Trodnevni samit u Beogradu vratio je sastanke premijera Abdulaha Hotija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Iako su virtuelno dvojica lidera razgovarala nakon otprilike dva meseca od njihovog poslednjeg sastanka u Briselu. Međutim, razlike oko osnivanja Asocijacije srpskih opština dovele su u pitanje dalji kontinuitet dijaloga između Kosova i Srbije. Suprotan stav stranaka o ovoj temi dovodi do zahteva za podizanjem nivoa posredovanja u dijalogu. Prvi potpredsednik vlade Hotija, Besnik Tahiri kaže za KosovaPress da na bilo kom nivou posredovanja ne postoji alternativa dijalogu, već na osnovu principa i konačnog sporazuma o uzajamnom priznavanju. Tahiri: Dijalog za kosovsku vladu nema alternativu „Za vladu Kosova, dijalog nema alternativu. Izgradili smo precizne principe kako krenuti ka konačnom sporazumu uz uzajamno priznavanje. Zauzeli smo ove stavove sa vladom, ali i opozicioni politički subjekti su u skladu. Ne postoje podteme, postoji samo jedna, a to je konačni sporazum i uzajamno priznavanje“, kaže on. Poslanica PDK, Bljerta Deljiu-Kodra, takođe zahteva veću pažnju od lidera EU u ovoj fazi. „Naravno da mora biti pažnje onih koji pomažu dijalog. Već ulazimo u završnu fazu, završili smo sav ovaj takozvani tehnički deo. Ono što je potrebno je da se Kosovo snažno posveti ovoj poslednjoj fazi obezbeđenja uzajamnog priznavanja i mesta u UN. Stoga, naravno, nivo mora da se poveća“, rekla je ona. Za razliku od prva dva, poslanica Pokreta Vetevendosje, Fitore Pacoli-Daljipi, prvo zahteva nove izbore u zemlji, a zatim nastavak dijaloga između Kosova i Srbije. Prema njenim rečima, u ovom trenutku je nebitno na kom nivou se posreduje u dijalogu, jer smatra da se ne može postići rezultat kada nema građanske podrške. Pacoli: Uklučenje bilo kojeg nivoa u dijalog ne može postići rezultat „Ovaj oblik diskusije, ovaj nastavak dijaloga je pogrešan. Ovo mora prestati, jer su potrebni novi izbori na Kosovu i novi pristup. Možemo promeniti nivo facilitatora koji posreduje u dijalogu, bilo da je potreban viši ili niži nivo. To je nebitno, nije potrebno razgovarati, jer uključenje bilo kojeg nivoa u dijalog ne može postići rezultat, jer to nije podrška građana Kosova “, kaže ona. U međuvremenu, Arbereša Ljodža iz Grupe za Pravne i Političke Studije rekla je za KosovoPress da bi na bilo kom nivou posredovanja u Briselu, kosovska strana trebalo da uslovi dalji nastavak dijaloga uzajamnim priznavanjem. Ljodža: Ne bi trebalo preduzimati dalje korake bez uslova da Srbija prizna Kosovo „Ovaj zahtev uopšte nije iznenađenje, on je nastavak težnje Srbije da nastavak dijaloga uslovi za svoje interese. Za pitanja koja Srbija želi da napreduje i reši u njenu korist. Smatramo da nijedan korak napred ili dalji nastavak dijaloga ne bi trebalo da se preduzme bez minimalne garancije, bez uslovljavanja priznavanjem Kosova od strane Srbije, jer se tako nešto do sada nije dogodilo. Tada je to bilo veoma pozitivno, a važna poruka je bila direktno umešavanje kancelarke Merkel i predsednika Makrona“, rekla je ona. U odgovoru na KosovaPress, portparol spoljne politike EU Peter Stano rekao je da će se omogućavanje dijaloga između Kosova i Srbije nastaviti na nivou specijalnog izaslanika, Miroslava Lajčaka. „EU je i dalje posvećena svojoj ulozi posrednika u dijalogu. To su potvrdili ministri Spoljnih Poslova EU tokom sastanka održanog u ponedeljak 12. oktobra u Luksemburgu. Visoki predstavnik Džozef Borel, nakon razgovora sa ministrima, izjavio je da EU ostaje posvećena vođenju dijaloga do uspešnog završetka, pozivajući strane da rade u dobroj veri i u duhu kompromisa. Istovremeno, ministri Spoljnih Poslova država članica EU takođe su izrazili punu podršku radu g. Lajčak“, rekao je on za KosovaPress. Poslednji zvanični sastanak u Briselu između premijera Avdulaha Hotija i predsednika Srbije Aleksandra Vucčića u okviru dijaloga između Kosova i Srbije bio je 7. septembra. U međuvremenu, na nivou stručnjaka, održan je sastanak krajem septembra. / KosovaPress /