Efekat ulice između kuća sa obe strane sa odećom.

Uglavnom je reč o polovnoj odeći i obući koje se prodaje.

Ima i tehnike.

Tako, na pijaci utorkom ovde u Bresju kod Kosova Polja, sveže je samo voće i povrće, kao i zgrade koje svakodnevno niču.

Ali, ovo naselje ima nešto veoma staro, simbol suživota građana različitih etničkih grupa.

Upravo iz tog razloga, ovde se okupljaju prodavci iz kraja, ali i iz drugih mesta.

Sultan Krasnići, prodavac na pijaci u Bresju

„Da, da, dobro prolazimo, prolazimo dobro. Nemamo problema, nemamo nevolja, ništa.

Ne, ne, nema problema, ne, ne. Nemamo problema, ni nevolja, ni ništa“, izjavio je on.

Oni prodaju robu druge i treće ruke – takvu koja koristi građanima sa nižim primanjima.

Zato profit nije veliki, a nije ni zagarantovan.

„Izlazim već nekih 7-8 godina, ali prodaje nema, slabo... Ponekad ima, ponekad nema, zavisi kako...

Među prodavcima na pijaci ima i penzionera, koji izlaze da obezbede dodatne prihode, ali i da ublaže monotoniju dana.

Hasan Gaši, prodavac na pijaci u Bresju

Gaši: Radim na pijaci otkako sam u penziji.

„Ja, otkako sam otišao u penziju, ovako radim. Posla malo, ponekad ima, ponekad nema... 02:05.

U ovim godinama, mnogo novca mu odlazi i na lekove.

„Imam moju penziju... 02:55 Da nije ovih stvari ne bih mogao da izguram jer imam skupe lekove. 28 evra samo ovi za dijabetes, to moram da kupim, to me ubija“, rekao je on.

Ipak, duševni mir mu pruža međuetnička harmonija.

„Dobro, dobro, dobro. Nikakvih problema nemamo“, rekao je on.

I za Fatona Tahirija, prodaja obuće je glavni izvor prihoda.

Iako se kao grad suočavaju sa uobičajenim problemima, a kao trgovci sa nezadovoljavajućom prodajom, prijateljski duh na pijaci čini da se prevaziđu sve životne poteškoće.

Faton Tahiri, prodavac na pijaci u Bresju

Mi smo stanovnici u naselju 29 u Kosovu Polju, ali dobro prolazimo. Ne, nemamo nevolja. Dobro prolazimo.

Isti duh suživota prenosi se i van pijace, u institucije Kosova Polja.

Zajednice zauzimaju sve više mesta u lokalnim institucijama, a prema zameniku predsednika za zajednice Gezimu Gari, već postoji porast njihovog uključivanja u administraciju i javne službe.

Gezim Gara, zamenik gradonačelnika opštine Kosovo Polje:

„Imamo zaposlenih u opštini iz zajednica, što ranije nismo imali. Zajednica sada ima kadrove, imamo školovane momke i devojke. Sada očekujemo ponovo neka zapošljavanja u kontinuitetu, predsednik podržava zajednice.. Imamo u ambulanti, imamo jednu medicinsku sestru koju smo prvi put zaposlili, i u opštini, tako da vremenom idemo direktno sa dobrim i velikim projektima koji dolaze do zajednice“, rekao je Gara.

Kosovo Polje, gradić koji se zbog blizine sa Prištinom u poslednje dve decenije pretvorio u gradilište i prenaseljen je ljudima iz svih delova Kosova, zadržava i dalje svoju multietničku prirodu.

Ugljare je naselje u kojem srpsko stanovništvo čini značajan broj.

Ivan Bojko, koji pripada ovoj zajednici, već tri decenije radi sa Albancima.

30 godina sam radio sa Albancima. Nikada nisam imao nijedan problem sa njima. Radili smo zajedno, živeli smo zajedno, probleme ima svuda nema samo kod nas, šta su problemi, problemi su životna pitanja, zdravstvo, lekovi, putovanja, rekao je Bojko.

On ima moto u odnosima sa ljudima:

Živimo kao svi normalni ljudi. Vi dobro znate da ima dobrih ljudi i loših ljudi. Za mene je tako i ja ih tako smatram“.

Ugljare je selo koje deli Kosovo Polje od Gračanice, još jedne multietničke opštine u srcu Kosova.

Selo Šušica predstavlja primer u malom ovog suživota.

Na ulazu se nalazi mala prodavnica koja je postala mesto okupljanja stanovnika različitih zajednica.

Na njenim policama svakodnevne namirnice pronalaze srpski i albanski stanovnici ovog sela, ali pored hleba, hrane ili osnovnih stvari, ovo mesto nosi i veću istoriju – onu o svakodnevnim kontaktima među ljudima.

Upravo tu, između običnih kupaca i kratkih razgovora, vidi se deo realnosti Šušice – sela gde je komšiluk često jači od razlika.

Miodrag Maksimović, stanovnik Šušice

„Ovo selo se pamti jer do sada nije bilo nikakvog ekscesa, živelo se najbolje, gde se Srbi i Albanci nisu pitali ko je šta, već su pomagali jedni drugima. I dan danas živimo dobro ovde. Moj otac je rođen ovde, i ja sam rođen ovde. I tako se navršava 100 godina kako mi ovde živimo, više od 100 godina. Mi smo došli iz Štrpca, sa Brezovice gore, preselili smo se ovde“, priča on.

Hvali se dobrim komšijski odnosima čak i tokom rata, iako priznaje da su Albanci mnogo ipaštali.

Čak i tokom rata, lepo smo se proveli. Nijedna kuća nije spaljena. Znamo da je vojska proterala Albance, žao nam je, ali nismo mogli da vam pomognemo. Nisu nam dali da vam pomognemo.

Za njega ovo nije samo sećanje na prošlost. To je i svakodnevna realnost ljudi koji se i dalje sastaju, rade i koegzistiraju u istom prostoru.

„Do sada je ovde bio jedan Albanac, Gafur, dolazi ovde, bivši policajac, i on je bio tu do malopre, popio pivo, pije on, penzioner kao i ja. I on... Arben dolazi svakog dana ovde…. A inače, evo jedine prodavnice u selu koja radi, tu dolaze i Albanci, mladi i kupuju sve“, rekao je on.

U ovom selu, gde su se mnogi stanovnici odselili tokom godina, odnosi između onih koji su ostali nastavljaju da se održavaju kroz male stvari – pozdrav, zajednički posao ili nabavka u jedinoj prodavnici u selu.

Arben Krasnići, stanovnik Šušice

Krasniqi: Izlazimo tako, radimo s njima u poljoprivredi i vrtlarstvu

O komunikaciji koja godinama traje između komšija različitih zajednica govori i zamenik predsednika sela Jeton Krasnići.

Jeton Krasnići, zamenik predsednika Šušice:

„Mene lično, pošto dobro vladam srpskim jezikom, zovu me tako kada imaju potrebu da idu u Prištinu ili negde. Čak sam baš juče bio sa jednim Srbinom ovde, sa jednim konobarom. Imao je neku žalbu na neke kolege...

Pored ovih kontakata između stanovnika, u Gračanici su razvijene i institucionalne inicijative koje teže zbližavanju različitih zajednica.

U ovoj opštini žive Srbi, Romi, Aškalije i Albanci, iz čijih redova je zamenik predsednika za zajednice Leutrim Ajeti. On kaže da je poslednjih godina primećeno poboljšanje u saradnji među njima.

Leutrim Ajeti, potpredsednik Gračanice

„Žive različite zajednice, počevši od Albanaca, Srba, Roma, Aškalija. Smatram da se poslednjih godina, posebno ovih poslednjih 10 ili 15 godina, suživot već poboljšao i to se primećuje i kada smo u instituciji, ali i van institucije, unutar grada ili u centru opštine Gračanica... 01:53 Dakle, kada je interes svih u pitanju, udružuju se za dobrobit zajednice u ovom slučaju, ili tog naselja. Zatim, imamo jedan od restorana ovde gde rade Srbi i Albanci zajedno, ima i Roma, i ovo je priča o uspehu za nas kao stanovnike ove opštine“, rekao je on.

Mladi iz različitih zajednica u Gračanici vide se kao novi most saradnje. Kroz zajedničke aktivnosti, stvorili su mogućnosti da se bolje upoznaju i prevaziđu barijere koje ih mogu deliti.

„Imali smo i inicijative gde smo slali mlade Albance, Srbe i Rome u različite kampove, i proveli su se veoma dobro, socijalizovali su se međusobno, razgovarali su, dakle mladi, o budućnosti opštine ali i države Kosovo uopšte... 03:46 Pomenuću smo dva, tri slučaja koja su se desila, ova organizacija se desila negde 2023-2024. godine. I sam sam bio prisutan, posetio sam mlade na Prevalu, bili su tamo, kampovi su organizovani dva puta, po dve noći, ako se ne varam, ili tri dana. Zatim je bila i organizacija kroz hajking... Dakle, mladi su ovo pozdravili, sarađivali su. Danas se poznaju međusobno, iako je barijera možda bio jezik, ali opet su se uz engleski ili nekako sporazumeli i proveli lepe trenutke“, izjavio je Ajeti.

Gračanica, prema poslednjem popisu stanovništva, ima preko 18 hiljada stanovnika, skoro duplo više od oko 10 hiljada koliko je imala 2021. godine. Kao i Kosovo Polje, kojem se broj stanovnika skoro udvostručio, sa 34 hiljade i 800, na 64 hiljade. Tako su ove dve opštine zabeležile najveći porast broja stanovnika između dva popisa.