Nakon zdravstva, produzeća su najviše pogođena od COVID 19. Veliki broj preduzeća je bankrotirao, a desetine hiljada radnika ostalo je bez posla zbog poteškoća koje je koronavirus naneo preduzećima. Sve države su preduzele konkretne mere ekonomskim paketima kako bi pomogle preduzećima da izbegnu bankrot i održe broj zaposlenih. U severnoj Makedoniji odobrena su ukupno 4 paketa ekonomskog oporavka od početka pandemije COVID-19, što uključuje brojne mere usmerene na pomoć privatnom sektoru i građanima ove zemlje. Isto tako, albanske vlasti nisu stajale skrštenih ruku, do sada, vlada je odobrila dva ekonomska paketa. S druge strane, Kosovu ostaje samo paket za vanredne situacije, dok drugi ekonomski paket još nije izglasan u drugom čitanju. Četvrti paket severne Makedonije vredan je 470 miliona evra, koji ima 31 mera. Među glavnim merama uključenim u ovaj paket je nastavak podrške za isplatu plata do kraja godine, koja će se kretati od 14.500 do 21.776 denara. 250.000 radnih mesta biće podržano sa 70 miliona evra, takođe je i platna kartica od 6.000 denara za ranjive kategorije građana u vrednosti od 27,6 miliona evra. Ostale mere obuhvaćene ovim paketom su dodatni mesečni deo od 3 meseca za beskamatne kredite Razvojne Banke Severne Makedonije, dodatnih 100 miliona evra za jeftine kredite preko Razvojne Banke Severne Makedonije. Predsednik Privredne Komore Severozapadne Makedonije, Nebi Hodža, kaže za KosovoPress da su mere iz prva tri paketa nisu bile na vreme i da su bile nedovoljne da pomognu preduzećima. Za četvrti paket, kaže da postoji veliki broj mera koje su oni predložili, i koje su uključene u ovaj paket. „U paketu 4 imamo subvenciju plata u zavisnosti od gubitaka koje su pretrpele kompanije, odnosno od 30 do 100 odsto, u zavisnosti od gubitaka subvencije na plate su od 250 do 350 evra za svakog zaposlenog. Takođe smo tražili i otplatu ili odlaganje plata od odbitka poreza na dobit, tražili smo smanjenje kamatne stope od komercijalnih banaka, što još nije na snazi. Dakle, postoji puno mera koje su preduzete, pa se još jednom postavlja pitanje koliko će biti efikasne, mi ćemo ih posmatrati i dobićemo rezultate sa terena. Još jedna stvar treba naglasiti, u ovoj situaciji sa četvrtim ekonomskom paketu, znači da su smanjeni prihodi u državnom budžetu i stvoren budžetski deficit od oko 8,5 odsto ili 900 miliona evra, što znači da je to veliki uticaj na javni dug, koji je dostigao vrednost od preko 60 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je rekord u istoriji naše zemlje“, rekao je on. Hodža naglašava da su subvencije plate bila je glavna pomoć koju je vlada severne Makedonije pružala preduzećima, istovremeno naglašavajući da su mere ovog paketa dobre, ali da to zavisi od toga koliko će se sprovoditi. Hodža: Subvencije plata bile su glavna pomoć „Subvencije plata bile su glavna pomoć, zatim se povećao promet u privredi zemlje, pomagala su se domaćinstva, studenti, penzioneri, tako da imamo širu potrošnju i stvaramo promet u našoj zemlji. Takođe, vredi pomenuti sredstva koja je Razvojna banka dodelila sa niskom kamatnom stopom, a postoji i druga pomoć koju su razvojne banke dodeljivale bez kamate uopšte za kompanije koje imaju razvojne projekte, koja mogu uticati na ekonomiju zemlje. Dakle, imamo puno mera koje mogu nazvati dobrim, ali pitanje je kako će se one sprovoditi i da li će se primenjivati na mestima na kojima je to najhitnije. Moramo biti što efikasniji i vratimo se u stanje kojem svi želimo", rekao je on. Šef Privredne Komore Severozapadne Makedonije kaže da je blizu 20.000 zaposlenih ostalo bez posla zbog pandemije, a da li će se taj broj povećati zavisi od sredstava koja će Vlada dodeliti. „Glavni zahtev je da budu likvidni i da se održi broj zaposlenih, da se stvore mogućnosti za cirkulaciju sredstava za povećanje potrošnje na tržištu. Takođe je važnije i drugi aspekt, alokacija sredstava za kompanije koje mogu uticati na ekonomski razvoj, odnosno bez kamate ili malom kamatom, kapitalne investicije koje će stvoriti nova radna mesta i ekonomski prosperitet u našoj zemlji i šire. Takođe, je važno i zahtev za podršku kompanijama koje imaju ekonomski potencijal za izvoz i apsorpciju sredstava od izvoza “, kaže Hodža. S druge strane, vlada Albanije odobrila je dva ekonomska paketa za pomoć preduzećima i građanima pogođenim COVID-19. Prvi paket uključuje mere kao finansijsku pomoć zaposlenima u poslovnom sektoru sa godišnjim prihodom do 14.000.000 ALL, za period nakon prestanka ekonomske aktivnosti usled pandemijske situacije izazvane COVID19. Druga mera je udvostručenje isplate za lica koja primaju isplatu ekonomske pomoći, udvostručavanje isplate za pojedince koji primaju isplatu ekonomske pomoći, udvostručavanje isplate za pojedince koji imaju koristi od isplate dohotka iz nezaposlenosti. Dok, drugi paket uključuje mere kao što su subvencije za otpuštene i sadašnje zaposlene u preduzećima sa prihodom od 14+ miliona zatvorenih od strane vladinih institucija, podrška za otpuštene od 1. marta do 17. maja, subvencije za sve zaposlene u preduzećima sa prihodima manjim od 14 miliona ALL, subvencionišući platu zaposlenima u turističkom sektoru. Albanska vlada kao podrška privatnom sektoru putem instrumenta državne garancije u suočavanju sa situacijom odobrila je dva instrumenta državne garancije u ukupnom iznosu od 26 milijardi ALL. Predsednik Trgovinsko-Industrijske Komore u Albaniji, Nikolin Jaka kaže da je ono što je najvažnije za preduzeća bila isplata plata zaposlenih od strane vlade. Jaka kaže da se prema statistikama u Albaniji zatvorilo preko 30 procenata malih preduzeća, što pokazuje da preduzete mere nisu na pravom nivou. Što se tiče broja radnika koji su ostali bez posla, Jaka kaže da državne institucije predviđaju da je preko 40 hiljada radnika ostalo bez posla kao rezultat pandemije. Jaka: Treba nadoknaditi prvo sve male firme koje su zatvorene „Zahtevali smo da se pre svega nadoknade sve male firme koje su zatvorene zbog pandemije, da se nadoknade zarade svim zaposlenima koji odlaze. Tražili smo da se sektoru transporta i turizma nadoknade gubici, dok smo s druge strane tražili novi proces ekonomskog rasta koji se sastoji od nekih strateških reformi povezanih sa ulogom proizvođača. Postoje i drugi zahtevi i oni uvek imaju veze sa fiskalnim tretmanom ili tretmanom strateških platformi za rad u različitim sektorima ekonomije“, kaže on. Šef Privredne Komore u Albaniji, Nikolin Jaka, kaže, budući da je vlada u poslednjoj godini svog mandata, fokus je više na podizanju optužbi, nego na spasavanju ekonomije. On kaže da ne traže ništa više, samo iste mere koje su preduzele severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i nekoliko drugih zemalja u regionu. U međuvremenu, Kosovo je do sada odobrilo emergentni paket, to je bilo za vreme premijera, Aljbina Kurtija. Ovaj emergentni paket obuhvatio je mere kao što su dvostruko plaćanje vrednosti socijalne šeme za sve korisnike socijalnih šema za april i maj, mera u iznosu do 7 miliona 650 evra, doplata u iznosu od 30 evra mesečno za sve korisnike socijalnih i penzijskih šema koji primaju mesečnu uplatu u iznosu manjem od 100 evra, za mesece april, maj i jun, u iznosu od 13 miliona evra. Mera ovog emergentnog ekonomskog paketa bila je i finansijska podrška preduzećima u finansijskim teškoćama kao rezultat pada njihove aktivnosti zbog vanredne situacije, koja je pokrila mesečne troškove zarada zaposlenih u iznosu od 170 evra, za april i maj ova mera iznosi 41 milion evra. Nacrt zakona o ekonomskom oporavku, aktuelna vlada koju predvodi premijer Avdullah Hoti, uspela je da odobri u prvom čitanju nakon šest pokušaja u Skupštini Kosova. Ovaj nacrt zakona uključuje iznos od 385 miliona evra i omogućava povlačenje 10 odsto penzijske štednje. Od ovoga, Vlada je podelila 60 miliona evra preduzećima. Predsednik Privredne Komore Kosova, Berat Rukići kaže da su vlade obe zemlje, Severne Makedonije i Albanije, efikasnije preduzimale mere za pomoć preduzećima u poređenju sa Kosovom. Rukići: Ove zemlje su bile mnogo efikasnije u preduzimanju mera „Ove zemlje su bile mnogo efikasnije u preduzimanju mera, preduzele su mere na vreme. Sada ovde u našoj zemlji ova poslednja mera koja je bila direktna podrška preduzećima je mera koja se brzo primenjuje i koja ima direktan efekat na poslovanje. Ostale mere nisu imale vrlo pozitivan efekat. Očekivanja su veoma velika od zakona o ekonomskom oporavku, ali nije problem u prirodi mera, vrsti ili iznosu za sprovođenje tih mera, već u problemu vremena njihove primene. Mi u fazi vanredne situacije, kao i sada u fazi oporavka o kojoj razgovaramo, govorimo o periodu od sedam, osam nedelja i duže za primenu mere, što je veoma dugo za preduzeća kojima je sada potrebna velika pomoć“, kaže on. Rukići kaže da institucije zemlje nisu bile efikasne o pružanju podrške privatnom sektoru. Rukići: Institucije zemlje nisu efikasno podržavale privatni sektor „Mi merimo efikasnost. Nisam rekao da ovde sada možemo govoriti samo o jednoj instituciji, ovo nije povezano samo sa jednom institucijom. Vidimo da je mnogo toga direktno povezano sa donošenjem odluka u parlamentu. Mogu da kažem da institucije zemlje nisu efikasno podržale privatni sektor. Sada imamo prve mere za oporavak, ova poslednja mera od 60 miliona je dobrodošla, ali očekivanja sada su mnogo veća, očekujemo mnogo od zakona o oporavku koji posebno omogućava ideju povećanja agregatne potražnje i povećanjem kupovine, i normalno stvaranje bolje situacije za likvidnost kompanija u vezi sa njihovim pristupom finansijama “, kaže Rukići. Na Kosovu do sada ne postoje zvanični podaci o broju preduzeća koja su bankrotirala ili radnika koji su ostali bez posla kao rezultat COVID-19. / KosovaPress /