Uprkos predrasudama i teškoćama, četiri člana romske porodice na Kosovu postali su „izvor“ strasti, ostvarujući svoje snove o normalnom životu.

Otac i sin već nekoliko godina svakodnevno otvaraju svoj frizerski salon, dočekujući klijente različitih nacionalnosti. Dok gazdarica, sa šivaćom mašinom u uglu sobe i iglama za heklanje, prima narudžbine za pletenje raznih torbi. A ćerka porodice, pored tkanine, svoju kreativnost pokazuje i u umetnosti noktiju.

„Sećam se one prve frizure koju sam jedva napravio, ali me je otac ohrabrio“, kaže Enes Eminović, dvadesetogodišnjak, kaže da je makaze uzeo u ruke sa sedam godina, učeći tehnike šišanja.

„Ovim poslom se bavim oko 12 godina, odnosno otkako sam počeo sa ovim poslom, od prvog dana kada sam uzeo mašinicu u ruku i kada mi je otac, kao učitelj, dozvolio da počnem da šišam i sećam se one prve frizure koju sam jedva uradio, da tako kažem, kada to slučajno nisam uradio kako treba, ali pre svega moj otac me je ohrabrio, i rekao mi je da je ta frizura zaista dobra. I to mi je davalo zadovoljstvo, volju, želju da nastavim da radim, iako sam u svojim dubokim mislima znao da posao nije obavljen kako treba, ali sam uvek imao na umu šta me je otac ohrabrio. Moj otac je uzor i primer kako treba da bude majstor ovog zanata, tako da sam od njega mnogo naučio. Učio sam od malih nogu, počeo sam sa 7 godina da učim o tehnikama, o vrstama šišanja, o tome kako da komuniciram sa ljudima, kako da popravljam mašinice“, rekao je Eminović.

Eminović kaže da i pored predrasuda, klijenti albanske, srpske, romske i druge nacionalnosti biraju svoj salon za friziranje .

„Imam klijente različitih nacionalnosti, imam klijente romske nacionalnosti, srpske nacionalnosti, albanske nacionalnosti, dolazili su mi stranci, kada je vreme leta kada obično dolaze stranci, pa dolaze ljudi različitih nacionalnosti“, kaže Eminović .

Eminović kaže da želi da mlađeg brata nauči zanatu šišanja.

Ali, najstariji sin ove porodice pokazuje da se osim šišanja bavi i montažom i montažom spotova.

Iako jedina devojčica u ovom romskom domu nije želela da priča o svojoj umetnosti pred kamerama, njen brat Enes Eminović sa ponosom kaže da je pred njom skromna budućnost u profesiji koju je odabrala.

Ona ima strast za slikanjem i bavi se umetnošću noktiju, poslom koji se smatra profitabilnim.

Takođe, dok smo kod moje sestre, vredi napomenuti da je i ona počela da se bavi kozmetikom i pružanjem kozmetičkih usluga. Nedavno je počela da se bavi noktima, pa su neki klijenti zainteresovani za njen rad. Ovako radi i promoviše svoj rad. Gledajući njen rad i kvalitet rada, mislim da je pred njom skromna budućnost, u kojoj može da zarađuje i da radi za sebe“, naglašava Eminović.

Domaćica, Muhabera Eminović kaže da uživa da šije torbe i druge stvari, sve ručni rad. Svoje predmete, kaže, izlaže na sajmovima i preko udruženja, ali i na društvenim mrežama, gde uglavnom dobija porudžbine.

"Isključivo volim da pravim torbe, to je moja želja, imam torbe za decu, imamo i elegantne, tako da su ovde zastupljene sve vrste. To sam naučila od malena, tako su nas to naučili naši roditelji. Ovo je tradicija, pa pletem i džempere i prsluke, i sve što se može raditi ručno, ali sad ovo traženije. Ja sam u udruženju žena "Avenija", pa ne izlazim da prodajem, samo kad imamo sajmove. Išli smo u Prištinu, Gračanicu, Prizren i tamo izlažem svoje proizvode, tako da je moja krivica što se ne reklamiram i što ne izlazim da prodajem, inače uglavnom idem po sajmovima, ali i na fejsbuk stranicu Muhabera Eminovića, gde su moji radovi izloženi. Ovo su elegantni modeli torbi, ovi su najomiljeniji, pa ja radim vez, ima vez, pa se kreću od 30-35 evra, a ove torbe su oko 30 evra, ove dečije su 15 evra, ima i 10 ima različite vrste“, kaže Eminović.

Eminovićeva ističe da kroz ovaj zanat doprinosi porodičnom budžetu. Ali, uprkos tome, ona izražava želju da dobije što više porudžbina, a pokazuje i njihove cene.

„Normalno bih voleo da mi posao ide napred, da radim što više, da imam što više porudžbina, dobro doprinosim porodičnom budžetu, ali ne toliko, da kažem sada, ali bih voleo, jer, da imam više porudžbina, tu sam. Do sada sam imala narudžbine iz opštine Gračanica u kojoj se nalazim. Imala sam prodaju u Prizrenu, bila sam tamo, prodavala sam. Mislim da su tamo bile sve zajednice tako da sam imala ( prodaju). Pa najskuplji radovi su 40 evra, 40 evra, sad ovi vezovi idu preko 100, 150 eura i tako dalje. 13:24 Ovo mi pričinjava zadovoljstvo, želim ovo da radim, tako da od kada sam počela da radim do sada ima pomaka, tako da sam nagrađen za ove ručne radove“, naglasila je Eminović.

U međuvremenu, ciljevi ove četvoročlane romske porodice se tu ne završavaju. Kažu da će nastaviti da se bave profesijama koje vole, da bi ostvarili svoje ciljeve.

(Ovaj proizvod je nastao u saradnji CFID-a i KosovaPress-a , u okviru projekta: „Suočavanje negativnih stereotipa o zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu kroz medijsku inicijativu “, koji finansira UNMIK).