Broj zaposlenih sa Daunovim sindromom je i dalje nizak
Pročitajte: 4 мин.
3 year ago
Линк је копиран
Broj zaposlenih osoba sa Daunovim sindromom je i dalje veoma nizak. Trenutno, prema podacima udruženja „Dovn Sindrome Kosova“, u celoj zemlji radi samo 15 zaposlenih, od kojih je samo jedan zaposlen u javnim ustanovama. Ovo udruženje oko sebe broji preko 980 osoba sa Daunovim sindromom, za koje zahteva više pažnje o njihovim zahtevima. Uprkos činjenici da organizacija „Dovn Sindrome Kosova“ predstavlja zajednicu na nacionalnom nivou, oni imaju proširenje u samo četiri regiona: Priština, Mitrovica, Prizren i Uroševac. Zbog toga mnogi drugi ljudi van ovih centara dolaze u Prištinu samo na lečenje. Direktorka organizacije "Dovn Sindrome Kosova" Sebahate Hajdini-Bećiri u intervjuu za KosovaPress naglasila je da poseduju podatke za preko 980 ljudi, ali da je stvarni broj osoba sa ovim sindromom možda veći. Hajdini-Bećiri: Brojimo preko 980 ljudi sa Daunovim sindromom „Na osnovu statistike udruženja „Daunov sindrom Kosova“ brojimo preko 980 osoba sa Daunovim sindromom, uključujući sve starosne grupe, ali ne možemo reći da je ova statistika 100% tačna, na osnovu činjenice da kontinuirano imamo slučajeve. punoletnih lica koja dolaze i pojavljuju se u udruženju, ali za ovaj broj koji imamo preko 980, udruženje 'Dovn Sindrome Kosova' ima sve podatke u vezi sa imenom, prezimenom, datumom rođenja, kontakt osobom, opštinom u kojoj živi", rekla je. Zbog raskida ugovora i zapošljavanja drugih, broj zaposlenih sa Daunovim sindromom se konstantno menja, a trenutno ima 15 zaposlenih. Hajdni-Bećiri: Broj zaposlenih je 15 ljudi „Broj ljudi koji su zaposleni je oko 15 ljudi jer imamo različite slučajeve jer je ugovor raskinut, to je razlog zašto se krećemo u brojkama. "Imamo slučajeve dok je osoba sa Daunovim sindromom zaposlena, ali generalno broj zaposlenih sada kada imamo informacije na terenu... do sada imamo 15 zaposlenih", rekla je ona. Organizacija „Dovn Sindrome Kosova“ kontinuirano održava programe autonomije za osobe sa Daunovim sindromom, koji ih pripremaju za samostalan život i tržište rada. Iako 2021. godinu smatra dobrom u pogledu zapošljavanja, za Hajdini-Bekirija ostaje zabrinutost da javne institucije ne otvore svoja vrata ovim ljudima. Hajdini-Bećiri: Pripremamo ljude sa Daunovim sindromom za tržište rada „Program takođe organizuje informativne sesije za roditelje i nove zainteresovane strane, dok program za autonomiju i stručno osposobljavanje pruža usluge koje pripremaju osobe sa Daunovim sindromom za samostalan život, uključujući i pripremu za tržište rada. Posebno je 2021. bila jedna od godina za koje se kaže uspešan za zapošljavanje osoba sa Daunovim sindromom, ali broj zaposlenih sa Daunovim sindromom ostaje zabrinjavajući, najveći broj (zaposlenih) je u privatnim ustanovama, do sada imamo samo jedno lice sa Daunovim sindromom zaposleno u javnim ustanovama“, izjavila je Hajdini. -Bećiri. Ne samo da javne ustanove ne zapošljavaju osobe sa Daunovim sindromom, već imaju i malu podršku za njih. Prema rečima direktorke Hajdini-Bećiri, udruženju je potrebna podrška terapijskih službi jer one imaju važnu ulogu u razvoju osobe sa Daunovim sindromom. Hajdini-Bećiri: Podrška institucija nije dovoljna podrška „Podrška institucija je u okviru projektnih predloga i nije dovoljna podrška, na osnovu potreba organizacije a posebno potrebe za podrškom terapijskih službi, da su terapijske usluge koje pruža udruženje ’Daunov sindrom Kosovo’ veoma značajne usluge koje igraju veoma važnu ulogu u razvoju potencijala pojedinca sa Daunovim sindromom i sve dok nemamo stabilnu i dugoročnu podršku javnih institucija u ovom slučaju, u ovom slučaju bilo javnog ili lokalnog nivoa, može kaže se da podrška javnih institucija nije dovoljna“, dodala je ona. Period raspusta na kraju i početka godine u centrima udruženja „Dovn Sindrome Kosova“ propraćen je brojnim aktivnostima koje uključuju decu i mlade sa Daunovim sindromom.
Ova veb stranica se održava i upravlja od strane novinske agencije KosovaPress. Sav materijal na ovoj veb stranici je jedinstvena produkcija KosovaPressa, tako da KosovoPress ima sva prava koja su data zakonom o autorskim pravima prema zakonskim odredbama o autorskom i intelektualnom vlasništvu. Upotreba, modifikacija, i distribucija za komercijalne svrhe su strogo zabranjeni.
Ova veb aplikacija razvijena je uz podršku #SustainMedia Programme, sufinansiranog od strane Evropske Unije i Vlade Nemačke, koji sprovode GIZ, DW Akademie i Internews. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost KosovaPress-a i ne odražava nužno stavove EU ili Nemačke vlade.
© 2002-2024 Sva prava zadržana su od A.P.L. KosovaPress