Rezolucijom UNESKO-a 23. april je proglašen za Svetski dan knjige 15. novembra 1995. godine, uzimajući u obzir činjenicu da je knjiga istorijski bila najmoćniji instrument širenja znanja i najefikasnije sredstvo za očuvanje ovog znanja, da je svaka inicijativa za promociju novih knjiga faktor kulturnog bogaćenja itd. Prema nekim istraživanjima, 20% škola u zemlji uopšte nema biblioteke, dok 70% postojećih biblioteka nema odgovarajuće i atraktivne naslove za decu. Neke mini-biblioteke koje su postavljene u Prištini oštećene su, često od strane samih učenika. Odnos učenika prema knjizi ne izgleda kao što je bio. Agon Ahmeti iz organizacije "Etea" rekao je da je prema istraživanju pokazalo da studenti na Kosovu malo čitaju. Ahmeti: Oko 20% škola na Kosovu uopšte nema biblioteke „’Etea’ je u 2019/20. godini sprovela tri istraživačka izveštaja o stepenu čitljivosti, specifičan uzrast ovog projekta su učenici osnovnih, nižih i viših srednjih škola. Izveštaji su manje-više dokazali ono što se danas misli u javnosti o odnosu dece prema knjizi koji nije na zadovoljavajućem nivou... Vaspitno-obrazovna ustanova ne nudi prijatan ambijent za čitanje. Oko 20 odsto škola na Kosovu uopšte nema biblioteke, oko 70 odsto škola koje imaju biblioteke, nemaju fond knjiga koje su zgodne i atraktivne za decu“, rekao je Ahmeti. Projekat mini-biblioteke koji je osmislila i realizovala ova organizacija dobio je veću pažnju zbog oštećenja. Nije se mnogo podržavala mogućnost koju su ove mini-biblioteke u pojedinim prestoničkim punktovima nudile da funkcionišu po principu „uzmi jednu knjigu, ostavi drugu“ kako bi podstakle čitanje. Ahmeti: Mini-biblioteke su pokvarene i oštećene, više nego što su pročitane „Mini-biblioteke, veoma poznat projekat, više zbog štete koju su doživeli nego zbog uspeha koje su imali. Što se tiče uspeha, smatram da je to bio dobar posao u katastrofi. Činjenica je da se o knjizi mnogo pominjalo i govorilo kroz vesti da su razbijene, oštećene, obnovljene i tako dalje, prošla je godina bila sa puno vesti posvećenih knjizi. Na osnovu naših iskustava kao deo ovog društva, mislim da je ovaj projekat pretrpeo veću štetu činjenicom da kao društvo još uvek nemamo kulturu za opšte dobro, za javnu imovinu... Imali smo mini-biblioteke koje su bile u blizini škola i prema policijskim izveštajima oštećene su od strane učenika, ovo bi mogao da bude revolt učenika protiv obrazovnog sistema jer se zna da se danas knjiga plasira na dete kao nešto što je obavezno", rekao je on. U međuvremenu, Ardit Mehmetaj, poznavalac književnosti, rekao je da se pored smanjenja broja čitalaca promenio i način čitanja. Dok je rekao da je problem što se neki naslovi ne objavljuju ponovo i što je veoma teško pronaći ih. Mehmetaj: Promenio se i način čitanja „Osim što se broj (čitalaca) smanjio, promenio se i način čitanja, jer se danas dosta virtuelno čita... (Problem) koji se dešava je što se stare knjige ne objavljuju ponovo. Ima jedna knjiga koju je predložio profesor književnosti, knjiga koju sam tražio 3 nedelje dok je nisam našao, kod jednog kolekcionara knjiga od Rilindje... To nije samo greška izdavačkih kuća već je greška u lancu u nekoj formi“, rekao je on. Međutim, predstavnik knjižare „Dukađini” u Prištini Doruntuna Drenofci rekla je da se povećava broj mladih koji kupuju knjige. Ona kaže da su tinejdžeri uzrast koji najviše kupuje knjige. Ona je dodala da se deca takođe inspirišu društvenim mrežama da kupuju knjige. Drenofci: Prodaja knjiga je u porastu „Srećom, posebno poslednjih godina, nakon statistike koju imamo na osnovu prodaje, kupovina knjiga je stalna I nastavlja da se prodaje... Interesovanje (za kupovinu knjiga) je svih uzrasta, ali tinejdžeri su ti koji pohađaju knjižare ... Tinejdžeri sa društvene mreže (Tik-Tok), verovatno su bili pod uticajem. Ovaj put na sreću na bolje, jer su došli na ideju da li imamo tu knjigu, a kada je vidimo ona je iz Tik-Toka“, rekla je ona. Publicista Šaćir Fonići, autor nekoliko knjiga, rekao je za KosovaPress da Dan knjige ima za cilj da podstakne što više ljudi da čitaju. Pritom je potvrdio činjenicu da je sa pojavom tehnologije smanjena i čitljivost knjige, a pisac je dao i poruku za ovaj dan, zamolivši građane da čitaju više. Fonići: Svrha obeležavanja ovog dana je podsticanje mladih na čitanje „Svrha obeležavanja ovog dana je da podstakne mlade, generalno gradsko stanovništvo na čitanje... Dubina znanja je samo u knjizi a ne na internetu... Nikada nije bilo više knjiga i nikad manje čitalaca... Naravno da se smanjila (čitljivost knjige) ... samo su opipljive stvari besmrtne. Knjiga se čita samo menjanjem stranica... Pročitajte sve što vam dođe pod ruku, jer čak i sa novinske stranice bačene na ulicu naći ćete nešto što verovatno ranije niste znali“, naglasio je Fonići. Ovaj datum obeležava se u svetu raznim aktivnostima od 2003. godine, dok je izabran 1995. kako bi širom sveta doprineo autorskim pravima podstičući sve, a posebno mlade ljude da otkriju zadovoljstvo čitanja.