Oko 80 odsto žena na Kosovu ne doprinosi tržištu rada i njihova situacija je otežana širenjem pandemije, zbog čega se traži najozbiljnija socijalna politika države za 2021. godinu. Između ostalog se kaže da paket ekonomskog oporavka treba da ima dobro definisane mere koje treba preduzeti, jer paket koji je predstavljen Skupštini nedostaju Ovo je rečeno u današnjoj diskusiji na temu „Oporavak od 2020: Kako obnoviti ekonomiju i socijalne politike 2021. godine“, koju je organizovao Institut  Demokratij za Razvoj (D4D). Bivši ministar finansija Besnik Bisljimi iz Pokreta Samoopredelenja rekao je da su posledice pandemije na Kosovu počele da se osećaju nešto kasnije od ostalih zemalja. Prema njegovim rečima, prve mere koje je preduzela vlada Kurtija bile su udvostručenje pomoći za socijalne kategorije, koje uključuju pet odsto stanovništva. Bisljimi: 100 hiljada građana ima socijalnu pomoć „Na Kosovu ima oko 25 hiljada porodica koje imaju koristi od ove šeme, što ukupno ispada oko 100 hiljada građana ili 5 procenata stanovništva, koji žive sa manje od 83 centa dnevno. I rekli smo da zato što pandemija utiče na ogroman rast roba i osnovnih potrošačkih cena, ova kategorija to neće prevazići. Zbog toga će biti izloženiji riziku od zaraze, pa je prva mera bila udvostručavanje socijalne pomoći tokom 3 meseca“, rekao je. Između ostalog, naglasio je da je 16 odsto stanovništva napadnuto merama koje je preduzela ova vlada. Takođe je spomenuo građane kojima su ugrožena radna mesta, a prema njegovim rečima, preduzećima je pomognuto do 50 odsto, odnosno pokrivenost plata radnika. Govorio je i o paketu ekonomskog oporavka, za koji još uvek nije dobio podršku poslanika Skupštine Kosova. Bisljimi: Nacrt zakona o ekonomskom oporavku nema nijednu meru „Nacrt zakona nema nijednu meru. Nedostaje prvi deo koji pokazuje obaveze ili ciljeve u javnom sektoru. Nedostaje kompletan segment koji ukazuje na mere koje će biti preduzete. U našem paketu oporavka bilo je 30 mera. Treći deo o finansiranju ovih mera u potpunosti nedostaje, a četvrti koji pokazuje uslove u potpunosti nedostaje. Nacrt zakona ima mali deo petog segmenta koji pokazuje neke prateće mere. Čitav nacrt zakona koji se trenutno nalazi u parlamentu kaže „promenićemo ovaj zakon, promenićemo ovaj zakon“. Međutim, niko ne zna šta je cilj promene ovog nacrta zakona i šta se želi postići “, rekao je on. Bisljimi je takođe govorio o osnaživanju žena i o tome koliko su one oštećene tokom ovog vremena, gde prema njegovim rečima postoje ozbiljni nedostaci u ekonomiji Kosova. Kako je pokazao, preko 80 posto žena ne doprinosi tržištu rada. Naglasio je da mnoge žene ne mogu da rade jer je to strog raspored - osam sati dnevno. Predavač socijalnih politika, Artan Mustafa, rekao je da Kosovo ima nestabilan sistem socijalnih politika, za šta je naglasio da će pandemija to dodatno otežati. Mustafa: Potrebne su nam informacije, one nedostaju „Potrebne su nam, pre svega, informacije o sprovođenju socijalne potrošnje od početka pandemije, koju je vlada objavila u prvih 100 dana rada Kurtija. Od tada nema javnih informacija, nema izveštaja ni Ministarstva Finansija, ni Ministarstva Ekonomije, ni Kabineta Premijera. Ovo je velika javna neodgovornost “, rekao je Mustafa. Dok je direktorka Instituta GAP, Nora Latifi Jašari, rekla da je ekonomska situacija na Kosovu teška, posebno za žene jer je većina njih ostala bez posla. Latifi-Jašari: 1/3 ljudi koji primaju socijalnu pomoć su žene „Postoji preko 25 hiljada porodica koje primaju socijalnu pomoć, a gde su trećina nosioci tih porodica žene. Ekonomska situacija na Kosovu je veoma teška za sve slojeve, postaje mnogo gora naročito za žene, posebno ako su iz marginalizovanih grupa društva “, rekla je ona.