Parlamentarna istražna komisija u vezi sa upravljanjem pandemijom COVID-19 od strane Vlade Kosova nastavila je danas intervjuisanje bivšeg direktora UBKSK Basri Sejdiua, čije je izveštavanje prekinuto zbog nedostatka kvoruma. Basri Sejdiu, pred poslanicima, rekao je da su u vreme dok je rukovodio UBKSK-a, pripreme za pandemiju COVID-19 započele u februaru, kako bi nas prvi slučajevi našli što pripremljenijim. U međuvremenu, kritikovao je odbor UBKSK i trenutno upravljanje pandemijom COVID-19. Sejdiu: Februar nas je zatekao u hitnom nabavkom „Započeli smo hitnu nabavku određenog materijala i mesec februar nas je zatekao sa hitnim nabavkama, znači značajnog određenog materijala, specifične odeće, posebne zaštite, a prvi pacijenti koji su sredinom marta obavešteni o COVID-19 našli su nas da nepripremljenim sa zalihama akumuliranim iz postojećih ugovora. Dok smo hitenu nabavku obavili samo za određeni materijal i uvek u čekanju da budžet dodeljen Ministarstvu Zdravstva započne sa sprovođenjem tenderskih procedura i da mi imamo kontinuirano snabdevanje“, rekao je. Sejdiu je kritikovao upravljanje pandemijom COVID-19, rekavši da su u njegovo vreme klinike bile odvojene kako ne bi mešali pacijenti sa COVID-om i oni bez COVID-a. Sejdiu: Menadžment sa pandemijom „počeo je da se meša“ „Pripremili smo sportsku medicinu za intenzivno lečenje, a cilj je bio da klinike budu odvojene za lečenje COVID-a i centralna intenzivna nega koja ima 27 kreveta za lečenje post-traumatskih pacijenata. Izračunali smo da se i u pandemiji događaju ozbiljne operacije i nesreće i želili smo da tih 27 kreveta bude spremno za pacijente koji nisu COVID-19. Ali kasnije, ako to sada uporedimo, vidim da se tako ne dešava i sada je ukinuta intenzivna nega u 12 kreveta, to je koronarna jedinica, dakle pogođene su neke vitalne klinike. Upravljanje pandemijom počelo je da se meša, što znači da su pacijenti na Ginekologiji, u kompletnoj internoj medicini i infekcija ušla po klinike. Ne podržavam to i sada kada to vidim mislim kao to nije smelo da se dogodi, ali to je menadžersko pitanje i ovoga smo se plašili. Cilj je bio da klinike budu odvojene,  one koje leče COVID ne smeju se mešati sa klinikama koje leče one ne-COVID", rekao je. Povodom ove izjave bivšeg direktora UBKSK-a, reagovali su poslanici LDK, članovi ove komisije, rekavši da ovo pitanje nije tema komisije. Poslanik LDK Ekrem Hiseni pitao je Sejdiua da li centralna jedinica za intenzivnu negu imala kapacitet za 27 kreveta da budu u funkciji sa respiratorima. U svom odgovoru, bivši direktor UBKSK-a, Basri Sejdiu, rekao je da je u vreme kada je vodio UBKSK-a bilo 27 kreveta u centru intenzive nege. Sejdiu: Imali smo 27 kreveta „Bilo je 27 kreveta, ležalo je 22 i 23 funksionisali su sa ventilatorima, koji su bili donacija. Stvaranje intenzivne nege sa COVID-om stvoreno je u sportskoj medicini tamo je bilo 26 a kasnije i 32 kreveta, a u sportskoj medicini ležalo je do 26 pacijenata sa respiratorima. Šta se dešava sa novom intenzivnom negom, ne znam da li je kapacitet sa COVID-om koristio više kiseonika ili manje, ali je iz 27 kreveta pretvoreno u 12 kreveta sa respiratorima, i još 12 ostalih ne-COVID- je prebačeno u koronarnu jedinicu“, rekao je on. Ali, sa tim se nije složio poslanik LDK Ekrem Hiseni, koji je rekao da centralna intenzivna nega nema kapacitet za 27 kreveta. Hiseni: Centralna intenzivna nega nije imala kapacitet za 27 kreveta sa COVID-om „To je zbog činjenice da je misija ove komisije mešovita, što mislim da nije njen mandat. Centralna intenzivna nega nije imala kapacitet za 27 kreveta COVID-a da snabdeva respiratore kiseonikom. Prema stručnjacima koji tamo rade, bilo ih je oko 12, 13, a ne 27 i morali su se izvršiti promene u sistemu snabdevanja kiseonikom kako bi se povećao kapacitet“, rekao je on. Poslanica PDK Ariana Musljiu-Šoši pitala je Sejdiua o odnosima koje je imao sa Odborom UBKSK-a, za šta je bivši direktor UBKSK-a Basri Sejdiu rekao da mu njegovo otpuštanje iz odbora nije naštetilo. Dok je kritikovao upravu koju ovaj odbor trenutno radi u pogledu snabdevanja kiseonikom. Sejdiu: Bavili su se stvarima koje su ometale rad „Odbor je došao kasno u maju, ali izveštaj je bio da sam smatrao da se sa svima treba odnositi prijateljski radi funkcionisanja institucija i institucionalno sam uvek kraj zamišljao kod pacijenta. Mislim da se odbor nije bavio upravljanjem pandemijom, već se uglavnom bavio internim revizijama, sa izveštajima. Svo osoblje je u velikom radu, čak i apoteka, što znači da su se bavili stvarima koje su ometale rad i verovatno čak i skrenulo s teme, ali kad vidite šta se sada događa, to znači da jedan odbor i jedna upravu u kojoj neprestano imamo izveštaje iz medija da se švercuje kiseonik i mislim da taj odbor ne zna kako mu je zemlja i sa čim je trebalo da se bavi. Ne znam kako možete biti dobri kada kaže da ga otpuštamo zbog performanse, a sada dobra performansa  vam se čini da uzimate ilegalni benzin kada se u medijima stalno izveštava da se uzima iz nelicenciranih kompanija, a ovaj gas uzimaju pacijenti“, rekao je to. Furtuna Taći, bivša direktorka odeljenja za apoteke u Ministarstvu Zdravlja, takođe je izveštavala na sastanku komisije, ali je na njen zahtev izveštavanje obavljeno bez prisustva medija.