Centri za socijalni rad nemaju kapacitet za smeštaj dece, gde postoji samo jedna NVO koja pruža smeštaj deci i koja je za to specijalizovana. Dok druga skloništa za žrtve nasilja mogu primiti samo određenu starost dece i ne mogu smestiti decu dečake starije od 12 godina. Ovo su neki od nalaza izveštaja „Analiza Potreba za kapacitetima Centara za Socijalni Rad u oblasti promocije i zaštite dece“, izveštaja koji je objavljen danas na Međunarodni dan deteta. Ovaj izveštaj finansira EU, a njime upravlja Kancelarija Evropske Unije na Kosovu, a sprovodi ga SOS Kosovska Dečija Sela u partnerstvu sa Handikosom. Petrit Sopjani, stručnjak, predstavio je nalaze analize, gde je rekao da je stanovanje jedan od glavnih izazova koje pominju Centri za Socijalni Rad. Sopjani: Stanovanje je jedan od glavnih izazova koje pominju CSR „CSR su pokazali vrlo malo alternativa stambenom kapacitetu, pa je stanovanje jedan od glavnih izazova koje CSR pominju. Tako da imamo vrlo mali kapacitet skloništa za decu, tako da imamo samo jednu nevladinu organizaciju koja štiti decu koja je specijalizovana za smeštaj dece, ima ograničeni kapacitet, a druga skloništa koja su skloništa za žrtve nasilja mogu da prime samo određenu starosnu dob deca, međutim, ne mogu da prime na primer dečake starije od 12 godina i to je samo po sebi izazov. Šeme socijalne pomoći često se prijavljuju kao male, nedovoljne i klijenti neprestano prigovaraju. Poznato je da socijalnim šemama upravlja centralni nivo i CSR smatraju da na lokalnom nivou postoji vrlo nizak budžet za pokrivanje operativnih troškova CSR, osoblja i drugih hitnih potreba. Rekao je da je analiza pregleda zakona i izveštaja pokazala da postoji zadovoljavajuća zakonodavna infrastruktura, ali da je rekao da se vidi da postoji potreba za budućim poboljšanjem nekih podzakonskih akata ili administrativnih uputstava. Na osnovu nalaza izveštaja, rekao je da su naišli na indikacije da postoje kašnjenja na različitim nivoima primene koja su obično uslovljena nekim aspektima, to su nedostatak osoblja i profesionalni profili pružalaca usluga, neadekvatne usluge, a ne dosledno, loše i neadekvatno finansiranje, fragmentirano i neodrživo planiranje i koordinacija. Sopjani: Opštinske vlasti oblast socijalnih i porodičnih usluga nisu tretirale kao prioritet „Nadležnosti koje su decentralizovane sa centralnog na opštinski nivo imaju poteškoće i izazov u ​​pogledu neodrživog finansiranja socijalnih i porodičnih usluga i ometaju završetak procesa decentralizacije. Dakle, veoma je važno naglasiti da CSR daju naznake da opštinske vlasti do sada područje socijalnih i porodičnih usluga nisu tretirale kao prioritet “, rekao je on. Sopjani je rekao da dok u regionu i u svetu postoji porast broja radne snage u socijalnom radu, na Kosovu se tako nešto ne dešava. Spomenuo je kako kada se socijalni radnici penzionišu ili daju otkaz, oni nisu uvek zamenjeni novim osobljem. Centri za Socijalni Rad takođe su izrazili žalbe u vezi sa unutrašnjom organizacijom, rođaci su podeljeni između dva ili više zvaničnika, bez privatnosti kada primaju klijente i razgovaraju sa njima o delikatnim i osetljivim pitanjima. Takođe je predstavio neke preporuke u vezi sa CSR, gde je rekao da treba povećati broj službenika socijalne službe. Takođe je rekao da je kancelarijskoj infrastrukturi potrebna značajna ažuriranja, istovremeno napominjući da bi kancelarije trebalo da pruže puni pristup svim klijentima, uključujući i osobe sa invaliditetom. Deo preporuka je povećanje kapaciteta prihvatilišta i dnevnih centara za različite kategorije dece u potrebi. Burim Behljulji iz SOS Kosovskih Dečjih Sela rekao je da će ova analiza poslužiti kao osnova za unapređivanje veština i dalje znanje svih zaposlenih u CSR. Behljulji: Ova analiza poslužiće kao osnova za unapređenje daljih veština i znanja „Ova analiza poslužiće kao osnova za unapređenje veština i dalje znanje svih radnika koji rade u Centrima za Socijalni Rad u oblasti dečje zaštite i posebno sada nakon stupanja na snagu zakona o dečjoj zaštiti“, rekao je on. . Mentor Morina, šef Odeljenja za socijalne i porodične politike iz Ministarstva rada i socijalnog staranja, pokazao je koje akcije preduzimaju kao ministar za dečju zaštitu. Morina: Pripremiti sekundarni pravni okvir „Stupanjem na snagu Zakona o dečjoj zaštiti preduzeli smo akcije u koordinaciji sa partnerima, pripremiti sekundarni pravni okvir za regulisanje i pružanje usluga za prava, zaštitu i usluge dece. S tim u vezi, u ovom šestomesečnom periodu, iako smo zaista imali efekte pandemije i zbog nemogućnosti sprovođenja aktivnosti kao što smo planirali sa našim partnerima, pitanje odobravanja administrativnih uputstava može zaista imati odlaganje za prvi deo sledeće godine, pod uslovom da smo do juna spremni da započnemo sa primenom sa potpunim sekundarnim okvirom za pružanje usluga zaštite dece“, rekao je on. S druge strane, Medžit Krasnići, predsednik Asocijacije Centara za Socijalni Rad, izjavio je da Centri za Socijalni Rad imaju mnogo potreba, ali je naglasio potrebu za lečenjem socijalnih radnika u oblasti dečje zaštite. Krasnići: Stalna obuka iz oblasti zaštite dece „Centri za socijalni rad od početka su sarađivali, motivisali, podržavali ovaj projekat koji je izuzetno neophodan za pružanje socijalnih usluga Centara za Socijalni Rad ... Centri za Socijalni Rad imaju mnogo potreba posebno potreba za stalnom obukom u oblasti zaštite dece i takođe potreba za međusobnom saradnjom sa nevladinim organizacijama “, rekao je on. Izveštaj „Analiza potreba o kapacitetima Centara za Socijalni Rad na polju promocije i zaštite dece“ finansira EU kojom upravlja Kancelarija Evropske Unije na Kosovu, a sprovode SOS Kosovska Dečija Sela u partnerstvu sa Handikosom.