Oko 350 automobila zaplenjenih u magacinu Agencije za upravu oduzetom ili konfiskovanom imovinom (AUOKI) čeka rešenje o oduzimanju ili vraćanju vlasniku. Među njima ima automobila koji su već navršili deceniju čekanja na sudsku odluku, što je dovelo do njihovog obezvređenja.

Pored automobila, Agencija brine i o drugoj oduzetoj imovini kao što su zlatni ukrasi, telefoni, druge vredne stvari, pa čak i opojne materije. Dok se novac čuva u Centralnoj banci Kosova, dok se nekretnine često daju institucijama na korišćenje.

Prema nacionalnom izveštaju o borbi protiv privrednog kriminala, 2022. godina se ponovo karakteriše sa relativnim uspehom u oblasti oduzimanja i konfiskovanja imovine stečene kriminalnim radnjama. Dok prema izveštaju, zaplena označava povećanje ne samo od 2021. godine, konfiskovanje predstavlja blagi pad u odnosu na 2021. godinu.

„Tužilaštva su 2022. godine zamrznula/oduzela oko 20 miliona i 800 hiljada evra i oduzeto preko 669 hiljada evra... U ovoj godini (2022) prijavljeno je 37 predmeta sa pravosnažnim oduzimanjem, što predstavlja rekord za sve ove godine, po broju predmeta okončanih oduzimanjem“, navodi se u izveštaju.

Dok samo u prvom kvartalu ove godine u Agenciji za upravu oduzetom ili konfiskovanom imovinom kažu da je okvirna vrednost oduzete i oduzete imovine oko 160 hiljada evra.

„U 2022. godini dobili smo ukupno 104 rešenja, od kojih je 39 rešenja za sekvestraciju, 64 za konfiskaciju i jedno za zamrzavanje. U međuvremenu, u periodu januar-mart (2023. godine) dobili smo 22 sudske odluke, od kojih je 9 bilo za sekvestraciju i 13 za konfiskaciju. Okvirna vrednost za ovaj period (januar-mart) je 159.798 evra... Takođe, razvili smo 12 aukcijskih postupaka, tj. prodaju imovine u skladu sa sudskim postupcima, izvršili smo 15 povrata imovine, a takođe smo dali 13 imovine na korišćenje različitim institucijama“, naveo je Sutaj.

Međutim, činjenica da postoji tako velika razlika između imovine koja je zamrznuta i zaplenjena i one oduzete pravosnažnom presudom, zabrinjava Ljavdima Makšanana, istraživača na Kosovskom institutu za pravosuđe (IKD).

I u nacionalnom izveštaju o suzbijanju privrednog kriminala za prošlu godinu ističe se da se stanje u oblasti konfiskacije može i treba popraviti.

„Ako se osvrnemo na nacionalni izveštaj o borbi protiv privrednog kriminala, vidimo da je vrednost oduzete imovine tokom 2022. povećana u odnosu na prethodne godine. To je negde oko 21 milion, imovina koju je zaplenilo Tužilaštvo. Postoji raskorak između zaplenjene i oduzete imovine jer ako se pozovemo na ovu statistiku, imovina koja je pravosnažnom odlukom oduzeta vredi oko 669 hiljada evra, što je prilično velika razlika između zaplenjene i oduzete imovine“, kaže on. .

Zaplenjena i konfiskovana imovina može se prodati na aukciji, dati institucijama za sprovođenje zakona ili čak vratiti vlasniku, u zavisnosti od konačne odluke suda.

Međutim, nikada se ne prodaje vlasniku čija je imovina oduzeta.

Oduzetu imovinu ne prodajemo vlasniku, već je prodajemo samo trećim licima... Imovina se ne prodaje vlasniku čija je imovina oduzeta... On nema pravo da učestvuje na javnoj licitaciji“, kaže. Sutaj.

Smatra se da sudovi kasne sa donošenjem konačnih odluka o konfiskaciji, zbog čega mnoga zaplenjena imovina ostaje na čekanju.

„Normalno je da ta (oduzeta imovina) gubi vrednost tokom godina. I, tražimo da se što pre prodaju i zadržavamo njihovu protivvrednost... U sudske postupke ne možemo da se mešamo... Sudovi odugovlače sa donošenjem odluka o oduzimanju... Oko 350 automobila zaplenjenih u magacinu AUOKI-a, čekaju rešenje o oduzimanju ili vraćanju vlasniku... Verovatno postoji imovina koja može da ostane i do 4 godine u magacinu AUOKI ili i duže, variraju“, kaže Sutaj.

Istu stvar kaže i Kosovski institut za pravosuđe (IKD), organizacija koja nadgleda pravosudni sistem.

„Ono što se obično dešava na našim sudovim je da imovina koja je oduzeta ostaje pod upravom Agencije zbog odugovlačenja sudskog postupka. Dakle, pošto nema zaključenja sudskog postupka, imovina se takođe polako uništava i na neki način amortizuje i ne vredi onoliko koliko je zaplenjena. Zatim, to je veliki problem za Agenciju, jer mora da se radi i na održavanju te imovine, inače to stvara troškove za Agenciju, u momentu kada nema pravosnažnih sudskih odluka o prodaji imovine”, kaže Makšana.

Tokom 2022. godine, izveštava se da su se konfiskacije, zamrzavanje i sekvestracije dešavale za razna krivična dela, uključujući krivična dela protiv korupcije. Ukupno, 57 tužilaca je bilo uključeno u zaplenu ili zamrzavanje imovine u različitim slučajevima.

Od 37 predmeta sa pravosnažnim oduzimanjem, Osnovno tužilaštvo u Prizrenu pokrenulo je 17 predmeta, Specijalno tužilaštvo dva predmeta, ono u Prištini 5 predmeta, Tužilaštvo u Uroševcu 3 predmeta, ono u Peći 1 slučaj, dok je Tužilaštvo Đakovice 9 slučajeva.

Prema podacima izveštaja o privrednim prestupima iz 37 rešenja o oduzimanju, najviše predmeta je za „falsifikovanje isprava” i „neovlašćenu kupovinu, držanje, stavljanje u promet i distribuciju opojnih droga...”, dok imamo samo jedan slučaj za krivično delo „zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja”.

„Ako pogledamo protekle godine, nema velikog porasta konkretnih predmeta za oduzetu imovinu, jer, kao što znamo u našoj zemlji, procedure su preduge, onda se sudski sporovi odugovlače, ali i ovi predmeti oduzimanja, obično su manji predmeti i nisu slučajevi u kojima je krivično delo uključivalo mnogo veću zloupotrebu, na primer, krivična dela korupcije, pranja novca, terorizma, gde postoji nezakonito stečeno bogatstvo ili je neko imao finansijsku korist od položaja koju je držao. Dakle, u ovim slučajevima nije bilo pravosnažnih sudskih odluka. Čak i u onim slučajevima kada ih je bilo, bilo ih je vrlo malo. Dakle, razlika između zaplenjene i konfiskovane imovine je veoma velika“, izjavio je Makšana.

U međuvremenu, u Ministarstvu pravde kažu da dovršavaju i menjaju zakonsku infrastrukturu svih zakona koji predstavljaju neopravdano oduzimanje imovine.

„Mi smo već u procesu kompletiranja pravne infrastrukture svih zakona koji čine neopravdano oduzimanje imovine. E sad, u ovom slučaju, ako dođe novac iz Biroa koji će biti osnovan... i obratiće se sudu i sud će ga oduzeti, onda je i oduzimanje u krivičnom delu, to je zakon o proširenim ovlašćenjima gde će se i tamo u krivičnom delu sva oduzeta imovina preliti u fond, a fond će imati određenu komisiju, gde će ta komisija raspodeliti sredstva za potrebe građana, za marginalizovane grupe društva. , kao što su žrtve nasilja u porodici, osobe koje su pogođene narkoticima i druge marginalizovane grupe kako bi se integrisale u društvo“, kaže on.

Salahu kaže da su prilikom izrade prvog nacrta Predloga zakona o konfiskaciji naišli na problem, koji nameravaju da reše u skladu sa međunarodnim standardima.

„Radimo prvi nacrt Predloga zakona o konfiskaciji, gde imamo problem sa novčanim fondom za oduzimanje, zbog činjenice da u Republici Kosovo postoji samo jedan kodeks budžeta i to je u nadležnosti Ministarstva finansija, i Zakon o finansijskom upravljanju ne dozvoljava postojanje dva koda budžeta u Republici Kosovo. Dakle, ovde imamo obustavu rada na izradi nacrta Fonda za konfiskaciju zbog činjenice da smo sada na pragu rešenja i novih preporuka Kancelarije EU i Saveta Evrope, da vidimo kako naći bolju komunikaciju sa Ministarstvom finansija i naći bolje modalitete da imamo kodeks, ili neki drugi poseban kodeks ili neki drugi alternativni oblik kako bi Ministarstvo pravde trebalo da vrši administraciju monetarnog fonda jer je zakon na snazi ne dozvoljava da se ide napred dok se ne dođe do dobrog rešenja. Sada čekamo neku preporuku, u skladu sa međunarodnim standardima, verujem vrlo brzo, u narednih nedelju dana ćemo imati preporuke od njih“, kaže Salahu.

Suočeni sa odgovornošću koju sudovi imaju u celom ovom procesu, kao i sa kritikama zbog predugih procesa, pokušali smo da dobijemo odgovor od Sudskog saveta Kosova ali nisu odgovorili.