Dobra vest za takozvani prinudni dijalog od EU je da on nije postigao ništa značajno. Njegov primarni cilj da stvori Zajednicu srpskih opština, integrisanu u kosovske institucije, samo bi pogoršao stvari, kaže Dejvid B. Kanin, predavač na prestižnom američkom univerzitetu Džons Hopkins. On je u intervjuu za KosovaPres rekao da bi takav razvoj događaja obezbedio Asocijaciji međunarodno priznati status, dok bi Kosovu i dalje nedostajao jasan međunarodni status i da neće napredovati ka priznanju od strane Srbije i pet zemalja članica EU. . G. Kanin, koji je tri decenije služio kao viši analitičar u Centralnoj obaveštajnoj agenciji i bio član američkog tima u mirovnim pregovorima o Kosovu u Rambujeu, smatra da bi Kosovo bilo dobro da se reši ovog dijaloga, ili barem stavi u drugi plan, dok - Priština može razmisliti da se orijentiše na ostatak albanskog universa. Intervjuisao: Fadilj MIFTARI KosovaPress: Profesore Kanin, imate odlično iskustvo sa dešavanjima na Balkanu, u vreme kada ste bili aktivni, region Balkana je bio u ratu. Iako je prošlo mnogo godina od vašeg angažmana, region je i dalje politički nestabilan i u bezbednosnom smislu. Iz vašeg iskustva, možete li nam reći gde je problem što Balkan ne uspeva da pronađe mir? Kanin: Balkanski region, kao i Bliski istok, je u velikoj meri bivši deo Otomanskog carstva koji nikada nije pronašao trajnu stabilnost otkako je to Carstvo izgubio kontrolu. Od 1878. godine, razne verzije „Zapada“ nametnuli su regionu navodno konačne statuse koji su jedno vreme trajali, a zatim propali. Po mom mišljenju, trenutna verzija zapadnog nadzora prati isti model. Ništa nije odlučeno južno od Save. Ostaju otvorene granice, struktura naselja, ekonomska stabilnost i borba između formalnih (nametnutih od zapada) političkih struktura i neformalnih mreža zasnovanih na veri, toliko centralnih za svaki aspekt života. Posledice toplih i hladnih ratova 20. veka rešile su mnoga od ovih pitanja u većem delu Evrope, ali ne i na Balkanu. Postjugoslovenska diplomatija je proizvela prekide vatre u Bosni i na Kosovu i na kraju donela rešenje za pitanje imena u onome što se danas zove Republika Severna Makedonija. Do sada niko od učesnika ratova 1990-ih ne želi da se vrati u oružani sukob. Međutim, ideja da postoji samo jedan put napred koji obuhvata navodno neo-ilimunistićke univerzalne vrednosti transparentnosti, vladavine prava, demokratije i multikulturalne integracije je poželjna sekularna teologija. Četvrtvekovni pokušaj rešavanja postojećih sporova i stvaranja funkcionalnih država i društava na bazi liberalne institucionalističke ideologije nastavlja da propada. KosovaPress: U Bosni i Hercegovini u poslednje vreme vlada velika tenzija, pošto lider bosanskih Srba Milorad Dodik preti bojkotom državnih institucija bosanske federacije, a svrha ove akcije je već poznata. Kako ocenjujete ovaj razvoj događaja? Kanin: Trenutne tenzije do sada spadaju u strukturu ponašanja između konstitutivnih, neprijateljskih, recipročnih zajednica prve Bosne od 15. veka koja je stajala izvan velikog imperijalnog ili jugoslovenskog tržišta. Ovu ćudnu konstrukciju je od rođenja osudila diplomatija predvođena Amerikom, koja je forsirala nefunkcionalnu politiku prema bosanskim klijentima Vašingtona, dok je Slobodanu Miloševiću dala jasan diplomatski uspeh 1990-ih. Nije ni čudo što bosanski Srbi insistiraju na očuvanju postignutog Dejtonskog sporazuma, dok su američke diplomate u ratu sa odredbama sporazuma koji je Vašington prisilio Aliju Izetbegovića da prihvati. Uzastopni neuspesi Zapada da forsiraju političke i ustavne reforme, i nemogućnost da se uradi bilo šta korisno prema pravilima dejtonskog ustava, ostavljaju RS kao jedini stabilan deo današnje Bosne. Ovo nije sud o etičkoj ili moralnoj vrednosti tog entiteta, ali ostaje činjenica da patronažna mreža na čelu RS može funkcionirati dok ostatak Bosne ne može. Sviđalo se to vama ili ne, malo je verovatno da će trenutni status kvo biti održan. Okrivljavanje lidera za trenutne tenzije je lako i predstavlja izbegavanje posla. Milorad Dodik, koga su na vlast prvobitno postavili američki zvaničnici koji su verovali da će on biti protivotrov Radovanu Karadžiću, majstorski je izmanipulisao i čitao misli uzastopnih generacija zapadnih diplomata, dok se brine o njegovoj mreži pokroviteljstva. Uz svu njegovu galamu, Dodik do sada ni u jednom nacrtu rezolucije nije napisao reč „secesija“. On je kalibirao svoju retoriku da dobije duele sa međunarodnim novinarima, izbegavajući bilo kakvu akciju koja bi zapravo mogla da izazove sukob. Međutim, postoji opasnost u atmosferi nepoverenja koja uzima beskrajne razmene između Dodika, bošnjačkih lidera, eksperata i međunarodne zajednice. Formalno i aktualizovano povlačenje RS iz centralnih institucija BiH – koliko god one bile slabe – bio bi korak ka secesiji i direktan izazov onome što je ostalo od zapadnog kredibiliteta u regionu. KosovaPress: Međunarodni eksperti upozoravaju da je Bosna u opasnosti. S Vaše tačke gledišta, da li je verovatno da će se Bosna uključiti u oružani sukob? Kanin: Ne postoji mogućnost povratka sukoba i tako će ostati sve dok ne postoji nijedna verzija Vojislava Šešelja ni u jednoj od tri bosanske konstitutivne zajednice. Dodik želi da i dalje pokazuje prezir prema razdraženoj međunarodnoj zajednici, dok Bošnjaci znaju da bi nasilje ugrozilo slabe veze koje drže bošnjačko-hrvatsku federaciju ujedinjenom, a da ne govorimo o poljuljanom postojanju bosanske države. Međutim, svaki Dodikov potez da izgradi i opremi vojsku u RS, ili bilo kakav potez Bošnjaka da ojačaju bosansku ideju o nacionalnoj vojsci, predstavljao bi realan rizik od novih borbi. Trenutna napetost takođe nosi rizik da bilo koji nepredviđeni događaj može izazvati neželjeni sukob. KosovaPres: Uz eskalaciju tenzija u Bosni, do sada nismo videli da vlasti u Beogradu šalju poruke sa sadržajem. A percepcija je da iza ovih tenzija stoje Rusija i Srbija, kao što su bile 1990. Šta treba da rade Zapad, SAD, NATO i Evropska unija? Kanin: Čini se da premisa ovog pitanja krivi samo Rusiju i Srbiju za ratove 1990-ih. To jednostavno nije tačno. Neće više voditi ratove ovde, ali važno je biti iskren prema ulozi koju su odigrale ličnosti iz svih zaraćenih strana u rušenju unutrašnjeg dijaloga u Bosni, dok se oko njih urušila jugoslovenska struktura. Jeljcinova Rusija je takođe bila angažovana u konstruktivnim naporima da sarađuje na Balkanu i drugde sa trijumfalnim Zapadom. Potonji je odgovorio proširenjem NATO-a što Moskva i nove članice Alijanse u istočnoj Evropi shvatili da to znači da Zapad i dalje tretira Rusiju prvenstveno kao mogućeg neprijatelja. Kakvim „sadržajem” treba očekivati poruke od Beograda? Srbija priznaje postojanje današnje Bosne i izražava zabrinutost za interese velike srpske zajednice u njoj. To je normalno ponašanje za državu i narod sa srodnim susedom. Trenutne tenzije u Bosni nemaju veze ni sa Srbijom ni sa Rusijom. One su rezultat krhkosti koja je mučila Bosnu. Bilo kakav odgovor zapadnih država i institucija na trenutne tenzije pod pretpostavkom da iza njih stoje Rusija i Srbija bio bi pogrešan i, možda, opasan. KosovaPress: Verujem da ste bili u toku sa dešavanjima na Balkanu pre i posle Dejtonskog sporazuma. Iz današnje perspektive mislite li da je to moglo drugačije? Kanin: Kao analitičari obaveštajnih službi, moje kolege i ja davali smo klijentima koji kreiraju politiku procene o događajima, nastojanjima i mogućim alternativnim ishodima. Ovi klijenti su odlučili da li su naše analize korisne i u skladu sa tim okolnostima su doneli svoje političke odluke. Bosna kakva je nametnuta 1995. je nemoćna od svog nastanka. Mnoge stvari su se možda dešavale drugačije, ali jedna stvar se ističe. Odluka da se zadrži formula 51-49 za podelu Bosne između njena dva entiteta ozbiljno je naštetila bosanskim interesima. Pridržavanjem ove formule značilo je ponovno uspostavljanje kontrole bosanskih Srba nad područjima izgubljenim u zapadnoj Bosni tokom vojne kampanje 1995. Time je onemogućeno stvaranje stalnog područja bosanskog uticaja. Ovo nije trebalo da bude važno jer su SAD uveravale Izetbegovića da će Vašington obezbediti da Bosna postane građanska i multietnička država koja nije pod nacionalističkom kontrolom. Amerikanci su takođe obećali da će se izbeglice i interno raseljena lica vratiti u multietničke zajednice u funkcionalnoj Bosni. Ova obećanja nisu ispunjena. Niko ne bi trebao da se čudi što se Bosna nije složila sa zapadnim pojmovima o sekularnim, multikulturalnim političkim oblicima i strukturama zasnovanim na vladavini prava. Balkanska društva su vekovima zavisna od odnosa zasnovanih na veri, pod serijskim imperijalnim osvajanjima i drugih osvajanja. To je pitanje. Pokušaj prilagođavanja ustava i građanske kulture u regionu u kojem atributivni i afektivni odnosi ostaju u centru zasnovan je na lošim teorijama i vodi ka neuspešnoj praksi. Po mom mišljenju, od suštinske je važnosti da zapadni lideri, akademici i eksperti iz nevladinih organizacija shvate da su na Balkanu – i ne samo na Balkanu – mnoge strategije opstanka istovremeno nezakonite i legitimne. Sve to znaju šefovi patronaža, njihovi klijenti i njihovi lokalni protivnici, i lako im je bilo da zauzmu Bosnu i pre Dejtona. U ovom kontekstu, svaki potez Zapada da obnovi svoju politiku posle 1995. godine bio bi pogrešan. KosovaPress: Videli smo predsednika Bajdena kako se vraća na Balkan neke od najuspešnijih američkih diplomata 1990-ih. Tenzije su ovde porasle skoro isto kao i 1990-ih. Izgleda da će se Hil suočiti sa sličnim problemima kao pre 20 godina. Hoće li se suočiti sa istim okolnostima? Kanin: Mislim da definišem reč „uspešan“ drugačije od vas, ali izgleda da Vašington ponovo ujedinjuje grupu. Čini se da aktuelna američka administracija iskustvo u regionu smatra dobrim kriterijumom za balkanske izaslanike. Nadajmo se da će Vašington shvatiti da dobre ideje ponekad dolaze od ljudi koji nemaju nikakvog iskustva u regionu i koji nisu opterećeni profesionalnim podacima i ličnim referencama u vezi sa zemljama u kojima su određeni. Neke stvari su uglavnom takve kakve su bile. Bošnjaci i albanski univerzum ostaju američki klijenti, dok su Srbi i Srbija i dalje skeptični prema američkoj „pomoći“. Osnovna nestabilnost posle 1878. godine na koju sam ukazao u odgovoru na vaše prvo pitanje ostala je na mestu. Istovremeno, nakon što su zloupotrebili svoj hegemonistički moment 1990-ih, Sjedinjene Države su izgubile atmosferu sveobuhvatnosti i sveprisutnosti koju su imale u to vreme. Balkanski političari i diplomate u svim taborima sada nas mnogo bolje poznaju, a neki su verovatno otkrili granice znanja Vašingtona o problemima regiona. Potomci onih koji su nekada očekivali i nadali se odlučnoj akciji SAD u regionu ili su sada razočarani ili su shvatili da SAD zaista nemaju plan i da je malo verovatno da će angažovati značajan broj trupa ili drugih kinetičkih instrumenata za implementiranje željenog rezultata. Dejtonski sporazum iz 1995. je sada priznat samo kao prekid vatre, a ne kao okvir za mir koji su obećali njegovi tvorci. Nesiguran status u kome je Kosovo živelo posle 1999. godine pretvorio se u navodno zaustavljen suverenitet, kojeg američka diplomatija nije pravilno tretirala između 2006. i 2008. godine, i još uvek je sporan. Dobre vesti dolaze iz današnje Republike Severne Makedonije. Proučavanje konsocijativnog uspeha domaćih političara – ne nametan - od ponašanja posebnog veštog američkog posrednika – može biti korisno i mladim i starim diplomatama. KosovaPres: Za razliku od 1990-ih, moć i prisustvo Rusije na Balkanu je mnogo veća. Zapad je godinama zanemarivao rusku operaciju na Balkanu, a sada kada tenzije rastu i njen uticaj je opipljiv, može li se taj uticaj oslabiti? Kanin: Trenutno prisustvo Rusije na Balkanu nije veliko, ali njime efekasno upravljaju Putin i njegove diplomate. Fokus Moskve na slabljenje američke moći i iskorištavanje grešaka Vašingtona daje joj strateški fokus koji nedostaje zapadnim prestonicama. Istovremeno, ruski uticaj na događaje na Balkanu se često precenjuje. Rusima nije teško da kažu ne Savetu bezbednosti UN, na primer, povodom nezavisnosti Kosova 2006. i nedavnih neuspešnih pokušaja Zapada da u zvaničnoj štampi napomenu visokog predstavnika. Rusi možda podržavaju Dodika, ali je nejasno dokle će ići da mu pomognu ako njegove akcije izazovu novi sukob. Predsednik Srbije Vučić će, u međuvremenu, nastaviti da balansira odnose sa svim velikim silama, ne dajući Rusiji nikakav poseban ponos u zemlji. Doprinos Moskve problemima na Balkanu ne bi trebalo da odvrati pažnju od hitne potrebe da se isprave posledice loših grešaka Zapada i da se omogući akterima u regionu da konačno preuzmu odgovornost za svoju budućnost. KosovaPres: Sjedinjene Države godinama podržavaju evropsko rukovodstvo u vođenju procesa dijaloga za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije. Opšta je ocena da EU ne pokazuje kapacitet da može dati epilog dijalogu. Kosovo smatra da bez vodeće uloge SAD nema epiloga, da li mislite da je vreme da SAD prednjače u ovom procesu? Kanin: Vreme je da vlade i narodi na Balkanu preuzmu odgovornost za svoje probleme. Oslanjanje na velike, neiskrene i nepouzdane sile je lokalni oblik izbegavanja odgovornosti koji samo vodi u frustraciju i nepremostivu nestabilnost. Dobra vest o takozvanom prinudom dijalogu EU u 2013.godine je da on nije postigao ništa značajno. Njegov primarni cilj, stvaranje Zajednice srpskih opština, integrisane u kosovske institucije, samo bi pogoršao stvari. Takav razvoj događaja omogućio bi Asocijaciji međunarodno priznat status. Srbija bi, naravno, ostala svetski poznata država. Međutim, Kosovu bi i dalje nedostajao jasan međunarodni status i ne bi napredovalo ka priznanju od strane Srbije ili pet država članica EU koje blokiraju pridruživanje Prištine EU. U međuvremenu, gradovi pod srpskom kontrolom našli bi različite načine da održe svoju odanost i zavisnost od Srbije uz pomoć, naravno, srpskih pokroviteljskih mreža. Kosovo bi bilo dobro da se oslobodi tog dijaloga ili ga bar stavi u drugi plan. Prištini možda pada na pamet da se orijentiše na ostatak albanskog univerzuma. Nedavna izjava Edija Rame da su šanse za bliže odnose između Albanije i Kosova veće sa Albanijom van nego unutar EU, zaslužuje ozbiljno razmatranje. Nijedna zemlja se verovatno neće pridružiti EU u doglednoj budućnosti čak i ako Bugarska ukine veto na otvaranje pristupnih pregovora sa severnom Makedonijom. Magla koja okružuje uslovljavanje i podele EU omogućavaju Briselu sa kandidate zadrži van na neodređeno vreme dok ih upućuje kroz raštrkane izazove duž poznatog evropskog puta. / David B. Kanin je predavač na Školi za napredne međunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins i analitički direktor Centra Technologi. Godine 2010. penzionisan je kao viši analitičar nakon 31-godišnje karijere u Centralnoj obaveštajnoj agenciji. Bio je član američke delegacije na mirovnim pregovorima o Kosovu u Rambujeu 1999. godine. Stavovi izraženi u ovoj publikaciji su stavovi autora i ne podrazumevaju podršku Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne službe, Obaveštajne zajednice ili bilo koje druge vladine agencije SAD.