Agencija za sprečavanje korupcije (APK) podnela je krivične prijave protiv najmanje četiri poslanika zbog neprijavljivanja imovine. Isti su bili poslanici u prethodnom sazivu, a trenutno su deo Skupštine Kosova. Dolaze iz različitih političkih subjekata. Pored njih, među 48 krivičnih prijava koje je APK poslala nadležnim tužilaštvima, nalaze se i savetnici ministara i zvaničnici Ombudsmana.

Direktor Agencije za sprečavanje korupcije (APK), Il Buleškaj, ukazuje da se ove krivične prijave odnose na prijavljivanje imovine koje su podnete 2024. godine.

U intervjuu za KosovaPress, Buleškaj kaže da je oko 70 krivičnih prijava u procesu finalizacije i očekuje se da budu podnete nadležnim organima.

„Agencija za sprečavanje korupcije tokom juna, prošlog meseca, završila je proveru jedne trećine javnih službenika koji su bili obavezni da do tada izvrše, a koji se odnose na prijavljivanje imovine koje su predate u 2024. godini.. Kao rezultat ove provere, već je podneto 48 krivičnih prijava, a oko 70 je u završnoj obradi. Ukupno se očekuje da će broj krivičnih prijava biti više nego dvostruko veći u odnosu na prethodnu godinu, 2024. godine“, kaže Buleškaj.

Buleškaj ne želi da otkrije imena poslanika koji su uključeni u krivične prijave Agencije za sprečavanje korupcije zbog neprijavljivanja imovine, jer, kako kaže, to bi moglo da našteti potencijalnim istragama.

„Video sam da ima nekih poslanika, to mi je ostalo u sećanju. Ima savetnika ministara. Nema pozicije ministara i zamenika ministara koliko sam do sada video. Ima i javnih preduzeća i službenika nezavisnih institucija. Ima službenika Ombudsmana, kojima su poslate krivične prijave. Ali, ne bi želeo da pominjem njihova imena jer bi to moglo da našteti eventualnim istragama... Od 48, ako se ne varam, ima najmanje četiri poslanika... Oni dolaze iz različitih subjekata koji su bili zastupljeni u Skupštini Kosova i koji su trenutno zastupljeni u Skupštini Kosova“, kaže Buleškaj.

Za KosovaPres, direktor APK, Il Buleškaj, naglašava da su u krivičnim prijavama poslatim nadležnim tužiocima tokom juna meseca identifikovani neprijavljeni stanovi, prihodi i preduzeća koja nisu prijavljena.

„Ima lokalnog i centralnog nivoa, javnih preduzeća i druge nezavisne institucije. Ne možemo reći da postoji samo jedan nivo institucija, ima od svih pomalo. Ova lista nije konačna jer smo još uvek u procesu finalizacije predloga krivičnih prijava i informacija za tužilaštvo koje pregledamo kao kancelarija direktora i koje su već pripremile stručne jedinice... Identifikovali smo i neprijavljene stanove, prihode i preduzeća koja nisu prijavljena“, naglašava Buleškaj.

Između ostalog, Buleškaj naglašava da je izrečeno i raspodeljeno 99 novčanih kazni zbog neprijavljivanja imovine. Od njih je, kako navodi, naplaćeno 58.

„Već smo izrekli i raspodelili 99 kazni zbog neprijavljivanja imovine. Od 99 raspodeljenih kazni, 58 je naplaćeno, dok su ostale u postupku naplate. Takođe imamo veliki broj žalbi, jer svaki subjekt koji je kažnjen ima pravo žalbe. U procesu smo finalizacije razmatranja žalbi... Ove godine je bio najveći broj kazni, od 108 mera preduzetih protiv subjekata koji su zakasnili sa prijavljivanjem imovine, 9 su bila upozorenja, koja su bila javna ili nejavna, predložena u zavisnosti od prekršaja... Dok je 99 bilo kazni, koje iznose 30 odsto mesečne plate javnih funkcionera“, kaže Buleškaj.

Na kraju, Buleškaj je objavio da je došlo do značajnog povećanja u oblasti uzbunjivanja. On kaže da je samo do juna 2025. godine broj slučajeva prijavljenih Agenciji premašio brojku za celu prethodnu godinu.

U 2023. godini registrovano je 20 slučajeva, u 2024. godini broj se povećao na 48, dok je ove godine, samo za prvih šest meseci, prijavljeno preko 50 slučajeva.

Uzbunjivanje je radnja kojom osoba (nazvana uzbunjivač) obaveštava vlasti o kršenju zakona ili nezakonitim i neetičkim radnjama koje se dešavaju unutar javne ili privatne institucije.

Uzbunjivači su često zaposleni u toj instituciji koji prijavljuju korupciju, zloupotrebu položaja, sukob interesa ili druge prekršaje koji krše.​