Pitanje etičkog izveštavanja u konfliktnim situacijama bilo je obrađeno na Balkanskoj konferenciji lidera na temu „Mir, bezbednost i razvoj na Zapadnom Balkanu“ kojom su predsedavali Novinska agencija KosovaPress i Udruženje balkanskih novinskih agencija u jugoistočnoj Evropi (ABNA). Šef Univerzalne mirovne federacije Peter Zoeher rekao je da je imidž medija pao u očima javnosti i da, prema njegovim rečima, treba raditi na vraćanju tačnih i slobodnih medija. „U očima javnosti, imidž medija opada poslednjih 15 do 20 godina, ne samo u zapadnom regionu već i u zapadnoj Evropi, ali i u samoj Americi. Na primer, u Austriji, pre nekoliko godina kada sam počinjao, bio sam član Udruženja i bilo mi je čast svaki put kada sam nosio to ime, sada to krijem. Ovo ukazuje da se slika promenila ili izbledela poslednjih godina. Slika se promenila ili izbledela poslednjih godina, ne možemo kriviti nikog osim sebe i samo mi ne možemo da vratimo tu dobru sliku u narednim godinama, samo možemo da obezbedimo da mediji budu tačni, odgovorni i slobodni. Mandat IMAP-a je da vam pomogne i podrži vas u ovom nastojanju, mi to moramo da uradimo, da pomognemo u ovom nastojanju, zajedno smo u ovome, da pomognemo novinarima za miran i bolji svet“, rekao je on. Govoreći o etičkom izveštavanju u konfliktnim situacijama, predsednik Vašington tajmsa Tom Mekdevit govorio je o brojnim izazovima sa kojima se ljudi suočavaju poslednjih godina i ulozi koju novinari igraju u ovim događajima širom sveta. „Imamo višedimenzionalne izazove, imamo COVID-19 koji je doneo mnogo patnje širom sveta, društvene norme su srušene, oštećene, imamo druge razloge jer se svet širi sa mnogo problema, i kako mi vidimo te probleme je izuzetno važno, nama kao novinarima je od vitalnog značaja da vidimo gde je ta suština, koji su pokazatelji koji dovode do ovih promena, posebno ako želimo da vest prenosimo tačno, odgovorno i slobodno i pozivi novinara da ne budu potrošni materijal,“ rekao je. Prema njegovim rečima, treba raditi na tome da se na Balkanu stvori fenomen koji bi imao uticaja na svetsku medijsku industriju. Dok je, Skender Krasnići, predsednik Alijanse novinskih agencija Balkana i Jugoistočne Evrope, rekao je da mediji treba da izbegavaju raspirivanje sukoba i da služe samo istini. „Mi kao mediji, kao profesija i kao misija, moramo da izbegavamo izazivanje sukoba, mržnje i neprijateljstva, da koristimo što neutralniji jezik, odnosno ne emotivno opterećen, i možemo da služimo istini, a ne da stvaramo druge gorke istine. Naš zadatak kao medija u sukobu je da samostalno pratimo i izveštavamo o događaju, informišući na taj način domaću i stranu javnost, povećavajući transparentnost o tom sukobu i da javnost ne zavisi samo od zvaničnih informacija. Ubistvo novinara je ubistvo istine koja se nažalost i sada kada mi govorimo dešava nedaleko od nas. S tim u vezi i trudeći se da doprinesemo miru a ne nasilju, u okviru ABNA gde smo 12 zemalja sa Balkana i Jugoistočne Evrope sa izuzetkom Crne Gore za koju se nadamo da će nam se pridružiti, radimo kontinuirano, povećavajući saradnju između novinskih agencija kako bi vesti iz naših zemalja došle iz prve ruke i na taj način doprinele smanjenju mogućnosti iskrivljavanja informacija od strane drugih aktera“, rekao je Krasnići. On je rekao da se radi i na stvaranju Balkanske komore u kojoj će svaka agencija moći da da svoj doprinos u tom pogledu. Dok Predrag Vujović, predsednik srpske agencije P.R.A, kaže da sloboda medija ostaje izazov na Zapadnom Balkanu. „Kada govorimo o slobodi medija, ovo je veoma teško pitanje na Zapadnom Balkanu. Na Zapadnom Balkanu, zemlje ovde nemaju mnogo slobode, nije svuda isto, ali većina vlada i političkih partija ima tendenciju da ima punu kontrolu nad medijima, iako imamo različite procese u zemljama bivše Jugoslavije, npr. državni mediji su privatizovani a političke stranke ih kupuju ili i danas nekako ima ljudi u vlasti koji kupuju medije, to se dešava u Srbiji ili drugim zemljama. Postoji i veći uticaj komercijalizma koji dolazi ne samo od političkih partija već i od korporacija“, rekao je on. Govoreći o dezinformacijama i borbi protiv njih, lider U UBT univerziteta, Edmond Hajziri je rekao da u roku od jednog dana zemlje koje imaju za cilj destabilizaciju generišu hiljade takvih. „Samo poslednjih godina smatra se da je 90% novih znanja generisano u celokupnoj istoriji ljudi, samo u poslednje dve-tri godine imamo 80 ili 90% podataka koje smo prikupili kroz istoriju, ako smo suočeni sa ovim podacima sa ovim saznanjem mediji su odgovorni za davanje istine u relaciji sa korisnikom i kreiranje događaja smatra se složenim i ova složenost se mora rešavati na inovativan način i verujemo da je ovaj inovativni pristup zahtev vremena za odbranu etike, istinitosti u realnom vremenu i suočavanje sa dezinformacijama, nije da ih ima mnogo, ali svakim danom ih sve više dolazi. Samo iz nekih zemalja koje žele da destabilizaciju generišu hiljade dezinformacija u toku jednog dana za Evropsku uniju, Kosovo, za druge, ova konfrontacija sa ovim stvarima mora da se poveća“, rekao je on. Profesor i novinar iz Tirane Ljutfi Derviši rekao je da novinari treba da saopštavaju samo istinu, dodajući da poverenje javnosti nije kao što je bilo ranije u odnosu na medije. „Moramo da budemo profesionalni novinari da prenosimo istinu, da prenosimo istinu tamo gde je otkrijete, a ne istinu koju drugi govore, čak i običan građanin danas može postati novinar. Slažem se da poverenje javnosti nije kao što je bilo u odnosu na medije“, rekao je on. Konferenciju organizuje Univerzalna mirovna federacija (UPF), u partnerstvu sa novinskom agencijom KosovaPress, fondacijom Washington Times, Međunarodnom asocijacijom medija za mir (IMAP) i Međunarodnom asocijacijom mladih i studenata za mir (IAYSP).