Dugoli: Nismo zainteresovani za destabilizaciju, Srbija ne treba da podstiče kriminalne grupe
Zamenik predsednika Komisije za bezbednosna i odbrambena pitanja Enver Dugoli kaže da Kosovo ostaje rešena da 1. septembra nastavi sa primenom odluke o registarskim tablicama i dokumentima za ulazak i izlazak na granici sa Srbijom, dok za potonju kaže da ne bi trebalo da nastavi da podstiče kriminalne grupe. Prema njegovim rečima, ovakvi podsticaji mogu da destabilizuju Balkan.
Poslanik Pokreta Samoopredeljenje kaže da Kosovo nije zainteresovano za destabilizaciju i da nastavlja da radi na kampanjama podizanja svesti građana srpske zajednice na Kosovu o odlukama koje se odnose na reciprocitet.
„ Nismo zainteresovani za destabilizaciju situacije, trudimo se da napravimo kampanje za podizanje svesti građana srpske zajednice, koji su izloženi napadu i masovnim lažnim vestima iz Srbije i Rusije, koje su nepravedno loše informisale, dezorijentisale javno mnjenje, a posebno građane srpske zajednice, jer u stvarnosti odluke kosovske vlade nemaju veze sa onim što se tvrdi, to su laži Srbije i Rusije, jer mi samo sprovodimo odluku koja kasni 11 godina“, kaže on.
Prema njegovim rečima, vreme je da Srbija odrazi i ne podstiče kriminalne grupe na severu Kosova na akcije poput onih od 31. jula.
„Međunarodna zajednica, naši međunarodni prijatelji, pozdravili su i videli odluku Vlade kao razumnu, mi smo zajedno sada u septembru ostaje da Srbija reflektuje i da ne podstičemo kriminalne i banditske strukture, već da bude pažljiva jer takvi podsticaji mogu da destabilizuju Srbiju , Balkan i tako dalje, smatram da Srbija treba da pazi da ne padne u ove vode već da bude usmerena i doprinese miru, jer do sada nisu pokazivali takav interes“, dodaje Dugoli.
Dobra bezbednosna strategija bi, prema Dugolovim rečima, pomogla boljoj koordinaciji kosovskih institucija u takvim situacijama.
„Imamo posla sa susednom državom koja ugrožava mir i bezbednost na Kosovu i iz ove prve konstatacije će proizaći strategija odbrane, strategija unutrašnjih poslova, strategija sajber odbrane, sajber napada, energetska strategija i tako dalje, fokusiraju se na uticaje koje će ova stvarna pretnja koja dolazi iz Srbije imati, ali ne samo, jer su pretnje različite, od hibridnih, sajber rizika, od požara, od raznih civilnih vanrednih situacija i tako dalje“, kaže poslanik Pokreta Samoopredeljenje.
Nakon usvajanja u Vladi, Komisija za pitanja bezbednosti i odbrane usvojila je i nacrt Bezbednosne strategije Republike Kosovo 2022-2027, za koji se očekuje da bude razmotren i izglasan na plenarnoj sednici na početku jesenjeg zasedanja.
Ovaj dokument, prema Dugolovim rečima, prvi put identifikuje „teritorijalne pretenzije Srbije na Kosovo“ kao glavni izazov za bezbednost zemlje.
„Strategija kao glavna tačka rizika koje je identifikovala i kojima se bavi jeste i rizik od raznih konvencionalnih i hibridnih pretnji iz Srbije jer je poznato da Srbija nije priznala Kosovo kao državu i da kontinuirano preduzima razne akcije na podrivanju stabilnosti, mira, bezbednost u našoj Republici, zato je strategija zauzela vodeće mesto u rešavanju ovog pitanja i jedna je od rekao bih jačih tačaka strategije jer tačno identifikuje stvarnu i potencijalnu opasnost od Srbije... Nijedna strategija mi smo zapravo imali samo jednu strategiju iz 2011. godine, ali je bilo nacrta strategija koje su rađene, ali nijedna nije odlučno potencirala opasnost koja dolazi iz Srbije“, kaže potpredsednik Komisije za poslove bezbednosti i odbrane.
On kaže da će ovaj dokument omogućiti bolju koordinaciju svih relevantnih institucija na Kosovu i da će po prvi put imati i okvir za praćenje u pogledu primenljivosti.
Dugoli ističe da će nakon usvajanja ove strategije biti izdate i druge resorne strategije koje će identifikovati različita pitanja koja su, prema njegovim rečima, pokrenuli opozicija ili stručnjaci za bezbednost i odbranu.
Prema njegovim rečima, razmatranje i glasanje na plenarnoj sednici biće na prvim sastancima na početku jesenjeg zasedanja.
U Komisiji za bezbednosna i odbrambena pitanja ovaj dokument je prošao sa glasovima pet poslanika vladajuće stranke, dok je od opozicionih stranka dobio dva glasa protiv i jedan uzdržan.