Decenijama je Badovačko jezero bilo Kosovo u minijaturi. Duž obala ovog vodenog masiva mogu se videti ribari iz različitih zajednica kako pronalaze mir i saradnju među sobom.

I to, od ranih jutarnjih sati do kasnih večernjih sati, jer se svi osećaju bezbedno da izađu i pecaju.

Među najstarijim ljudima u ovom kraju je 68-godišnji Mile Mikić iz Gračanice koji redovno dolazi na Badovačko jezero da bi se posvetio svom hobiju. Kaže da pecaju na jezeru zajedno sa Albancima i pripadnicima drugih zajednica, dok je atmosfera među njima prijateljska.

Pored vode jezera koja ih zbližava jedne sa drugima, za Mikića, koji je u penziji, ribolov je postao i prilika za iskreno prijateljstvo.

A između razgovora, čekanja na ulov ribe i dugih sati pored jezera, ribari, bez obzira iz koje zajednice dolaze, dele hranu, pomažu jedni drugima opremom ili mamacem za ribu.

„Redovno pecamo, družimo se sa Albancima. Ovo je sport za sve nas, svi ovde pecamo. Poštujem pravila ribolova; ako ulovim šarana koji je zabranjen, pustim ga u vodu i tako dalje... Da, pecamo i družimo se. I kroz ribolov, ali i kroz hranu koju nosimo sa sobom, jedemo zajedno i tako dalje... Tačno. Ovo je sport za sve nas, tačno. Družimo se maksimalno, oni nas poštuju, a mi njih poštujemo maksimalno..... Da, da. Dolaze ako nisu poneli dobru hranu za ribu, mi im dajemo, onda oni nama. Menjamo crve i tako dalje“, izjavio je Mikić.

Za Špejtima Bajramija iz sela Tradevo u Lipljanu, vikend pored Badovačkog jezera je trenutak kada beži od umora i stresa cele nedelje.

Kao član aškalijske zajednice, on kaže da je ribolov stvorio prostor gde se svi osećaju jednako i dobrodošlo.

Prema njegovim rečima, radost nije samo kada sam ulovi ribu, već i kada drugi dostignu cilj ribolova, a to je ulov ribe.

„To je sport koji ujedinjuje sve i svi uživaju dolazeći ovde i bivajući zajedno da love (ribu) i kada vidimo jedni druge kako love (ribu), srećniji smo nego on tamo. Dobro se provodimo, nije loše, savršeno je, čisto je, imamo obezbeđenje i sve je u redu, nemamo problema ni sa kim, dolazimo u 04:00, ostajemo do 22:00, 23:00, 24:00 bez ikakvih problema“, kaže on.

Bajrami pokazuje da među ribarima u Badovcu preovlađuju komunikacija, poštovanje i međusobna pomoć.

Prema njegovim rečima, oni razgovaraju i sarađuju sa svima, bez obzira na etničku pripadnost.

„Komuniciramo sa svima i razgovaramo sa njima, poštujemo ih, pomažemo im i oni pomažu nama. Savršeni smo. Nikada nemamo problema tokom pecanja. Da neko dođe da nam zasmeta da nešto govori ili da bacio nešto u vodu. Nikada se to nije dogodilo.“...03’16 Ovaj sport nije bitan da li ste Albanac, Srbin ili Aškalija. Šta god da ste, za ovaj sport nije bitno, naglasio je Bajrami.

Više od 20 godina, Faton Beriša iz Ajvalije je jedan od ribara koji često posećuje Badovačko jezero radi pecanja.

Za njega, više od pukog opuštanja, ovaj sport je način koji zbližava ljude i čini da se dobro provedu i stvara poštovanje i razumevanje jedni sa drugima.

„Redovno dolazimo, nemamo problema, bezbednost je na nivou, sarađujemo sa svim zajednicama, družimo se sa njima... Pecanje okuplja ljude, u pecanju su svi jednaki i najbolje se provodimo... Menjamo hranu za ribu, neki deo koji nam nedostaje, neki plutač, sve to... Ovaj sport je opuštajući i dobar sport i okuplja ljude“, izjavio je.

I kao predsednik Udruženja „Krapi“, Ali Vitia, provodi skoro svaki dan blizu jezera i među ribarima.

Kaže da se pored obala Badovačkog jezera svi osećaju jednako, jer sve ujedinjuje ista strast, pecanje.

Prema njegovim rečima, udruženje ima članove iz različitih zajednica, dok vrata ostaju otvorena za svakoga ko želi da postane njen deo.

„Ovde susrećem različite zajednice, svi su jednaki i nikoga ne zanima politika, ali ih zanima ribolov i postigli su cilj zbog kojeg su došli. Svako ko dođe peca ribu i pušta je i u redu je... negde 90 ribara je u opštini, imamo Srbe i Aškalije koji su takođe počeli da se učlanjuju i iz bugarske ambasade... naše udruženje je otvoreno za svaku zajednicu bez razlike, bez ikakve razlike osim što tražimo da se pravila ribolova sprovode“, naglasio je on.

Čuvar jezera Badovac, Borivoj Stojanović, kaže da se zajednički rad sa albanskim ribarima i drugim zajednicama odvija bez ikakvih problema.

Za njega je ribolov aktivnost koja ujedinjuje ljude i stvara atmosferu suživota i poštovanja među svima .

Stojanović kao čuvar Badovačkog jezera pokazuje da je bezbednost u ovom kraju na nivou

„Radimo zajedno sa Albancima, nema problema, ništa. Sada nema mreža i sve je u redu, dobro... Svi se ovde družimo. Ovo je sport i svi se družimo zajedno; Albanci, Srbi i Romi, i nema problema“, izjavio je čuvar Badovačkog jezera.

Ova priča je realizovana od strane Centra za Inovacije i Razvoj - CFID i Kosovapressa, u okviru zajedničkog projekta sa UNMIK-om koji ima za cilj izgradnju poverenja među zajednicama na Kosovu./KosovaPress/