Još uvek nije poznato da li će Kosovo i Srbija uspeti da postignu sporazum kojim bi se unapredio proces rasvetljavanja sudbine nestalih. Premijer Kosova Albin Kurti izjavio je da su spremni za takav sporazum, ali je naglasio da to ne zavisi samo od Vlade Kosova, dok je Brisel pozvao stranke da daju novi politički podsticaj naporima da se reše preostale slučajeve nestalih lica. Već 23 godine se ništa ne zna o sudbini Baškima Ramabaje, koji je nestao kao 27-godišnjak 1999. godine. Njegov otac Šaip Ramabaja seća se 18. aprila te godine kao poslednjeg dana kada je video svog sina. U periodu 1999. godine, usled nasilja srpskih snaga, porodica Ramabaja iz Hajvalije preseljena je u selo Mramor. Iz istih razloga, u aprilu te godine bili su prinuđeni da se vrate u Hajvali u Prištini, ali ovoga puta ne i njihov sin Baškimi. Ostao je u planinama i prema onome što njegov otac zna, Baškimi je 22. aprila 1999. pokušao da ode u Koloviće, prištinsko naselje, ali su ga srpske snage zarobili. „Uveče 18. aprila otišli smo kući, molio sam sina da dođe, rekao je da neče doći, jer sam uzeo (pušku) i njime ču se braniti do kraja, neču im pasti živ u ruke. . 21. verovatno je pokušao da uđe u Kolovice, verovatno je uhvaćen tamo u Kolovicu, uhvatili su ga paravojne snage i poslali u zatvor u Lipljanu, kako imam saznanja, maltretirali su ga i tukli svakog dan, da kaže s kim je bio vojnik, nije rekao. 12. juna, kada je NATO ušao, oterali su zločince, on je bio poslednji koji je ostao u toj prostoriji u Lipljanu, šta su sa njim radili odatle nemam pojma. Izgubio sam sina“, kaže Ramabaja, dok prepričava incident nestanka sina pre 23 godine. Iako je bilo mnogo pokušaja da se rasvetli sudbina njenog sina, Ramabaja već dve decenije ne može da ga pronađe. Sada, 79-godišnjak se moli da ne umre a da ne dobije vest o tome gde se nalazi njegov sin. „Rekao sam 'O Bože, nemoj mi uzeti dušu bez vesti o njemu, dete je deo srca, deo života... Moje najveće bogatstvo na ovom svetu je više od svega da znam nešto o sinu, da je živ samo bog zana, ne usuđujem se ni da kažem, ali bar da znamo nešto, da ne umiremo od čežnje za njim, rekao sam o Bože, ne uzimaj mi dušu bez vesti o njemu“, on kaže. S bolom, 79-godišnji starac sa ekipom KosovaPress-a deli priču o dečaku kojeg su srpske snage nasilno nestale, odakle poziva Vladu Kosova da pronađe Baškima i sve ostale nestale, kako kaže, živ ili mrtav. „Molio sam Albina Kurtija da mi kaže gde su, kako su, ako je živ, 99 odsto nije, ali ako je živ, ne samo on, nego svi oni, pronađite ih, onda da znamo gde da idemo, da se molimo ponekad, tražio bih da ih nađete, jer ovi (prošle vlade) ništa nisu uradili, samo su se šalili s nama. Nadu 99% ne, 1% da, malo jer vidite i sami, sve su to ostavili“, kaže Ramabaja. Pitanje nestalih je prioritet za Vladu Kosova, rekao je premijer Albin Kurti, ističući da će učiniti sve da se ovo raščisti. „Pitanje nestalih je briga Vlade Kosova, oni su nasilno nestali i mi ćemo se potruditi da se ovo pitanje što pre rasvetli, razjasni jer je uznemirenost članova porodice možda i veća nego njihova tuga koja nije samo njihova... Imamo spremnost i interes ali to ne zavisi samo od nas“, rekao je u petak za KosovaPres na pitanje da li će biti dogovora po ovom pitanju. A specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Kosovo-Srbija Miroslav Lajčak, tokom svoje poslednje posete Kosovu, najavio je da radi na ubeđivanju strana da potpišu dokument o pitanju nestalih lica i o sadržaju o čemu nije izneo detalje. „Pitanje nestalih je važno humanitarno pitanje, o čemu se u dijalogu govori kao o prioritetnom pitanju za obe strane. Kao takav, on će ostati na vrhu dnevnog reda dijaloga. Prošlonedeljni energetski sporazum je korak napred. Mapa puta postavlja jasan vremenski okvir i konkretne korake za primenu energetskih sporazuma iz 2013. i 2015. EU sada očekuje da obe strane poštuju dogovorene korake i da ih blagovremeno sprovode u dobroj nameri. Nastavićemo da radimo sa obe strane na drugim pitanjima na dnevnom redu, uključujući i pitanje nestalih osoba. Pozivamo obe strane da pokažu fleksibilnost kako bi dali novi politički podsticaj naporima za rešavanje preostalih slučajeva nestalih osoba“, rekao je Peter Stano, portparol EU za politiku, u pisanom odgovoru. Prema rečima Bajrama Ćerkinija iz Resursnog centra za nestala lica, Lajčak im je rekao da će u slučaju potpisivanja sporazuma između strana biti nadzor nad sprovođenjem od strane međunarodne zajednice. „Molim se da ne odu nespremni u Brisel, nemojte se iznenaditi ako kažu političke stvari ili tehničke stvari pomešane sa pitanjem nestalih osoba, imam jednu stvar da kažem, prihvatio je Lajčaku na naš zahtev, nakon večere, nakon što je dogovor napisan, svakao da postoji supervizor iz evropske zajednice, da li se oni sprovode ili ne”, kaže on. Dok bi, prema rečima direktora Fonda za humanitarno pravo Bekima Bljakaja, potvrda stranaka da će pitanje sudbine nestalih tretirati kao humanitarno, pomogla procesu rasvetljavanja sudbine nestalih. „Imali smo nadu da će stranke sesti i potpisati makar saopštenje, ako ne i zajednički sporazum u vezi sa pitanjem nestalih. Verujem da je i pored toga ovaj proces, proces nalaženja dogovora da se sazna sudbina nestalih, previše odugovlačio, poslednji je trenutak da se takav dogovor postigne i to će se onda odraziti na terenu i pronalaskom tela, rasvetljavanjem sudbine nestalih... Ceo ovaj proces nije bio baš transparentan i ne možemo da znamo šta bi taj sporazum ili ta izjava mogla da sadrži, ali je važno da se stranke na najvišem političkom nivou dogovore da se pogura pitanje rasvetljavanja sudbine nestalih“, kaže Blakaj. Institucije Kosova i udruženja koja predstavljaju porodice nestalih u kontinuitetu su tražili od Srbije da pruži informacije o nestalima nasiljem, ali su sakrili podatke o mogućim masovnim grobnicama. Više od 1.600 ljudi koji su nasilno nestali tokom poslednjeg rata i dalje se vode kao nestali na Kosovu, među njima i Baškim Ramabaja. „Za mene i moju ženu imamo hiljadu kilograma u torbama i nikada to ne zaboravljamo, nikada, jer smo deca srca, ali život je život I mora  se živeti, nemamo izbora“, kaže Šaip Ramabaja.