Kosovo ove godine ponovo nije uspelo da se učlani u međunarodnim organizacijama. Štaviše, za razliku od prethodnih godina, sadašnja vlada Hoti izdala je okružnicu za sve institucije u zemlji da se tokom jedne godine ne prijavljuju ni u jednu multilateralnu organizaciju, uključujući Savet Evrope, UNESCO i Interpol. To je posledica Vašingtonskog sporazuma, gde je Srbija zaustavila kampanju za povlačenje priznanja za Kosovo. I osim priznanja Izraela, koji Pokret Samoopredelenja smatra sumnjivim, izvršna vlast nije uspela da obezbedi druga priznanja. Za to se krivi slabo diplomatsko lobiranje institucija. U međuvremenu, Ministarstvo Spoljnih Poslova se takođe kritikuje zbog angažovanja političkih militanata tokom protekle godine u Kosovskoj diplomatskoj službi. A ova dešavanja u okviru spoljne politike, političke stranke vide u različitim perspektivama, jer iako su na čelu resora tokom 2020.godine bila tri ministra, Behdžet Pacoli, Glauk Konjufca, a sada aktuelna ministarka, Meljiza Haradinaj-Stubla. Dok se dve stranke, LDK i AAK koje su bile deo vlade, opravdavaju nečlanstvo u međunarodnim organizacijama, LVV i PDK kažu da je Kosovsa diplomatija ove godine je pretrpela neuspeh. Poslanica poslednjeg zakonodavstva iz redova LVV, Arbereša Krieziu-Hiseni kaže za KosovaPress da je zemlja zbog pandemije imala zastoj u diplomatskom aspektu tokom 2020.godine Naročito, kako ona procenjuje, od juna nadalje kada je na čelu države došla Hotijeva vlada, dok je dovodila u pitanje čak i  samo priznanje Izraela nakon svrgavanja tamošnje vlade. Krieziu: U diplomatskom aspektu imali smo izuzetno mnogo neuspeha „Nažalost, tokom 2020. godine, u diplomatskom aspektu, imali smo krajnju stagnaciju kao država. Pošto nije bilo spoljne politike, otkako je vlast preuzela ova ilegalna vlada, koja nije preduzela nikakve konkretne postupke u pogledu spoljne politike i lobiranja da međunarodne države priznaju našu zemlju. Dakle, nije da su odnosi izgrađeni i nije došlo do napretka u sferi diplomatije. To, pre svega, znači da je članstvo u međunarodnim organizacijama suspendovano, što znači da je to izazvalo veliku nazadovanje u smislu našeg državnog napretka. [...] Jedini potez koji se dogodio od sastanka u Vašingtonu 4. septembra, koji smo mi kao LVV pozdravili, bilo je priznanje koje će doći iz Izraela, a koje nikada nije došlo. Štaviše, videli smo da je vlada u Izraelu pala i ostali smo ne znajući šta se dogodilo sa ovim priznanjem. Čini se da je ono u ovnm trenutku korišćeno za predizborne kampanje ljudi koji su bili umešani u ovo priznanje, ali koje nismo dobili“, kaže ona. Članica rukovodstva PDK Ariana Musljiu-Šoši kaže da je prošla godina bila jedna od najtežih godina u pogledu spoljne politike. Musljiu-Šoši; 2020. godina bila je jedna od najtežih u pogledu spoljne politike „Naglašavam da je 2020. godina bila jedna od najtežih godina u pogledu spoljne politike. Uzimajući u obzir pandemiju ovde, ali ono što karakteriše vladu Hoti, procenjujem da je potpisivanje sporazuma iz Vašingtona, kojim je suspendovana primena u međunarodnim organizacijama, suspenzija međunarodne agende i verujem da je bilo mogučnosti da se više radi u pogledu primene u međunarodnim organizacijama. Takođe, u bilateralnim priznanjima procenjujem da nije urađeno dovoljno, jer je postojala prilika za veće lobiranje i veće priznanje“, kaže ona Pored kritike za diplomatski militantizam, Faton Bisljimi iz LDK-a navodi da će, uprkos vladine okružnice, zemlji će biti teško da se pridruži međunarodnim organizacijama. Bislimi: Kosovska diplomatija, posebno u poslednje vreme, se neizmerno degradirala „Moja procena je da se kosovska diplomatija, posebno u poslednje vreme, neizmerno degradirala. Nismo imali luksuz ili udobnost da se prema našoj vanskoj službi odnosimo kao prema bilo kojoj kompaniji ili agenciji za zapošljavanje, bilo koje stranake da su . Kosovska diplomatija ima poslednji trenutak za buđenje i da se aktivizuje u službi građana Kosova i interesa države. [...] Što se tiče članstva u međunarodnim organizacijama, trebali bismo biti svesni da je bilo teško postići bilo koje članstvo u međunarodnim organizacijama bez snažne podrške i lobiranja naših nezamenljivih saveznika kao što su SAD i EU. U nedostatku njihove volje i nemogućnosti da pomognu u ovom procesu, nama je teško da se  učlansimo u međunarodnim organizacijama. Plus dodajte ovde Vašingtonski dogovor koji nam daje pauzu godinu dana u našoj prijavi i interesu za članstvo u međunarodnim organizacijama “, rekao je. Dok u stranci koja vodi odeljenje za spoljne poslove kažu da je ministarka Haradinaj-Stubla bila aktivna u diplomatiji, ali su zbog pandemije neki procesi zaustavljeni. Time Kadrijaj iz AAK-a kaže da članstvo u međunarodnim organizacijama zahteva temeljnu analizu pre aplikacije. Kadrija: Za članstvo u međunarodnim organizacijama potrebno je istinsko lobiranje „Aplikacija za članstvo se ne podnosi ad hoc. Moramo imati pripremu jer smo i za Interpol i za UNESCO zakazali. Potrebno nam je istinsko lobiranje, loša stvar je što smo verovali da će ove zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova glasati za, bez ikakvog lobiranja. Loša stvar je bila što čak ni zemlje koje su nas priznale nisu glasale za nas. Za ovo mislim da je potrebno malo šire lobiranje, čak i u ove države koje su priznale nezavisnost Kosova, a u one koje nisu priznale, treba da se širi lobiranje i parlamentarna diplomatija kako bi bile aktivne u postizanju ciljeva pridruživanja međunarodnim organizacijama. . Sada su, zbog pandemije, ovi procesi zaustavljeni, rekla sam da je ministarka bila vrlo aktivna, čak i tokom bilateralnih poseta velikim zemljama. Na svakom sastanku tražimo od EU da proširi svoj uticaj na zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova, posebno na onih pet zemalja EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova kako bi ga priznale“, rekla je. KosovaPress nedeljama čeka na izjavu zvaničnika Ministarstva Spoljnih Poslova da daju izjavu po ovom pitanju, ali oni nisu odgovorili. Za Kosovo je članstvo u nekoj od glavnih međunarodnih organizacija i dalje izazov, dok postoje poteškoće u obezbeđivanju novih priznanja.