Bivši britanski diplomata Timoti Less kaže da nikakve relativno blage zapadne sankcije neće biti dovoljne da blokiraju Rusiju. Less je, u intervjuu za KosovaPress, rekao da će sankcije morati da budu praćene stalnom vojnom podrškom ukrajinskom otporu, do te mere da to može naneti stvarnu i trajnu štetu ruskim trupama na terenu. Što se tiče zabrinutosti da bi se zemlje Zapadnog Balkana mogle suočiti sa situacijama koje izazivaju destabilizaciju, Les kaže da to zavisi od razvoja događaja u Ukrajini, jer Rusija ima dva osnovna cilja na Balkanu. Jedan je blokiranje proširenja NATO-a, a drugi stvaranje problema Zapadu uz održavanje niskog nivoa nestabilnosti, posebno u Bosni, Srbiji i na Kosovu. Ceo intervju: KosovaPress: Šta čeka svet koji smo do sada poznavali, posle ruske agresije velikih razmera na Ukrajinu, tačnije: kako zaustaviti Putina? Less: Nisam siguran da li se Rusija može zaustaviti, barem ne bez promene zapadnog mentaliteta i reorganizacije naših društava, ekonomija i vojski. Nakon završetka Hladnog rata, Zapad je smanjio svoje izdatke za odbranu, učinio svoje ekonomije zavisnim od država poput Rusije i odustao od razmišljanja o geopolitici. Umesto toga, postao je opsednut drugorazrednim pretnjama kao što je međunarodni terorizam, i tretirao je spoljnu politiku kao sredstvo za promovisanje liberalnih vrednosti, kao što su demokratija i ljudska prava, umesto da podržava svoje suštinske interese. Potencijalno, ruska okupacija Ukrajine može protresti Zapad iz njegove tromosti, ali to ćemo morati da vidimo. U međuvremenu, ono što sa sigurnošću možemo reći o tome šta čeka svet jeste da će Rusija stvoriti jasnu sferu uticaja koja uključuje Ukrajinu. KosovaPress: Njegove posledice za sada je teško predvideti, ali ima mnogo glasova, posebno stručnjaka za bezbednost, koji izražavaju zabrinutost da se ne može isključiti novi evropski rat. Mislite li da su danas počeli najteži dani za Evropu od završetka Drugog svetskog rata? Less: Mislim da je malo verovatno da će se sveevropski rat desiti, uprkos pokušajima nekih da opišu trenutne događaje kao slične Evropi u kasnim 1930. Trenutna drama unutar ukrajinskih granica i nasilje se verovatno neće više širiti. Potencijalno, susedne zemlje poput Poljske, Rumunije i Moldavije mogle bi da deluju kao kanali snabdevanja Ukrajince oružjem, što znači da bi Rusija mogla da preduzme korake da ih blokira na njihovim granicama ili da se umeša u hibridni rat protiv njih. Međutim, nema razloga da se pretpostavi širi požar kakav se desio tokom Drugog svetskog rata, koji je imao veze sa državom agresorom, Nemačkom, koja se geografski nalazila u centru kontinenta sa teritorijalnim ambicijama nad celom Evropom i okružena od drugih zemlje, poput Mađarske i Hrvatske, koje su imale interes da podrže Nemačku u ostvarivanju svojih konkretnih političkih ciljeva. Mislim da Evropa ide ka svojim najtežim danima od Drugog svetskog rata, ali to nije posebno zbog ruske okupacije Ukrajine. Ovo je samo jedan aspekt velikog poremećaja evropskog političkog poretka. Podjednako su važni i spori kolaps Evropske unije, kulturni rat koji izbija u zapadnoj Evropi i uspon drugih sila poput Kine i Turske. KosovaPress: Zapadni blok Rusiji odgovara sankcijama i takođe se očekuje da će sankcije Rusiji biti oštre, ali moje pitanje je da li će samo sankcije biti dovoljne Rusiji, koja je u stvari prekršila sva pisana međunarodna pravila i propise? Less: nikakve sankcije neće biti dovoljne da blokiraju Rusiju, a još manje relativno blage sankcije koje je Zapad do sada uveo. Da bi sankcije stupile na snagu, one moraju biti dovoljno jake i sveobuhvatne da stvaraju ozbiljne poteškoće ruskoj vladi, do te mere da ne može da obezbedi dobrobit stanovništvu, ili ne može da plati vojsku. Trenutno ne vidim mnogo perspektive o tome. Evropa zavisi od trgovine sa Rusijom, posebno u pogledu snabdevanja energentima. Ako želi da uvede smislene sankcije, prvo mora da pronađe alternativne snabdevače, što se ne može brzo postići i možda uopšte nije moguće. Sankcije će takođe morati da budu praćene trajnom vojnom podrškom ukrajinskom otporu, do te mere da bi to moglo da nanese stvarnu i trajnu štetu ruskim trupama na terenu. Opet, ovo je proces. Sumnjam da će formalna vojska biti poražena narednih dana, što znači da Ukrajinci moraju formirati neformalni otpor kojima Zapad može da isporučuje smrtonosno oružje preko Poljske, Rumunije i Moldavije. Ovo bi potencijalno moglo da ponovi situaciju u Avganistanu 1980-ih, gde su Rusi pretrpeli toliko žrtava da su se na kraju povukli. Međutim, sve je to spekulativno i zavisi od sposobnosti Ukrajinaca da formiraju pokret otpora, zavisi od Zapada da ih podrži, a od Rusije da odustane od borbe za pitanje koje smatra egzistencijalnim. Ako Rusija ne može da bude poražena, onda za povratak u neku vrstu normalnosti u Ukrajini znači da Zapad mora da postigne diplomatsko rešenje, a to verovatno znači ispunjavanje zahteva Rusije da zemlja ne uđe u NATO. KosovaPress: Da li je moguće da Zapad pruži vojnu pomoć Ukrajini da zaustavi Putina i da li je moguće da se NATO pripremi za vojnu konfrontaciju na svojim granicama? Na primer u Poljskoj. Less: SAD i Velika Britanija, između ostalih, pripremaju se za sukob na granicama NATO-a pojačavajući svoje vojno raspoređivanje. Ključna stvar je, međutim, da Rusija nema interesa da širi sukob na zemlje poput Rumunije, Poljske ili baltičkih država. Njena briga je da održi strateški štit u Ukrajini, a ona će se suočiti sa ovim zemljama samo ako bude primorana na to – što mislim da je malo verovatno. KosovaPress: Pošto sam sa Kosova, koje pripada regionu Zapadnog Balkana, regionu takođe sa tenzijama, i naša publika ovde na Balkanu je zabrinuta da bi Rusija mogla da iskoristi svog saveznika Srbiju da destabilizuje region. Koliko je to moguće da dešavanja u Ukrajini imaju lančani efekat i na Balkanu, npr. na Kosovu, u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, da li su ove zemlje više izložene interesu Rusije za destabilizaciju? Less: Zavisi kako će se stvari odvijati u Ukrajini, jer Rusija ima dva osnovna cilja na Balkanu. Jedan je blokiranje proširenja NATO-a, a drugi stvaranje problema Zapadu uz održavanje niskog nivoa nestabilnosti, posebno u Bosni, Srbiji i na Kosovu. Oba ova cilja mogu se postići podržavanjem Srba u njihovim nastojanjima da reše svoje nerešeno nacionalno pitanje, u stvari uskraćivanjem zadovoljstva da to čine. To je jasno iz ruskog protivljenja nezavisnosti Republike Srpske ili bilo kakvom rješenju kosovskog sukoba, bez obzira na to kakav oblik ima. Ne vidim nikakve izglede za promenu u prvom cilju. Rusija će nastaviti da se protivi proširenju NATO-a u bilo kom scenariju. Međutim, pitanje ruskih nastojanja da destabilizuje Balkan može da se promeni. Što se Rusija oseća ranjivijom u Ukrajini, veća je verovatnoća da će pokušati da destabilizuje Balkan; do krajnosti, može podstaći bosanske Srbe da proglase svoju nezavisnost, iako je neizvesno da li će Srbi odgovoriti. Inače, što se Rusija mirnije oseća prema Ukrajini, to je manje verovatno da će biti motivisana da izazove nevolje Zapadu na Balkanu. KosovaPress: Znam da ste stručnjak za balkansko pitanje i zanima me vaše gledište o pristupu Srbije ruskoj agresiji u Ukrajini. Less: Glavni razlog zašto Srbija nerado kritikuje Rusiju je taj što se oslanja na rusku podršku za svoj stav o Kosovu i ne želi da rizikuje da izgubi tu podršku. Ova nevoljnost je preostala simpatija prema Rusiji kao tradicionalnom pokrovitelju interesa Srbije i kao državi koja je doživela sličnu podelu svog stanovništva nakon pada Sovjetskog Saveza. To ne znači da Srbija podržava ono što se dogodilo u Ukrajini. Naprotiv, sumnjam da se većina političara u Beogradu ne slaže sa postupcima Rusije. Niti to znači da su interesi Srbije i Rusije potpuno usklađeni. Srbija ne može da prihvati teritorijalni revizionizam kakav Rusija sprovodi u Ukrajini zbog svoje želje da zadrži Kosovo. Ima i obaveze prema Zapadu koje su značajne. Ističu da Srbija ništa od toga ne može da kaže a da ne pokvari odnose sa Rusijom, tako da neće to uraditi. Vredi napomenuti da ni bosanski Srbi nisu osudili Rusiju, iako su njihovi interesi malo u suprotnosti sa interesima Srbije. Oni zaista podržavaju teritorijalni revizionizam i građanske grupe poput „Izbor je naš“ pozivaju na priznanje Donjecka i Luganska. Dodik je solidarnost izrazio i susretom sa ruskim ambasadorom u Sarajevu, izrazivši saosjećanje sa stavom Rusije i požalivši se na podršku Bošnjaka Ukrajini. Dodik se, međutim, plaši da bi otvorenija podrška Rusiji mogla da izazove više problema za Republiku Srpsku, pa dalje od toga nije otišao – bar za sada.