Kosovari koji su se vratili iz ratnih zona sa Bliskog Istoka nisu dobili odgovarajući tretman za reintegraciju u društvo. Nadležne institucije nisu se dovoljno bavile ovim muškarcima, ženama i decom, jer nisu bile dovoljno pripremljene za njihov povratak i deradikalizaciju. Ovako milse stručnjaci za socijalno osiguranje i socijalnu politiku, ističući pritom decu. Deca koja su se vratila iz ovih mesta su iz Prištine, Suve Reke, Lipljana, Uroševca, Mitrovice, Kline i Gnjilana. Šukrie Gaši, izvršna direktorka Centra za Upravljanje Sukobima, PartnersKosova, naglašava za KosovaPress da od 2016. godine rade na sprečavanju nasilnog ekstremizma i reintegracije u obrazovanje i društvo. Prema njenim rečima, nisu bili dostupni svi profesionalni kapaciteti za pravilnu reintegraciju ovih osoba. Gaši: Ženama treba pružiti priliku da budu u kontaktu sa relevantnim ženama „Ono što smo kao organizacija naišli tokom terenske procene je da između nastavnika, socijalnih radnika, psihologa i centralnog i opštinskog nivoa nedostaju odgovarajuće informacije. Naravno, kao i svugde u svetu, stanovništvo je pogođeno ovim fenomenom, tako da i dalje zahteva izgradnju kapaciteta. Jedna kategorija za koju mislim da je ostala marginalizovana su žene koje se vraćaju iz ratnih zona. Mislim da ovim ženama treba dati prostora, stvoriti im mogućnosti da budu u kontaktu sa relevantnim faktorima. I da se ukine prepreka razdvajanja između ovih žena i faktora koji deluju na ovom polju “, dodaje Gashi. Prema njenim rečima, vrlo osetljive kategorije su i deca koja se suočavaju sa jezičkim poteškoćama. Vebi Mujku iz Instituta za Razvoj Socijalne Politike, navodi da su po povratku zadržani samo 72 sata u Vranidol-u. To pokazuje, prema njegovim rečima, da institucije nisu bile pripremljene za povratak. On kaže da je najveći problem u socijalnim službama. Mujku: Deca su i dalje traumatizovana „Deca su i dalje traumatizovana, traume se gotovo stalno ponavljaju. Jer su bili deo užasnih događaja koje su tamo videli, a socijalne službe uopšte na Kosovu nisu spremne da ih leče i pružaju psihološke i socijalne usluge koja su im potrebna. U međuvremenu, Kosovo je donelo Zakon o dečijoj zaštiti. A u Zakonu o dečijoj zaštiti definicija „deca u opasnosti“, a ova deca takođe pripadaju ovoj kategoriji, definiše i neke druga pitanja koje direktno utiču na ovu decu. Međutim, ono što je veoma važno i sada nakon godinu i po dana posle usvajanja zakona u Skupštini, gde je predviđeno osnivanje nekih saveta, odbora, timova koji bi trebalo da rade sa ovom decom, i gde bi trebalo da se otvori kuća za dnevni boravak, do sada nisu preduzete konkretne mere. A ovo je u velikoj meri ometalo reintegraciju i rehabilitaciju dece“, rekao je. U nedostatku ovih usluga, Mujku ističe da deca mogu postati nasilna, jer su odrasla u ratnim zonama. Stručnjak za bezbednost Kadri Kastrati kaže za KosovaPress da je njihov povratak iz ratnih zona dobra inicijativa, ali kaže da se nije dovoljno radilo na rehabilitaciji ove dece Prema njegovim rečima, Vlada Kosova bi trebalo više da se bavi ovim ljudima, kako bi se uverila da su zaposleni, i da idu na kurseve. „Oni mogu biti potencijalna opasnost jer su bili u ratu, inspirisani tamošnjom kulturom. Taj rat za nas nije bio pravedan rat, postojale su različite organizacije ili grupe. Neki ih nazivaju terorističkim grupama, neki vehabijskim grupama, neki ih nazivaju drugim imenima. Za nas je to potencijalna opasnost za društvo, jer ne znamo koju misiju imaju, ne znamo koje su zadatke preuzeli. Svedoci smo da je radikalizam u porastu," dodao je Kastrati. Međunarodni stručnjak Moše Landsman pre nekoliko dana u objavljivanju izveštaja naglasio da je proces intervjuisanja, i dolazak na sesije sa stručnjacima za mentalno zdravlje bio težak, jer su mnogi od njih u lošem ekonomskom stanju. O ovoj deci, 10 odsto od njih, staraju se bake i deke, ili druga rodbina, a to je zato što su oba roditelja mrtva, ili iz nekog razloga ne mogu se starati o deci. Čini se da su ova deca manje izloženi ekstremističkoj propagandi. Trenutno je većina dece u školama, u odeljenjima nižim od njihovog uzrasta, jer kada su bili u Siriji, uopšte nisu išli u školu. Kad su se vratili, većina njih je imala problema sa učenjem albanskog jezika, tada smo imali problema sa školskim programom. Neke ih uopšte nisu smestile u redovnu nastavu. Dobile su samo privatne časove", rekao je Landsman. Landsman je naglasio potrebu za pomoć u učenju sve ove dece koja su zaostala u ovom pogledu. Prema njegovim riječima, glavno pitanje ove dece su traume. Landsman: Većina njih ima posttraumatski stresni poremećaj. Muževi svih žena trenutno su u zatvoru, žene odbijaju da stupe u kontakt sa svojim muževima čak i ako je potrebno. Međunarodni stručnjak zatražio je od institucija uslovno puštanje uhapšenih muškaraca koji ne predstavljaju problem, jer bi prema njemu trebalo da budu ekonomski osnaženi i trebaju da rade. Između ostalog, on je zatražio psihosocijalne tretmane za svu decu, jer su suočena sa posttraumatskim poremećajima. Međutim, u pisanom odgovoru, Aferdita Jaha iz Ministarstva Obrazovanja i Nauke za KosovaPress, rekla je da postoje deca koja nisu integrisana u obrazovni proces. Prema njenim rečima, sva deca vraćena iz Sirije integrisana su u škole. Potrebno je da se ovim zajednicama i institucijama koje pružaju socijalne usluge obezbede psiholozi i osoblje kako bi se radilo sa ovom decom. U aprilu prošle godine, 110 Kosovara se vratilo na Kosovo iz bliskoistočnih ratnih zona. Među njima je bilo 74 dece, dok su neka deca koja su se vratila iz Sirije bila bez roditeljskog staranja. /KosovaPress/