Već dugi niz meseci, kada kazaljke obeležavaju 15:00 „oko i uho“, imamo kod podatke koji pokazuju nove slučajeve COVID-19 u našoj zemlji. A da bi postigao ove rezultate u Nacionalnom Institutu za Javno Zdravlje se već nekoliko meseci nastavlja maratonski posao. Do sada je Laboratorija za molekularnu mikrobiologiju u ovoj ustanovi testirala oko 194 hiljade uzoraka kod osumnjičenih sa virusom SARS-CoV-2, a u roku od jednog dana u ovoj laboratoriji metodom RT-PCR testira se preko 1500 uzoraka. Rad u laboratorijama za molekularnu mikrobiologiju započeo je sa nekoliko ljudi, ali sa povećanjem slučajeva povećali su se ljudski kapaciteti u laboratoriji NIJZ, a sada postoji oko 48 specijalista, mikrobiologa i laboratorijskih tehničara koji svakodnevno primaju uzorke građana kako bi proverili da li su zaraženi ili ne ovim smrtonosnim virusom koji je odneo mnogo života tokom ove godine. Do 2020. godine se mislilo kao bilo koju drugu godinu, ali nepoznati patogen koji je postao naslov našeg života brzo je stigao na Kosovo i tako promenio život svih, posebno onih koji su bili u direktnoj vezi sa njim. Mikrobiolozi NIJZ-a, ta nevidljiva ruka koja je protekla godinama imala je trenutak sada da pokaže svoje veštine u praćenju građana pogođenih COVID-19. Direktor Odeljenja za mikrobiologiju Dževat Jakupi u izjavi za KosovaPress pokazao je kako je sav rad u ovoj zdravstvenoj ustanovi započeo u februaru kada smo kod nas imali samo prve slučajeve sumnje na COVID. Jakupi je rekao da je početak bio izazovan u laboratoriji za PCR testiranje, jer su postojala samo dva mikrobiologa, i uprkos pokušaju povećanja broja osoblja, on je i dalje bio nedovoljan usled visokih zahteva za testiranje. Jakupi: U početku su dvoje ljudi radili u laboratoriji, sada ih imamo 48 „To je zaista bio veliki izazov i u početku smo u februaru imali vrlo malo osoblja, u martu ove godine imali smo samo dve osobe u laboratoriji kao u normalnim uslovima. Sa porastom potražnje postavili smo dodatne laboratorije, postavili smo dodatno osoblje, povećali broj osoblja, ali opet nije bilo dovoljno na osnovu povećanja potražnje. Imamo dovoljno osoblja ovde u Prištini, imamo 48 ljudi koji rade, od kojih su mikrobiolozi, postoje specijalisti za mikrobiologiju 15 koji su započeli pre mesec dana,sada imamo laboratorije u kojima radimo od jutra do večeri i zaista skoro sve uzorci koji dolaze tokom dana testiraju se do kraja dana. A negde je prosek posla oko 1500 uzoraka dnevno “, naglasio je Jakupi. Kao glavni problem na početku pandemije, Jakupi identifikuje nedostatak testnog materijala, ali sada kaže to nije problem. Kako kaže, trenutno im je na raspolaganju 100.000 PCR testova, a planirano je da se kupi još 300.000. Jakupi: Planirano je oko 400 hiljada testova „Još jedan glavni problem je bio nedostatak ispitnog materijala zbog velike potražnje širom sveta, nismo imali dovoljno zaliha na početku pandemije i bio je prilično stresan, jer su zalihe bila samo za nedelju dana, i kada je sledeća isporuka sledeće zakasnila, ušli smo u fazu krize zbog nedostatka materijala. [...] Zahtev za testove smo več odneli, i imamo na raspolaganju oko 100 hiljada i sa ovim trendom testova bi trebalo imamo negde do druge ili treće nedelje januara bez ikakvih problema. [...] U procesu smo kupovine novih količina testova, i takođe je postupak kupovine 300 hiljada RT-PCR testova i potrošnog materijala od Ministarstva Zdravlja, tako da će biti oko 400 hiljada testova koji su planirani i to će biti dovoljno za naredne mesece da se testiraju u svakom delu Kosova “, rekao je on. Otprilike 10 meseci, kada su se pojavili prvi slučajevi infekcije koronavirusom, tok rada se promenio u laboratoriji u kojoj se izvode PCR testovi, koja je sada transformisana u SARS-COV2 laboratoriju. Šef smene ovog odeljenja, Zana Kaćaniku-Deva govori o izazovima koje su prošli tokom ovih meseci. Ona kaže da su, videći opasnost i laku mogućnost širenja virusa, uprkos svom radu, strahu i umoru sve vreme, bili pod velikim pritiskom da li će uspeti ili ne. Kačaniku-Deva: Tokom prvih meseci izvršili smo manje testova, nismo imali uređaj za čitanje PCR testova „U početku je to bila briga za naš sistem, za naše bolnice, jer smo znali da nemaju veliki kapacitet da upravljaju pozitivnim slučajevima i mislim da je to bila najveća briga svih zdravstvenih radnika. Što se tiče testiranja, sigurno nikada nismo imali ovoliki broj slučajeva, posebno u laboratoriji PCR, gde se ispitivanje vrši metodom molekularne biologije uvek su u zastoju u broju testova zbog visokih cena reagensa i uglavnom su delovali kroz donacije. Kao laboratorija slično smo funkcionisali ne sa tako velikim brojem uzoraka. [...] U početku smo započeli testiranje oko 200 uzoraka upravo zbog nedostatka opreme, iako je postojalo veliko interesovanje i velika pomoć od strane svih zaposlenih, a nismo mogli da obradimo sve Uzorci zbog nedostatka aparata i njihovog očitavanja, ova metoda je osetljiva metoda i zahteva tačnost tokom rada, rekla je ona. Njegov put u traganju za pandemijom započeo je kao mladi laborant mladić Robert Ramadani, koji se u početku pridružio mikrobiolozima u NIJZ-u kao dobrovoljac. Ali imao je sreću da je bio zaposlen kao laborant u ovom Institutu, u vreme kada mnogi građani Kosova ostaju bez posla zbog ekonomske krize izazvane pandemijom. Iako se osećao srećno što je dao svoj doprinos zemlji u ovom teškom kriznom vremenu, Ramadani kaže da mu je bilo teže što nije bio u blizini porodice ni u praznike i teške dane. I na dan kada je KosovaPress bio u laboratoriji za mikrobiologiju, slavio je svoj 21. rođendan, ali za njega to nije bio praznik već radni dan. Ramadani: Živjeti daleko od porodice kako bi ih zaštitili bilo je bolno „Proteklih godinu dana proveli smo više vremena u laboratoriji, nego u našim domovima, svo osoblje, od tehničara do specijalista mikrobiologije, doktora ... Imao sam sreću da sam mogao da se odvojim od porodice i živim u drugom prostoru u drugom stanu ... Bilo je takođe bolno, taj deo udaljenosti od porodice nije bio nimalo lak ... U početku smo testirali 50 uzoraka dnevno, ali bilo nam je teško jer je to bilo nešto novo , novo iskustvo i činjenica da nismo imali puno osoblja ni aparata. Posao ne znači da je stao, ali sada je postalo lakše iako testiramo više, sada je posao lakši nego kada smo testirali manje “, rekao je Ramadani. Od marta, Laboratoriji za molekularnu mikrobiologiju pridružila se mikrobiologinja Rrezarta Bajrami, koja je šef laboratorije za tuberkulozu. U priči za KosovaPress, ona govori o radnim danima tokom ovog perioda kada se zemlja suočava sa pandemijom COVID-19. Sav posao urađen u ovoj laboratoriji naziva izazovnim, ali uprkos tome kaže da joj nikada nije nedostajalo motivacije za rad. Bajrami kaže da je jedini strah bio da će sa tim osobljem i sa tako malo opreme moći da izvrše sve testove za građane pogođene COVID-om. Bajrami: Bili smo zabrinuti da li ćemo uspeti da vodimo tako veliki priliv uzoraka „Uvođenjem prvih slučajeva osetila se potreba, jer su to bili manji ispitni kapaciteti u Laboratoriji za molekularnu mikrobiologiju, a ja sam se pridružio timu kolega mikrobiologa koji su bili u manjem broju, bili su samo tri, i pridružili smo se još tri. Bio je to izazov i posao, a znajući za prilično niske kapacitete, kako ljudskih tako i u aparatima, bio je to težak posao, bez rasporeda i svakodnevnog rada. Nije nam baš bilo lako, ali u poređenju sa prethodnom godinom prilično izazovno ... Uprkos poteškoćama bili smo ohrabrujući i motivisani. Nikada nismo bili demotivirani da ne radimo, svaki dan smo radili sa velikom predanošću ... Veliki broj uzoraka je bio veliki pritisak, hoćemo li se snaći uprkos malom broju, ograničenom osoblju, ograničenoj opremi. Jedina briga koju smo imali bila je da li ćemo uspeti da upravljamo tako velikim prilivom uzoraka sa ovako malim brojem osoblja“, rekla je Bajrami. U borbi za otkrivanje koronavirusa zaposleni u Nacionalnom Institutu za Javno Zdravlje Kosova su od februara, a od 13. marta, kada su se pojavili prvi slučajevi COVID-19, testirano je oko 194 hiljade osoba osumnjičenih za SARS-CoV-2. . Preko 53 hiljade ljudi je zaraženo ovim virusom na Kosovu, dok je preko 1360 ljudi umrlo.