Ove godine je povećan broj tražilaca azila na Kosovu. Tačno 324 strana državljana su zatražila azil, dok su većina državljani Maroka, Sirije i Avganistana. Većina njih pokušava ilegalno da pređe na Kosovo. Centar za azil u Magure u Lipljanu nudi sve usluge za ove migrante, ali Kosovo vide samo kao tranzitnu zemlju. Ovaj centar ima smeštaj za stotine ljudi godišnje, gde se nude i druge zdravstvene usluge, ishrana, higijenski paketi, odeća, kao i pružanje kurseva albanskog jezika i računara. U centru koji ima kapacitet za 100 ljudi, poslednjih dana boravilo je oko 30 migranata. Direktor Centra za azil u Magure, Lipljan, Fitim Zarići kaže za KosovaPres o broju ljudi koji su zatražili azil od početka godine. „Od januara do sada, azil je zatražilo ukupno 324 podnosioca zahteva za međunarodnu zaštitu iz različitih zemalja. Na prvom mestu je Maroko, zatim Sirija, Avganistan, Alžir i druge zemlje, Tunis, Egipat, Bangladeš, Jordan i Ukrajina itd. Ako to uporedimo sa prošlom godinom, ili mesece prošle godine sa ovom, ispada da postoji mali porast, negde oko 7 ili 8 odsto, ali to nije primetno. Iako postoji porast, s druge strane postoji i njihov odlazak sa Kosova. Kao i ranije, i ove godine, oni koriste Kosovo kao tranzitnu zemlju za odlazak u druge zemlje EU i traže bolje uslove za rad“, kaže za KosovaPres. Prosečan broj dana koji borave je tri nedelje, ali Zarići ističe da neki od njih ostaju i duže, izražavajući želju da žive na Kosovu. „Prosek je oko 22 dana boravka na Kosovu. Ako pogledamo statistiku, od ovih 324 podnosioca zahteva za međunarodnu zaštitu, više od 90 odsto su muškarci, ili su bili muškarci, više od 80 odsto starosti od oko 30 godina, više od 98 odsto je bilo islamske veroispovesti, više od 95 odsto je ilegalno ušlo na Kosovo“, dodaje on. U odgovoru KosovaPres-u Kancelarija za informisanje Kosovske policije ukazuje na broj ljudi koji su pokušali da uđu ilegalno ove godine. „U vremenskom periodu januar-jun 2022. godine na Kosovu je identifikovano 390 lica koja su ilegalno ušla, u odnosu na isti period prošle godine kada je bilo 446 lica, tako da imamo pad od 12,5 odsto“, navodi se u ovom odgovor. Ljudi koji borave u ovom centru nisu svi tražioci azila. Direktor Centra za azil u Magure potvrđuje činjenicu da u nekim slučajevima isti ljudi stvaraju probleme unutar i van ustanove. „Mere su iste za sve građane Kosova, nisu amnestirani po zakonu zato što su migranti ili zato što su tražili azil. Policija preduzima sve mere i vodi slučaj kao i za sve ostale koji krše zakon. Postoje i interne mere, u slučaju da se krše pravila centra, jer ako su počinili krivično delo ili prekršili zakon van centra, onda je isključivo uključena policija“, naglašava on. Mnogi od migranata koji traže azil ne čekaju odluku o svom zahtevu. Direktor Fitim Zarići izjavljuje da se postupak azila zloupotrebljava. „Većina njih ide iz Turske u Grčku, zatim Grčka-Albanija na Kosovo i obično, kako se pominje u drugim zemljama, odmaraju se nekoliko dana i nastavljaju dalje. I na Kosovu u nekom obliku ulaze kao tranzit i prelaze u druge zemlje. Različite su njihove izjave, drugačiji su njihovi ciljevi. Ali njihov konačni cilj je tranzit i preseljenje u zemlje EU. Uprkos činjenici da Kosovo nudi sve usluge i uslove i oni su veoma dobri. Ali njihov cilj je drugačiji, nije Kosovo. Iako ulaze u azilnu proceduru, na neki način kažemo da se postupak azila manje-više zloupotrebljava, jer čovek kada traži azil mora da ostane, a ne samovoljno da ode. Jednostavno nestaje i nikada se više ne pojavljuje“, nastavlja on. Migranti mogu da izraze volju za azil u graničnom pojasu, u Odeljenju za migracije ili policijskim stanicama.