Jedan od najpoznatijih stručnjaka za politike proširenja EU, Christian Lekuesne, profesor iz Pariza, kaže da proširenje nije prioritet za liderstvo Evropske Unije u ovom kriznom vremenu koju je izazvala Pandemija. U ekskluzivnom intervjuu za KosovoPress, profesor Lekuesne govori o mogućnostima otvaranja pregovora za članstvo zemalja Zapadnog Balkana, nemogućnosti članstva Srbije bez normalizacije odnosa sa Kosovom, uticaju koji imaju pregovori Kosova i Srbije na proces integracije, potrebi za jačanje vladavine zakona u zemljama zapadnog Balkana, pogrešne percepcije u nekim Balkanskim zemljama da EU neće prihvatiti one zemlje sa muslimanskim stanovništvom, itd.   Intervjuisao : Fadilj Miftari Kosovapress: Profesore Lekuesne, vi ste jedan od najboljih stručnjaka u Evropi što se tiće koncepta Unije, ili tačnije politike proširenja. Želim da vas pitam o dugom i još uvek nedostižnom putu u procesu integracije  šest zemalja Zapadnog Balkana u EU. Recite nam molim vas šta se dešava u vezi s tim? Christian Lequesne: Situacija se poboljšala odlukom da se započnu pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Sada imamo 4 zemlje sa kojima mogu da se vode pregovori prema Solunskoj deklaraciji iz 2003 godine, iako  ovi pregovori još nisu započeti sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Situacija u Bosni i Hercegovini i na Kosovu je, naravno teža. Biti zemlja član Evropske Unije zahteva, pre svega, potpuno suverenu i stabilnu državu. Bosna i Hercegovina i dalje pati od teškoća budući da je slaba država zbog teških kompromisa između zajednica. Kosovo se još uvek smatra od Srbije deo njene teritorije, ni pet država članica EU nisu je priznali. Ovi problemi se moraju rešiti pre bilo kog procesa proširenja. Velika greška bi bila pomisliti da je proširenje čudo koja sve rešava (izgradnju države, pitanje suvereniteta). To nije istina. Postoje preduslovi za ulazak u EU koja ostaje jedna Unija suverenih država. Kosovapress: Čini se da postoji nedostatak transparentnosti od strane Evropske Unije i rukovodstva zemalja Zapadnog Balkana u odnosu sa građanima, jer se obe strane međusobno krive za stagnaciju ovog procesa. Sa vaše tačke gledišta, gde su stvarne prepreke u ovom procesu? Christian Lequesne: Postoji licemerje sa obe strane slažem se. Za EU u celini, proširenje trenutno nije prioritet. Postoje druga pitanja (ekonomski oporavak, budžet, Brexit) koja treba rešiti. EU pregovara o narednom proširenju bez konkretnog plana za njegovo dovršenje. Za balkanske države licemjerje je da se ponašaju kao da demokratska pravila i kraj nacionalizma dobro funkcionišu. Nije prilika. Demokratija i tolerancija  "drugog" još uvek nisu postignuti standardi EU u većini zemalja kandidati Zapadnog Balkana. Kosovapress: Francuska je prošle godine blokirala dve balkanske zemlje, Albaniju i severnu Makedoniju, od otvaranja pregovaračkog procesa o članstvu u EU. Predsednik Macron je rekao da je preduzeo taj korak jer dve zemlje nisu dovoljno učinile u reformama koje zahteva Evropska Unija. S obzirom na dinamiku koju je EU pratila u prošlosti u odnosu na druge zemlje, da li bi trebalo da taj pregovarački proces uskoro počne, ili je moguće da se politike proširenja neće dogoditi u skoroj budućnosti? Christian Lequesne: Ne zaboravite da govorimo o diplomatskim procesima. U takvim procesima, uvek imate formu i supstancu. Pretpostavljam da mi možemo započeti pregovore sa obe zemlje, kao što je već slučaj sa Srbijom i Crnom Gorom, ali za to će trebati dugo vremena da se finalizuje. Opet, proširenje trenutno nije prioritet broj jedan  zemalja članica EU. Kosovapress: Na Balkanu je bilo kritika Evropske Unije da nije spremna proširiti svoj krug. Mislite li da to stoji? Christian Lequesne: Ja mogu to dobro razumeti. EU je predložila proširenje na Balkanu kako bi ogranićio nacionalizam, a sada je njeno kolebanje da ide napred povećava nacionalizam. EU bi trebalo da razmisli o tome više u geopolitičkom pogledu. Jedna druga varijabla za EU je profitabilnost koju daje drugim "velikim" silama u regionu poput Kine i Rusije. Tokom krize Covid-19, neki lideri balkanskih država čije su se zemlje uključile u pregovore o proširenju izrazile su otvorenu podršku kineskom modelu upravljanja. Žašto da ne? Ali ako se Balkan namami od kineskog modela, oni bi trebali znati da im to neće pružiti  demokratsku budućnost! Kosovapress: Pošto zastupam jedan Kosovski medij, neizbežno je da ću vas pitati o viznoj liberalizaciji: Da li je nepravedno prema kosovskim građanima koji su jedini na zapadnom Balkanu koji ne mogu slobodno da pututuju u šengenskoj zoni? Christian Lequesne: Razumem ovaj osećaj nepravde. Slobodno kretanje osoba danas se smatra građanskim pravom. Iako mnogo građana Kosova rade u EU, takođe i u Švajcarskoj, potrebna im je šengenska viza. To je nešto što se može pregovarati sa EU nezavisno od proširenja. Moji saveti su da damo akreditive EU u poboljšanju vladavine zakona. Imidž takođe igra ulogu u diplomatiji. Nedavno mi je jedan slovački prijatelj rekao da u njegovoj zemlji Kosovo ima imidž "organizovanog kriminala". Naravno, ovde govorimo o percepcijama, a ne nužno o istinu. Ali jasne mere za kontrolu korupcije i kriminala su najbolji način za liberalizaciju viza. Kosovapress: Da li su uticali politički problemi koji postoje između Kosova i Srbije i da li mogu da utiču na proces liberalizacije viza? Christian Lequesne: Svakako da igra ulogu. Pet zemalja članica EU i dalje ne priznaju Kosovo kao suverenu državu. Kosovapress: Sa stanovišta stručnjaka, šta bi Kosovo trebalo učiniti više da bi obezbedila viznu liberalizaciju, jer je otvaranje pregovora o članstvu sigurno mnogo daleko? Christian Lequesne: Već sam odgovorio na to pitanje. Opet, najbolja alternativa koju Kosovo može da usvoji je izbor političara koji su spremni da povećaju demokratsko uređenje Države nad društvom, naročito u ekonomskim aktivnostima. Takođe znam da je to lako reći iz Pariza. Teški odnosi država/društvo su strukturalni problemi na Balkanu, uključujući i zemlje članice EU kao što su Rumunija, Bugarska i Grčka. Kosovapress: Kao što je poznato evropsko rukovodstvo, i predsednik Makron i kancelarka Merkel direktno su uključeni u napore Zapada da se postigne sporazum između Kosova i Srbije. Da li su nerešena politička pitanja između Kosova i Srbije problem u procesu pridruživanja svih zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj Uniji? Christian Lequesne: Da zaista. Ne vidim nikakvu realnu mogućnost da se Kosovo i Srbija pridruže EU ako ne priznaju suverenitet jedni-drugima. Normalizacija odnosa posredovanjem od EU bio je veoma pozitivan korak, ali nije dovoljan. Sledeći korak bi trebalo da bude priznavanje. Ako Beograd i Priština ne prihvate ovaj novi korak, neće biti članstva. EU može pomoći obema državama da se kreću u tom pravcu, ali konačna odgovornost je na obe prestonice. Kosovapress: U nekim zemljama ovde na Balkanu postoji jedna teorija, koja sigurno ne izgovorena otvoreno da javno mnjenje u Evropskoj Uniji nije spremno za zemlje sa pretežno muslimanskim stanovništvom. Da li zaista može postojati takva percepcija? Christian Lequesne: Nisam siguran da je to tako veliko pitanje u slučaju Balkana. Definitivno je bilo pitanje u vezi sa aplikacijom Turske u EU. Ali muslimansko stanovništvo na zapadnom Balkanu, takođe kao rezultat jugoslovenskog iskustva, uglavnom je vrlo sekularno i smatra se da pripada pre svega Evropi. To ne znači da neki od njih nisu zavedeni opštom pojavom ponovnog uspostavljanja svog verskog identiteta i pretvaraju to u politički angažman. Zemlje poput Katara, Saudijske Arabije, pa čak i Turske, to ponekad podstaknu nekim društvenim aktivizmima. Ali bilo bi greška preuveličati muslimansku religiju kao politički faktor na Balkanu. Sada, ako uzmem u obzir desničarske ekstremističke pokrete u EU, oni često koriste slučaj zapadnog Balkana sa njihovom antimuslimanskom retorikom; oni vole da se fokusiraju na Bliski Istok i Tursku Christian Lekuesne je francuski akademik, profesor evropskih politika u naukama Po, Direktor Centra d'etudes et de recherches internationales (CERI) i profesor na Koledžu of Europe. Profesor Lekuesne je takođe predavač posetilac na nekoliko prestižnih evropskih koledža i smatra se najboljim evropskim stručnjakom za koncept Evropske Unije s posebnim naglaskom na politike proširenja. Član je i u bordovima uredništva i naučnih saveta internacionalne kritike, europske politike i evropskih integracija, kao i evropskog samita u Pragu.