Dana 17. februara 2008. godine okončan je dug i težak put Kosova ka državnosti, kao i početak drugih važnih procesa za najmlađu državu na svetu.

Putovanje Kosova ka nezavisnosti počelo je pre nekoliko decenija.

Albancima je 1989. godine nasilno oduzeta autonomija u okviru bivše Jugoslavije, ali su odbili da se potčine tadašnjem režimu Slobodana Miloševića.

Tako su Albanci počeli da stvaraju paralelne sisteme u nekoliko oblasti. Bilo je i protesta.

Narod se potom organizovao u Oslobodilačku vojsku Kosova, koja je imala za cilj da oslobodi zemlju.

Tokom rata na Kosovu, 1998/99. godine, preko 800.000 kosovskih Albanaca je nasilno proterano, preko 13.000 civila je ubijeno, a preko 6.000 ljudi je nasilno nestalo. Više od 20.000 žena je silovano.

Više od 1.600 ljudi se i danas vodi kao nestalo.

Rat je okončan u junu 1999. godine, nakon što je NATO u martu te godine počeo da bombarduje srpsko vojne- policijske ciljeve.

Bombardovanje je trajalo 78 dana, Srbija je kapitulirala i njene snage su bile prinuđene da napuste Kosovo. Tada je usvojena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Zemlja je stavljena pod privremenu upravu UNMIK-a, Ujedinjenih nacija, kao i kosovskih samoupravnih institucija.

Međunarodne mirovne trupe su takođe bile raspoređene na Kosovu. Prethodno je postignut Kumanovski tehnički sporazum koji je predviđao povlačenje svih srpskih snaga, kao i ulazak NATO trupa na Kosovo.

2005. godine započeo je proces za konačni status Kosova.

Dve godine kasnije, 2007.godine, međunarodni specijalni izaslanik za status Kosova Marti Ahtisari podneo je Prištini i Beogradu svoj predlog za nadgledanu nezavisnost Kosova.

Ovaj korak je doveo do stvaranja najnovije države na svetu.

Dana 17. februara 2008. godine, na vanrednoj sednici Skupštine Kosova, Kosovo je proglašeno nezavisnom, suverenom i demokratskom državom.

Vreme 15:39h ušao je u istoriju Kosova kao kulminacioni trenutak velikih napora za nezavisnost.

Na sednici je učestvovalo 109 poslanika, od 120, koji su potpisali Deklaraciju o nezavisnosti Kosova. Srpski poslanici nisu bili deo istorijskog zasedanja.

Deklaraciju o nezavisnosti doneo je tadašnji premijer Hašim Tači.

„Mi, demokratski izabrani lideri našeg naroda, ovom Deklaracijom proglašavamo Kosovo nezavisnom i suverenom državom. Ova deklaracija odražava volju našeg naroda iu potpunosti je u skladu sa preporukama specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija i njegovog sveobuhvatnog predloga za rešavanje statusa Kosova, navodi se u saopštenju koje su potpisali poslanici koji su učestvovali.

Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Albanija, Francuska i Turska bile su među prvim državama koje su priznale državu Kosovo.

Na zahtev Rusije, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održao je hitnu sednicu 17. februara popodne. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun izdao je neutralno saopštenje pozivajući sve strane da se „uzdrže od bilo kakvih akcija ili izjava koje bi mogle da ugroze mir, podstaknu nasilje ili ugroze bezbednost na Kosovu ili u regionu“.

Govoreći u ime šest zemalja – Belgije, Hrvatske, Francuske, Nemačke, Italije i Sjedinjenih Država – belgijski ambasador je izrazio žaljenje „što Savet bezbednosti ne može da se dogovori o putu napred, ali je ovaj ćorsokak vrlo jasan već nekoliko meseci. „Današnji događaji predstavljaju završetak procesa statusa koji je iscrpio sve puteve u potrazi za ishodom koji se pregovara.

Predsedništvo EU je 18. februara 2008. saopštilo da su nakon dana teških razgovora među ministrima spoljnih poslova države članice slobodne da pojedinačno odluče da li da priznaju nezavisnost Kosova. Većina država članica EU priznala je Kosovo, ali Kipar, Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija i dalje ga ne priznaju.

Neposredno pre proglašenja nezavisnosti Kosova, Evropska unija je odobrila raspoređivanje nevojne misije za vladavinu prava, EULEKS, od 2.000 članova, radi daljeg razvoja sektora policije i pravosuđa na Kosovu.

Svih dvadeset sedam država članica Evropske unije odobrilo je mandat Eulexa, uključujući i manjinu od pet zemalja EU koje još nisu priznale nezavisnost Kosova.

Srbija, koja i dalje odbija da prizna nezavisnost Kosova, nije se složila sa istorijskim činom proglašenja nezavisnosti i obratila se Međunarodnom sudu pravde.

2010. godine, MSP je dao pečat nezavisnosti Kosova savetodavnom presudom, potvrđujući da Deklaracija o nezavisnosti nije prekršila nijedan član međunarodnog prava.

Kosovo danas ima svoju sudbinu u svojim rukama. Tu su vojska i policija.

Državu priznaje 117 zemalja širom sveta. Ali Kipar, Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija to i dalje ne priznaju.

Srbija nije prestala sa naporima da destabilizuje zemlju i ugrozi državni suverenitet.

Tenzije u severnom delu Kosova su nastavljene poslednjih godina, a Srbija preko kriminalnih grupa napada kosovsku policiju i kritičnu državnu infrastrukturu.

Ali, Kosovo je „prinuđeno“ na dijalog sa severnim susedom kako bi učvrstilo svoju poziciju u međunarodnoj areni.

Kosovo se do sada pridružilo nekoliko međunarodnih organizacija, uključujući Međunarodni monetarni fond, Svetsku banku i Evropsku banku za obnovu i razvoj.

Takođe, u Olimpijskom komitetu, Svetskoj fudbalskoj federaciji i Evropskoj fudbalskoj federaciji.

Međutim, država još nije deo Ujedinjenih nacija, Evropske unije i Saveta Evrope.

Međutim, Kosovo je stavljeno na svetsku mapu zahvaljujući svojim dostignućima u sportu, umetnosti i kulturi.

Od januara 2024. godine građani će se slobodno kretati u zemljama Evropske unije nakon odluke o ukidanju viznog režima.​