Od magije bašta uspevaju da budu prisutne sa šarenim teglama na kosovskim trpezama. Domaćice sa Kosova pokrenule su poslove iz ničega, ne misleći da će jednog dana zahtevi biti iznad njihovih mogućnosti. Džemovi sa različitim voćem i drugim proizvodima, njihova bašta pruža proizvode i za porodicu i za tržište. Već nekoliko godina Safetja i Miroslavka neumorno rade kako bi prihodima koje obezbeđuju izdržavali svoje porodice. Teškoće su bezbrojne, uprkos njihovoj volji da rade. Ni jedna ni druga nisu uživali podršku lokalnih i centralnih institucija.

Dan počinje rano za Safetu, koja se bavi raznim aktivnostima tokom cele godine. Domaćica iz Vrela u Istoku pre četiri godine počela je da se bavi proizvodnjom pekmeza, ajvara i kompota kod kuće. Njen deo je i pčelinjak, gde se brine o više od 20 košnica.

Bicaj: 50-60 kilograma pravi džem

„Počeli smo od početka da smo uvek proizvodili u malim količinama za sebe, za decu, ali sada već četiri godine smo počeli da proizvodimo još više, jer su počeli pomalo ta traže i 50-60 kilograma prave džem... otišli i kupili smo ih, jer nemamo svoje šljive, i uzeli smo ih i doneli kući. I oni su došli direktno u kuću i uzeli ih, neko po pet kilograma, neko po 10 kilograma i počeli smo da se širimo više”, kaže ona za KosovaPress.

Dok nabraja vrste džemova koje proizvodi, pominje i mnoge poteškoće.

Bicaj: Poeškoća ima dosta jer nije lako

„Oni su od šljivama, od jagoda, od borovnica, ima džemova od jabuka, krušaka sve vrste radimo sam da ima prodaje. Dosta je teško jer nije lako, jer nemamo ni kola nemamo ništa poput naših majki koje su ih spremale... To je neka vrsta teškoća, tu je strah kako će izaći. Od početka, kada kreneš, teško je dok ne počneš dok malo oživiš , jer se bavili samo porodicom, ali sada želim da proširim posao i uzmem dve-tri radnice da rade ovde kod kuće“, dodaje ona. .

Stari recepti su i danas traženiji, ali je za Safetu teško da radi na starim metodama. Cilj joj je da se njeni proizvodi izvoze u inostranstvo, ali za to pokazuje da su joj potrebni i radnici.

Bicaj: Najviše radim sa vatrom

„Uglavnom radim sa vatrom, kao i naše majke jer nemamo mašine, nemamo mlinove ili miksere. Samo zapalimo vatru i sa nekoliko tiganja prokuvamo džemove u crnim šporetima koji su bili, jer ništa nismo dobili. Čak niti je dolazio u obzir da nas neko podrži. „Mala podrška, jer da smo imali podršku, uspela bi da se proširim i zaposlim više žena“, kaže Bicaj.

Miroslavka Simonović iz Goraždeca se ovom delatnošću bavi od detinjstva. Razne recepte za preradu voća, kaže, nasledila je od majke.

Simonović: Imam desetak vrsta džemova

„Imam desetak vrsta džemova, ovo je sve organsko, jer ih spremam za porodicu, decu, za drugare, pa kad neko dođe mogu nekom da dam i tako... Ima od šljive, jagode, šipka, jabuke, kruške, da ne nabrajam sve, kajsije, grožđe“, dodaje ona.

Svojom voljom za radom želi da održi posao i porodicu. Uprkos tome, Miroslavki nije dovoljno da ostvari veliku prodaju.

Simonović: Prodaja bi bilo da postoje uslovi da se ovo proširi

„Prodaje bi bilo da postoje uslovi da se ovo proširi da bi se radilo, tako da je kvalitet koji pravimo jako dobar, radimo po bakinim receptima, kao što su oni radili ranije, nema ni konzervansa ni bilo čega što je štetno, mi radimo isključivo bio i imali bismo kupce koji su zainteresovani za naše proizvode da kupuju, ali nemamo kapacitete, nemamo prostore gde možemo da radimo i mašine koje su nam potrebne“, kaže ona.

Čak i Srpkinja iz Goraždeca Peći pokazuje da nema odgovarajuću mehanizaciju za preradu voća.

Simonović: Izazov su teški uslovi

„Sada je u ovim uslovima teško, jer sve radimo u šporetu na drva i u kazanu gde kuvamo, uglavnom ja i muž, pomaže mi muž, oboje radimo sami... Pre svega da vam kažem da jako volim da se bavim ovim poslom i želja mi je da svoje znanje prenesem na ćerku i snaju kako bi i one mogle da prave ovu zdravu hranu. Dok su izazovi teški uslovi, kao što sam rekao, ako bi ovo bilo opremljeno za normalno funkcionisanje, postojala bi mogućnost da se mnoge žene zaposle u proizvodnji tako da ona postane kao mini proizvodnja zdrave hrane“, kaže Simonović. .

Safeta i Miroslavka mole institucije za pažnju kako bi zadržale posao koji su davno započele. Spremne su da zaposle i druge žene iz sela u kojima žive.

Napomena: Ovaj članak je realizovan u okviru projekta: - “„Promocija ženskih biznis koje proizvode zdravu hranu“ koji se sprovodi od Centra za inovacije i razvoj/CFID i finansiran od : Slovačke agencije za međunarodni razvoj i saradnju/SlovakAid