Ustavni sud Kosova prioritetno razmatra zahtev za ocenu ustavnosti promene načina glasanja za izbor predsednika Skupštine tokom konstitutivne procedure. Međutim, ovo najviše pravno telo u zemlji nije naznačilo kada se očekuje da će doneti presudu o ovom pitanju, iako je prošlo više od mesec dana otkako je poslanica Alijanse za budućnost Kosova, Time Kadrijaj, uz podršku nekoliko drugih poslanika, podnela zahtev ovoj instituciji.

Bez obzira na moguću odluku Ustavnog suda o ovom slučaju, politički stručnjaci su skeptični da će on moći da reši aktuelnu političku krizu u zemlji.

Dan pre nego što se konstitutivna sednica nastavi po 36. put, ističe se potreba za postizanjem političkog dogovora o izboru organa Skupštine i formiranju nove vlade nakon parlamentarnih izbora 9. februara.

U tom smislu, druga opcija je mogućnost podnošenja zahteva Ustavnom sudu od strane predsednice Kosova, Vjose Osmani, da se jasno razjasni da li prva stranka na izborima može iscrpeti pravo da predloži kandidata za predsednika Skupštine, čak i ako nema dovoljan broj poslanika u Skupštini.

Generalni sekretar Ustavnog suda, Veton Dulja, u pisanom odgovoru za KosovaPress, rekao je da će odluka biti doneta nakon razmatranja svih ustavnih aspekata pitanja koje je pokrenulo deset poslanika, koji su zahtev podneli 12. maja.

„Ovaj zahtev Sud razmatra sa prioritetom. Odluka će biti doneta nakon što Sud razmotri sve ustavne aspekte pitanja predstavljenog u zahtevu i sve zainteresovane strane i javnost biće blagovremeno obavešteni o njegovoj odluci“, rekao je Dulja.

U međuvremenu, profesor političkih nauka Dritero Arifi smatra da zahtev za tumačenje tajnog glasanja neće doneti nikakvo suštinsko rešenje za politički zastoj.

Prema njegovim rečima, problem nije samo u postupku glasanja, već i u nedostatku političkog dogovora koji bi omogućio normalno funkcionisanje institucija.

„Zahtev, kako je postavljen, nije da će rešiti mnogo problema. Zahtev je konkretan – da li se može sprovesti ili ne. Čak i ako Ustavni sud odluči da glasanje nije u skladu sa skupštinskom procedurom, vraćamo se na nulu i nema rešenja. Rešenje bi bilo da li prva stranka može da drži zemlju kao taoca zbog imena koliko god puta želi da glasa. Ako prva stranka ne reši problem, šta se može učiniti? Postoje neki elementi koji se ne rešavaju samo pitanjem tajnog glasanja. Ne očekujem da će biti bilo kakvog drugog rešenja. Ako nema političkog dogovora, bilo kakva odluka koju Ustavni sud donese neće rešiti politički problem“, izjavio je.

Arifi traži od predsednice Osmani da postavi pitanje Ustavnom sudu o tome koliko puta pobednička stranka ima pravo da predloži ime za predsednika Skupštine, u slučaju da ista ne uspe da dobije potrebnih 61 glas.

„Predsednica je zakasnila sa pitanje u Ustavnom sudu, jer se ovde ne radi o tajnom glasanju, već o postupku da prva stranka ima ograničenje. Nema pravnog smisla da nema ograničenja. Ne možemo beskonačno da prva stranka, ako se drugi ne slože, zauvek drži ovu poziciju. Ovo je nelogično, nefunkcionalno i nepragmatično“, dodao je Arifi.

Skupština, čak ni pet meseci nakon izbora, nije konstituisana. Pokret Samoopredeljenje, kao prva stranka na izborima, nije uspeo da obezbedi 61 glas potreban za izbor Aljbuljene Hadžiju za predsednicu Skupštine.

Od 1. maja, Pokret Samoopredeljenje insistira da se glasanje za njegovu kandidatkinju za predsednicu Skupštine, Aljbuljenu Hadžiju, održi tajnim glasanjem, jer ona šest puta nije uspela da bude izabrana na ovu funkciju javnim glasanjem.​