Preko 651 milion evra dijaspora je poslala na Kosovo u periodu januar-jun ove godine. Ova vrednost je za preko 21 milion evra veća u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Ekonomisti procenjuju da je povećanje doznaka u našoj zemlji rezultat rastuće inflacije, posledično visokih cena, što utiče na pogoršanje ekonomske situacije porodica na Kosovu, prenosi KosovaPress.

Oni kažu da povećanje vrednosti doznaka nije dobar pokazatelj za ekonomiju zemlje.

Stručnjak za ekonomska dešavanja u zemlji, Safet Gerdžaliju, procenjuje da su doznake dijaspore od vitalnog značaja za ekonomsku i socijalnu stabilnost na Kosovu. On naglašava da je glavni problem što se ovaj novac uglavnom troši na potrošnju, za kupovinu robe i usluga, a ne za produktivne investicije.

Prema njegovim rečima, povećanje doznaka u prvoj polovini ove godine, u poređenju sa 2024. godinom, ne treba posmatrati samo kao pozitivan znak, već kao posledicu nekoliko faktora kao što su povećanje inflacije na Kosovu i u Evropi, kao i povećana potreba za socijalnom pomoći.

Ovi uslovi, prema Gerdžalijuu, naveli su dijasporu da šalje više novca kako bi održala socijalnu stabilnost i pomogla svojim porodicama na Kosovu.

„Uloga dijaspore kroz doznake je značajna za ekonomsku i socijalnu stabilnost na Kosovu. Najveća nesreća je što se ove doznake koje ulaze na Kosovo unapred su suđene za uvoz proizvoda ili za da se izvoze kao avans za kupovinu robe i usluga... U 2025. godini imamo povećanje u odnosu na 2024. godinu, ali sve se to mora analizirati u potpuno drugoj dimenziji. Vidimo da inflacija na Kosovu, ali i u drugim evropskim zemljama je u porastu, potreba za socijalnom pomoći raste i definitivno sve ovo utiče na nas da imamo ovo povećanje doznaka od dijaspore kako bismo održali socijalnu, ali i ekonomsku stabilnost na Kosovu, podržavajući članove porodice i rođake“, kaže Gerdžaliju.

Bivši predsednik Privredne komore Kosova, Safet Gerdžaliju, rekao je za KosovaPress, ističući da su ogroman porast cena i povećanje potražnje za socijalnom pomoći glavni faktori koji su povećali podršku dijaspore porodicama na Kosovu.

„Imamo ogroman porast cena i potreba za pomoći ili socijalnom pomoći je veoma velika. Stoga, ne bi trebalo da nas iznenadi činjenica da pored investicija u nekretnine od strane dijaspore, imamo i povećanje socijalne pomoći na Kosovu, jer ono što ste pre dve godine kupili za 100 evra, danas ne možete kupiti za 200 evra“, naglašava Gerdžaliju.

Prema podacima Centralne banke Kosova (CBK), poslatim KosovaPressu, u periodu januar-jun ove godine, iznos doznaka iz dijaspore dostigao je 651,7 miliona evra, dok su podaci za mesec jun još uvek preliminarni.

U poređenju sa istim periodom prošle godine, kada su doznake dostigle 630,1 milion evra, ove godine je zabeležen porast od 21,6 miliona evra, piše KosovaPres.

„Za period januar-jun ove godine, iznos doznaka je 651,7 miliona evra (podaci za jun su preliminarni). U poređenju sa istim periodom prošle godine, zabeležen je porast od 21,6 miliona evra. Doznake za period januar-jun 2024. iznose 630,1 milion“, navodi se u pisanom odgovoru CBK.

U tom smislu, ekonomski stručnjak Arton Muhadžiri procenjuje da povećanje doznaka nije znak ekonomskog poboljšanja, već naprotiv, ukazuje na pogoršanje situacije na Kosovu.

Prema njegovim rečima, svi ekonomski pokazatelji od 2021. do danas – inflacija, trgovinski deficit i rast cena osnovnih proizvoda – dokazuju da se ekonomska situacija pogoršava.

U izjavi za KosovaPress, Muhadžiri kaže da se očekuje da će se doznake povećati sledeće godine, ne kao rezultat razvoja, već kao rezultat potrebe za preživljavanjem.

„Povećanje doznaka ne znači ekonomski rast za zemlju, već pogoršanje ekonomske situacije unutar Kosova. Što se doznake više povećavaju, to su više pokazatelji da je Kosovo sa svojim indikatorima na najgorem mogućem putu, u smislu ekonomskog aspekta. Kad god su doznake veće, naša ekonomija je slabija... Ekonomski trendovi na Kosovu opadaju i kao rezultat toga očekuje se da će doznake biti veće sledeće godine. Migranti šalju doznake svojim porodicama kako bi imali bolji život, da prežive mesec dana. Ovo nije baš pozitivan pokazatelj za ekonomiju... Svi parametri od 2021. do danas, bilo da je inflacija ili trgovinski deficit, rast cene osnovnih proizvoda, svi ovi parametri su pokazali da je ekonomska situacija u našoj zemlji teška i kao rezultat toga, migranti ih guraju da šalju više novca na Kosovo“, kaže Muhadžeri.

S druge strane, ekonomski stručnjak Florin Aljiu kaže za KosovaPres da doznake i dalje budu važan stub kosovske ekonomije, održavajući agregatnu potražnju na pravom putu i obezbeđujući blagostanje mnogih porodica.

Prema njegovim rečima, glavno pitanje je šta se dešava ako doznake padnu, jer bi pad uticao na ekonomski razvoj zemlje.

„Doznake ostaju važan deo kosovske ekonomije. Čak ni tokom ove tri godine nije došlo do primetnog pada doznaka. Naprotiv, vidi se da ostaju na istom nivou. Međutim, važno pitanje je, šta ako ove doznake padnu? To bi značilo pad nivoa razvoja Kosova jer one čine važan deo ekonomskog rasta Kosova.“ Kao rezultat toga, oni su važan deo i agregatne tražnje na Kosovu i izdržavanja porodica. Moramo takođe razmišljati o činjenici da ako ove doznake padnu, kakve će biti posledice po kosovsku ekonomiju. Uvek delujemo sa očekivanjem da će sledeće godine doznake biti na istom nivou ili imati značajan porast“, naglašava Aljiu.

Vrednost doznaka u prvoj polovini 2023. godine iznosila je približno 633 miliona evra. U međuvremenu, u istom periodu 2022. godine, dijaspora je poslala preko 555 miliona evra na Kosovo.​