuje kosovske vlasti što nisu dale dozvolu za istraživanje i eksploataciju kako bi se izborili sa kapacitetom fabrike u snabdevanju sirovinom. Koči ističe da su podneli zahtev za dobijanje dozvole za eksploataciju, ali do danas nije bilo odgovora Nezavisne komisije za rudnike i minerale – NKRM. „Što se tiče dela Kosova, mi smo nekoliko godina tražili da dobijemo dozvolu za eksploataciju, dozvolu za istraživanje i do danas nismo dobili nikakvu dozvolu. Imamo obećanja i nadamo se da će uskoro u parlamentu biti usvojen nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu na Kosovu i izdavanju dozvola za istraživanje, otkrivanje i eksploataciju. Danas se na Kosovu dozvole daju, ali se dodeljuju u istraživačke svrhe, a ne za eksploataciju. Ali rok trajanja ovih dozvola je veoma dug. Ovo traje do 7 godina. Ne kažemo da ćemo svu potrebnu količinu snabdevati sa Kosova, ali će ta količina, ma koliko mala bila, biti od velike pomoći u obezbeđivanju sirovina za ovu fabriku. Uglavnom se snabdevamo iz rudnika u Albaniji koji pripadaju području Tropoje, Hasi“, kaže on. Ova fabrika je ostala neaktivna od decembra 2019. godine, gde skoro da nije radila. Od ranije 45 zaposlenih, sada samo 5-6 radnika održavanja fabrike nastavlja da radi. Radnik Valdet Aslani, koji radi u ovoj fabrici na održavanju, kaže da ih administrator iz Albanije izdržava platama, ali je ipak njegova želja da fabrika počne sa radom za sve radnike koji su bili na poslu. „Sada nas je četvoro, petoro, hoću da rade svi. Zahtevi su za rad, ali da vidimo sada u budućnosti šta če biti. Da li nas gazda izdržava platama? Da, podržava nas za posao koji radimo, ali želja nam je da fabrika počne da radi za sve“, naglasio je on. Ni Vlada Kosova, odnosno Ministarstvo ekonomije, ni Nezavisna komisija za rudnike i minerale – NKRM nisu odgovorili za prepreke sa kojima se suočava fabrika hroma u Đakovici. Novo preduzeće, Fabrika za obogaćivanje hroma u Devi, Đakovica, ponovo je aktivirana nakon procesa privatizacije. Ova fabrika poseduje sve licence i sertifikate institucija Kosova.