Najavljeno je da će nastavak razgovora između Kosova i Srbije biti održan 27 juna u Vašingtonu. U ekskluzivnom intervjuu za KosovoPress, Janusz Bugajski, američki stručnjak iz Centra za Analizu Evropskih Politika, kaže da se Brisel boji da bi Sjedinjene Države mogle nagovoriti obe strane da potpišu sporazum koji bi destabilizovao region razmenom teritorija i promenom granica. Prema njegovim rečima, pojam teritorijalne razmene je konfuzija koja je uglavnom dizajnirana od strane Beograda. U ovom intervjuu on takođe govori o mogućnosti uplitanja Rusije u proces dijaloga, dodajući da za Putinov režim, održavanje sukoba na Balkanu služi njegovim geopolitičkim ciljevima.   Pun intervju:   1. Gospodine Bugajski, imate dugu karijeru vezanu za politička i diplomatska zbivanja u regiji Balkana, zanima nas vaše mišljenje, šta mislite, šta će se dogoditi 27 juna u Beloj Kući?   Bugajski: Sastanak u Beloj Kući će obeležiti formalni početak razgovora između Kosova i Srbije, uz punu podršku Sjedinjenih Država. Administracija predsednika Trumpa traži konačno rešenje, iako niko ne očekuje da če se dogoditi nešto neobično 27 juna. Za Belu Kuću, postizanje sporazuma do septembra bi bilo idealno. Možda će biti obećanja da će se obe strane vratiti u Beloj KućI kako bi potpisale sporazum, ako se to postigne tokom leta.     2. Danas imamo razvijanje zanimljive dinamike ovde na Kosovu, u Prištini je došao specijalni izaslanik Evropske Unije za razgovore između Kosova i Srbije, ali očigledno, vlasti ovde nisu toliko uzbuđene, šta vi mislite? Da li je moguće da će se sledeći razgovori održati u Briselu, ili su se oni već preselili u Vašingtonu?   Bugajski: Imamo neslaganje između EU i SAD-a u vezi dijaloga. Vashington je frustriran zbog sporog napretka Brisela u obnavljanju razgovora, i njihovog neuspjeha u podsticanju rešenja. Brisel se plaši da bi Sjedinjene Države mogle nagovoriti obe strane da potpišu sporazum koji bi destabilizovao region razmenom teritorija i promenom granica. Jasno je da i Priština, i Beograd, vide Sjedinjene Države kao jačieg posrednika, iako njihova dugoročna perspektiva je u EU.     3. Da li Kosovo treba da biti zabrinuta zbog rezultata sastanka 27 juna, ili bi mogla biti opuštenija, imajući u vidu činjenicu da se sastanak održava u Vašingtonu, najomiljenijom mestu kosovskih Albanaca?   Bugajski: Na sastanku u Beloj Kući za Kosovo su važne dve stvari - političko jedinstvo i jasan prikaz položaja Kosova. Premijer Kosova, Avdullah Hoti, postavio je osnovne principe tokom njegovog govora na Akademiji Nauka i Umetnosti. Napori Srbije da se jednostrano suprotstavi kosovskoj nezavisnost su neprihvatljivi ako želimo da razgovori daju rezultate. Ovo bi trebalo jasno reći u Vashingtonu.     4. Kako vidite Rusiju u ovom slučaju, da li će biti napora da budu faktor i da li mogu da utiču na vlast u Beogradu, da održi položaj koji odgovara Rusiji u pogledu njenih interesa u vezi sa drugim krizama, posebno događaja na Bliskom Istoku i Ukrajini?   Bugajski: Bez sumnje, Moskva će biti zainteresovana da se uključi u razgovore, ali to bi otežalo još postizanje bilo kakvog rešenja. Za Putinov režim, održavanje sukoba na Balkanu služi njegovim geopolitičkim ciljevima, sprečavajući proširenje NATO-a i EU, i omogućavajući politiku „podeli i vladaj“.   5. Da li očekujete da će Rusija izazvati tenzije na Balkanu ako budu eliminisane kao faktor?   Bugajski: Rusija i dalje izaziva tenzije u celom regionu, a kako bi sabotirala bilo koji sporazum između Srbije i Kosova, možda će pokušati da orkestrira razne provokacije. To bi moglo biti politička ubistva, organizovanje međuetničkih sukoba, zavere (kao u Crnoj Gori), ili podržavanje državnih podjela (kao u Bosni i Hercegovini).   6. Predsednik Kosova je danas u Prištini izjavio da se o pitanju teritorija neće razgovarati u Vašingtonu. Da li to smatrate de je ovo pitanje završeno?   Bugajski: Predsednik i vlada u Prištini moraju da govore jednoglasno. Pojam teritorijalne razmene je konfuzija koja je stvorena uglavnom od strane Beograda, zbog čega neki međunarodni i kosovski političari veruju da će istaknuti bilateralne odnose i rezultirati „normalizacijom“. Ne može biti tajnih dogovora između Beograda i Prištine, jer bi to naštetilo kosovskim interesima.     7. Kakvu evropsku budućnost može imati Balkan ako epilog razgovora koji se vode u Vashingtonu nije u skladu s Briselovim stavom o dijalogu?   Bugajski: Ako Priština i Beograd postignu dogovor koji će dovesti do mešusobnog priznanja, EU se u takvom slučaju neće suprotstaviti. Što se tiče EU, ona će se morati osloniti na pet zemalja koje još nisu priznale Kosovo, i zaustaviti srpski i ruski revizionizam, konačno priznajući Kosovo. Time bi se unaprijedio bilo koji bilateralni sporazum između Prištine i Beograda.     8. Za kraj, kako može izgledati 30 jun što se tiče odnosa između Kosova i Srbije?   Bugajski: U najboljem mogućem scenariju, obe strane će shvatiti da Sjedinjene Države ozbiljno pomažu u posredovanju sporazuma, kako bi dve susedne zemlje priznale nezavisnost i suverenitet jedne druge. Međutim, pošto se od Srbije ne očekuje da će promeniti svoj stav, meseci ovog leta će biti od presudnog značaja za konkretizaciju američke obuhvaćenosti. /KosovaPress/