„Postoje mnoge međunarodne organizacije koje su spremne da pomognu energetsku tranziciju na Zapadnom Balkanu stručnošću i finansijskim sredstvima, ali ovim zemljama je potreban određeni nivo domaćih kapaciteta i sposobnosti planiranja da bi ovo maksimalno iskoristile“, rekla je gđa. Pippa Galop, stručnjak za energetiku za jugoistočnu Evropu. Ona je u intervjuu za KosovaPres rekla da bi zemlje Zapadnog Balkana trebale da uče iz energetske krize koja je zahvatila mnoge zemlje sveta da ne ulažu u izgradnju gasne infrastrukture, već da pređu direktno na energiju iz obnovljivih izvora. Intervjuisao: Fadil Miftari

Ceo intervju: KosovaPres: Cene prirodnog gasa, struje i nafte porasle su na rekordne nivoe u celom svetu tokom proteklog meseca, izazivajući strah da je nova globalna energetska kriza neizbežna. Neke zemlje zapadnog Balkana su alarmirane. Hoće li doći do energetske krize na Zapadnom Balkanu? Koje zemlje mogu biti pogođene ovom krizom više, a koje najmanje? Galop: Ne mogu da predvidim budućnost, međutim, kriza je uglavnom uzrokovana nedostatkom gasa u Evropi u periodu kada je bila velika potražnja. Zbog toga su najviše pogođene zemlje koje su više zavisne od gasa za grejanje i proizvodnju električne energije. Međutim, zbog uticaja koji ovo ima na cene električne energije na evropskom tržištu, sve zemlje su u određenoj meri pogođene jer se električnom energijom trguje i preko granica. Ovo je snažna lekcija za Zapadni Balkan da ne ulaže u izgradnju svoje gasne infrastrukture, već da pređe direktno na obnovljive izvore energije. KosovaPress: Zašto je Balkan još uvek daleko od energične tranzicije i da li ima snagu za novi početak? Galop: Iako je još uvek u ranoj fazi, energetska tranzicija svakako počinje na Zapadnom Balkanu, pri čemu su neke zemlje naprednije od drugih. Severna Makedonija je vodeća zemlja, jer se obavezala da će postepeno ukinuti energiju na ugalj do 2027. godine. Kosovo je počelo da ubrzava izgradnjom vetroturbina, a Crna Gora i Albanija imaju velike projekte solarne energije. Ali istina je da samo vrlo mali procenat električne i toplotne energije trenutno dolazi od sunca i vetra. Nedavno smo uradili čitavu studiju sa Friedrich Ebert Stiftungom koja je razmatrala prepreke tranziciji i čini se da se one razlikuju prema zemalji. Srbija i Bosna i Hercegovina imaju jak državni nadzor od javnih komunalnih preduzeća i veoma klijentelistički odnos između kompanija i vlada. U drugim zemljama, kao što su Kosovo, Severna Makedonija i Crna Gora, vidimo više političke volje za ubrzanje tranzicije, ali napredak koče politički nemiri i nedostatak kapaciteta među vlastima. Postoje mnoge međunarodne organizacije koje su spremne da pomognu energetsku tranziciju Zapadnog Balkana stručnošću i finansiranjem, ali je zaista potreban određeni nivo lokalnih kapaciteta i kapaciteta za planiranje da bi se ovo maksimalno iskoristilo. KosovaPres: Kakvu ulogu mogu imati drugi spoljni faktori, kao npr. Evropska komisija da pomogne zemljama Zapadnog Balkana da počnu sa energetskom tranzicijom? Galop: Evropska komisija treba igrati ključnu ulogu, ali vidimo neke probleme sa njihovim trenutnim pristupom. Jedna od njih je da ne ispunjavaju sve zemlje regiona svoje različite obaveze iz Ugovora o Energetskoj zajednici, ali Evropska komisija gotovo da ne reaguje, bar javno. Po našem mišljenju, sredstva iz pretpristupnog instrumenta IPA treba da budu uslovljena poštovanjem Sporazua o stabilizaciji i pridruživanju i Ugovora o Energetskoj zajednici, ali nisu uslovljena. Sada EU dolazi sa povećanim finansiranjem iz IPA-e i Zelenom agendom za zapadni Balkan, ali još uvek ne postoje stvarni uslovi da se osigura da se zemlje usklađuju sa zakonodavstvom i politikama EU. Drugo pitanje je to što je Evropska komisija jasna u svojim porukama da ugalj nije deo budućnosti, i često promoviše gas, što je potpuno pogrešan pravac za zemlje Zapadnog Balkana. Gas je fosilno gorivo isto kao i ugalj i moraće da se postepeno ukine u naredne 2-3 decenije, tako da nema smisla graditi veliku gasnu infrastrukturu i onda je morati zameniti pre isteka njenog ekonomskog veka. Veoma smo frustrirani što Komisija ponekad deluje kao lobista za gasnu industriju umesto da promoviše istinski obnovljiva rešenja. KosovaPress: Koje mere treba preduzeti da se lakše nosimo sa najavljenom energetskom krizom? Zbog političkih problema zemlje Zapadnog Balkana nemaju nasleđe energetske saradnje. Da bi se lakše nosili sa najavljenom energetskom krizom, da li ove zemlje treba da započnu bližu saradnju u ovoj oblasti? Galop: Nisam dovoljno informisana o efektima kratkoročnih mera da bih mogla da komentarišem. Ali dugoročno gledano, ulaganje u održive oblike obnovljive energije - i izbegavanje gasa - je neophodno. Kada bi zemlje EU bile brže u sprovođenju energetske tranzicije, do ove krize ne bi došlo. Da bi se vetar i sunce maksimalno iskoristili, neophodna je bliža saradnja između zemalja Zapadnog Balkana. Električna energija mora biti u mogućnosti da se slobodno trguje preko granica, da se kreće fleksibilno tamo gde je to potrebno. KosovaPres: Pre nekoliko nedelja na Samitu EU-Zapadni Balkan održanom u Sloveniji, postignut je dogovor o Akcionom planu za „Zelenu agendu za Zapadni Balkan“, izrazili ste rezervu prema ovom planu, zašto? Galop: Zelena agenda sadrži mnogo pozitivnih mera i bilo bi dobro da se one sprovedu. Ali problem je što nema fiksnih rokova i nema posledica za njegovo nesprovođenje. Takođe se bojim da to može da skrene pažnju sa već postojećih obaveza koje države imaju, npr. usvajanje zakonodavstva EU u okviru Ugovora o energetskoj zajednici ili Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Usvajanje i primena zakona je osnova za funkcionisanje sistema i dodatne mere neće funkcionisati ako zakonski okvir i sprovođenje ne funkcioniše. KosovaPress: Zelena agenda za zapadni Balkan na neki način ima za cilj da eliminiše upotrebu uglja za proizvodnju energije, dok Kosovo u potpunosti zavisi od uglja. Verujete li da će Kosovo uspeti da ispuni akcioni plan Zelene agende za ZB u predviđenim rokovima? Galop: 'Indikativni vremenski okviri' Zelene agende su prilično izdašni, tako da verujem da je velika verovatnoća da će ih Kosovo ispuniti, uz adekvatnu podršku EU. Na primer, Zakon o klimi koji treba da bude usvojen u okviru Zelene agende zahteva od Kosova da zabrani upotrebu fosilnih goriva do 2050. godine. Ovo će zahtevati određeni napor, npr. u sektoru transporta, ali u sektoru električne energije mislim da će upotreba uglja ili gasa postati neekonomična mnogo ranije. Kosovske termoelektrane na ugalj su već stare, pa je najvažnije da se brzo zamene solarnom i vetrenom energijom i da se smanji veliki gubitak Kosovske energije u elektrodistributivnoj mreži. Veza Kosova sa Albanijom je takođe ovde veoma važna kako bi albanska hidroelektrana mogla da pomogne u balansiranju proizvodnje solarne energije i energije vetra. / Gospođa. Pipa Galop je koordinatorka istraživanja u CEE Bankvatch Netvork, mreži organizacija civilnog društva koje rade širom Centralne i Istočne Evrope kako bi osigurale da od javnog novaca koristi imali ljudi i životna sredina. Sa sedištem u Zagrebu, Pippa je fokusirana na to da nova energetska infrastruktura u jugoistočnoj Evropi bude ekološki i ekonomski održiva.