Pre tri dana, Avdullah Hoti iz LDK-a, sa 61 glasom postao je kosovski premijer, a glavni izazov njegove vlade vidi se u pitanju reciprociteta sa Srbijom i povratku na sto dijaloga. Prema navodima predstavnika civilnog društva, Hoti, koji je izjavio da će ukloniti svaku prepreku koja blokira dijalog, od prvih dana će se suočiti sa zahtevom za uklanjanje reciprociteta. Artan Demhasaj iz "Čohu" kaže da će se vlada Hoti prvih dana suočiti sa zahtevima međunarodne zajednice da ukinu reciprocitet, što bi otvorilo put za povratak na sto dijaloga. On vidi dijalog između dveju zemalja kao jedan od glavnih izazova ove vlade. Prema njegovim rečima, pooštravanje mere reciprociteta protiv Srbije u poslednjim danima Kurtijeve vladavine izvršeno je u političke svrhe, tako da će se, prema njegovim rečima, vlada Hotija suočiti sa izazovom reciprociteta od samog početka vlade. Demhasaj: Hotijeva vlada će se suočiti sa zahtevima za ukidanje reciprociteta već od prvih dana. "Hoti će biti obavezan da ukloni reciprocitet i odmah se vrati stolu dijaloga. To su čak i glavni razlozi pokreta za nepoverenje vlade, u kojoj su bili i LDK, upravo zbog stavova premijera Kurtija i deo vlade iz LVV-a, koji su rekli da porez se može ukloniti, ali mora biti zamenjena reciprocitetom. Zahtevi Vašingtona bili su da se porez ukine i da se ne nametne reciprocitet. Čak je i nedostatak adekvatne koordinacije između Kurtijeve vlade o pitanju reciprociteta i ukidanju poreza uticao da se LDK povuče iz vlade, i pokrene zahtev za nepoverenje, i da razreši Kurtijevu vladu “, kaže Demhasaj. Rreze Hođa iz Grupe za Pravne i Političke Studije, kaže da će dijalog između Kosova i Srbije biti jedan od glavnih izazova Hotijeve vlade. Hođa: Ovo će nesumnjivo biti jedan od glavnih izazova. "To će nesumnjivo biti jedan od glavnih izazova, jer nemamo unutrašnju političku koordinaciju, ne samo među stranaka, već i među institucijama koje vode zemlju, i uglavnom ćemo to nadoknaditi u negativnom smislu te reči. Budući da trenutno nemamo unutrašnju koordinaciju, nismo u stanju da odbranimo svoju poziciju u međunarodnoj zajednici, dok Srbija svojim moćnim lobiranjem uspeva da okrene međunarodnu zajednicu prema svojim interesima. Prema tome, nedostatak promocije položaja Kosova i potreba za takvim merama znači da utiče na čitav proces, ne samo na dijalog, već i na druge procese “, kaže ona. Čak i prema Eugenu Cakolliju iz Demokratskog Instituta Kosova, vlada će se prvih dana rada suočiti sa zahtevom za reciprocitetom. Kaže da su pitanja vezana za dijalog glavni izazov za neke od poslednjih vlada u zemlji, što je, prema njegovim rečima, de facto i razlog zašto su se te vlade srušile. Cakolli: Ovi razlozi De facto su doveli do njihovog pada. „ Nesumnjivo, pitanje dijaloga, odnosno ukidanje reciprociteta, biće jedna od glavnih izazova sa kojima će se vlada suočiti. Međutim, očekujem da će se takvom slučaju suprotstaviti Pokret Samoopredeljenja LVV, koji na osnovu onoga što smo videli snažno podstiče ideju da se Kosovo treba ponašati u potpunosti recipročno sa Srbijom, uprkos zahtevima međunarodnog faktora za uklanjanje barijera ", kaže Cakolli. Kaže da će bilo koja odluka vlade o reciprocitetu proizvesti polarizaciju u kosovskoj politici, jer će, prema njegovim rečima, biti prisutne brojne optužbe između stranaka, i u Skupštini, i u javnom diskursu. Predsednik zemlje Hashim Thašč takođe se usprotivio pooštravanju mera reciprociteta od strane vlade na čelu sa Albinom Kurtijem, dok je specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak takođe bio razočaran odlukom. Vlada Kosova, koju je predvodio Albin Kurti, odlučila je 31marta da ukine stopostotni porez na srpske prozvode, i uvela dve mere trgovinskog reciprociteta. Dok su početkom ove nedelje mere reciprociteta pooštrene, gde je svaki automobil koji ulazi na Kosovo morao da piše u dokumentima „Republika Kosova“. U međuvremenu, dijalog između Kosova i Srbije prekinut je u novembru 2018 godine, kada je kosovska vlada na čelu sa Ramushom Haradinajem uvela stopostotni porez na proizvode uvezene iz Srbije i Bosne i Hercegovine./KosovaPress/