Američki Stejt Department (ASD) objavio je izveštaj o investicionoj klimi na Kosovu za 2020. godinu, koji navodi niz pitanja. Izveštaj navodi da Kosovo ima potencijal da privuče direktne strane investicije, ali ovaj potencijal je ograničen neuspehom da se reši ozbiljna strukturna pitanja, uključujući ograničenu regionalnu i globalnu ekonomsku integraciju; politička nestabilnost i mešanje u ekonomiju; korupcija itd. Izveštaj kaže da pandemija COVID-19 verovatno neće dovesti do značajnih trajnih promena u investicionim politikama. Još jedan problem u izveštaju pominje visoku stopu nezaposlenosti, zvanično 25,7 odsto u 2019. godini, gde su stope nezaposlenosti tražilaca posla po prvi put i žena znatno veće od zvaničnog nivoa. Međutim, izveštaj napominje, uprkos izazovima, Kosovo je privuklo niz značajnih investitora, uključujući nekoliko međunarodnih firmi i američkih franšiza. Neke investitore privuklo je relativno mlado stanovništvo na Kosovu, niski troškovi radne snage i blizina tržištu EU, navodi se u izveštaju.   Detalji izveštaja: Iako je jedna od najmlađih i najsiromašnijih zemalja u Evropi, Kosovo je zabeležilo pozitivne stope ekonomskog rasta, u proseku gotovo četiri procenta, tokom protekle decenije. Kosovo ima potencijal da privuče direktne strane investicije, ali ovaj potencijal je ograničen neuspehom da se reši neka ozbiljna strukturna pitanja, uključujući: ograničenu regionalnu i globalnu ekonomsku integraciju; politička nestabilnost i mešanje u ekonomiju; korupcija; nepouzdano napajanje elektrićnom energijom; veliki neformalni sektor; poteškoće u uspostavljanju imovinskih prava i nejasna vladavina zakona, uključujući izražen nedostatak izvršenja ugovora. Sposobnost zemlje da podrži ekonomski rast u velikoj meri se oslanja na međunarodnu finansijsku podršku i doznake. Pandemija COVID-19 verovatno neće dovesti do značajnih trajnih promena u investicionim politikama. Od aprila 2020. godine, vlada je usvojila nekoliko mera hitne pomoći koje nisu zahtevale zakonodavne promene. Sve ove mere su privremene i usmerene su na održavanje nivoa zaposlenosti i pomoć preduzećima u održavanju likvidnosti. Kao takvi, oni ne utiču na šire okruženje investicione politike. Vlada je takođe najavila paket mera ekonomskog oporavka, ali je od aprila 2020. još uvek radila na finalizaciji paketa. Mnoge međunarodne finansijske institucije predviđaju da će stope ekonomskog rasta na Kosovu pasti sa prepandemijske prognoze pozitivnog rasta od četiri procenta na postpandemijsku padanje do pet procenata. To uključuje MMF (-5 procenata), Svetsku banku (-4,5 procenata) i Evropsku banku za obnovu i razvoj (-4,5 procenata). U 2019. godini neto priliv stranih direktnih investicija na Kosovu procenjen je na 292 miliona dolara, blizu desetogodišnjeg proseka od 296 miliona dolara. Akcije investicionih portfelja u 2019. godini dostigao je 2,05 milijardi dolara, sa 1,67 milijardi dolara vlasničkih hartija od vrednosti i 385 miliona dolara dužničkih hartija od vrednosti. Delatnosti nekretnina i zakupa najveći su korisnici stranih direktnih investicija, a zatim finansijskih usluga i energije. Sektori hrane, IT, infrastrukture i energetike su u porastu i verovatno će privući nove strane direktne investicije. Iako je sektor pravosuđa i dalje slab u primeni, kosovski zakoni i propisi su u skladu sa međunarodnim standardima za podršku i zaštitu investicija. Kosovo ima paušalni porez na dobit za korporacie od 10 procenata. Kosovo je 2016. godine ratifikovalo strateški zakon o ulaganjima čiji je cilj olakšavanje pristupa tržištu investitorima u ključnim sektorima, a vlada je udružila se sa USAID-om i drugim međunarodnim donatorima da bi pokrenula Kosovski fond za kreditne garancije, koji poboljšava pristup kreditima. Uz pomoć USAID-a, Vlada Kosova nastavila je niz reformi u poslovnom okruženju koje su doprinele poboljšanju rangiranja i učinka Kosova u Izveštaju o poslovanju Svetske banke tokom godina. U Izveštaju o poslovanju za 2020. godinu, Kosovo je zauzelo 57. mesto od 190 anketiranih ekonomija i bilo je prepoznato kao jedna od 20 najboljih ekonomija na svetu. Sprovode se imovinska prava i interesi, ali slabosti u pravnom sistemu i poteškoće povezane sa uspostavljanjem vlasništva nad nekretninama, delom zbog konkurentskih zahteva koji potiču iz istorije sukoba sa Srbijom, mogu otežati izvršenje. Kosovo ima dobar pravni okvir za zaštitu prava intelektualne svojine, ali primena je i dalje slaba, uglavnom zbog nedostatka resursa. Iako se krađa prava intelektualnog vlasništva događa na Kosovu, ona nije široko rasprostranjena. Svi pravni, regulatorni i računovodstveni sistemi na Kosovu modelirani su u skladu sa EU standardima i međunarodnom najboljom praksom. Javno uvrštene kompanije moraju se pridržavati međunarodnih računovodstvenih standarda. Investitori treba da primete da se uprkos regulatornim zahtevima za javne konsultacije i stvaranju mrežne platforme za javno komentarisanje (http://konsultimet.rks-gov.net), neke poslovne grupe žale da se propisi usvajaju sa malo suštinske rasprave ili doprinosa sa zaintersovanim akterima. U poslednje vreme političko okruženje karakterišu kratki izborni ciklusi i duži periodi privremenih vlada. Na primer, prošla vlada, formirana u februaru 2020, pala je 50 dana kasnije i od tada je kao dežurni. Kako se životna sredina u zemlji sve više politizira, ambasada nije svjesna bilo kakve štete na komercijalnim projektima ili instalacijama. Javnost visoku stopu nezaposlenosti na Kosovu (zvanično 25,7 odsto 2019. godine) dosledno svrstava u red svojih najvećih briga. Stope nezaposlenosti osoba koje prvi put traže posao i žena znatno su veće od zvaničnog nivoa. Mnogi stručnjaci navode nedostatak veština i visoku platu kao važne faktore koji doprinose tome. Uprkos izazovima, Kosovo je privuklo niz značajnih investitora, uključujući nekoliko međunarodnih firmi i američkih franšiza. Neke investitore privuklo je relativno mlado stanovništvo Kosova, niski troškovi radne snage, relativna blizina tržišta EU i prirodnih resursa. Kosovo omogućava preferencijalni pristup tržištu EU putem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).