Daleko od kuće i rođaka, služeći kao predstavnik najmoćnije države na svetu, u maloj zemlji poput Kosova, ambasador Sjedinjenih Američkih Država Philip S. Kosnett prenosi poruke nade i ljubavi svim ljudima u ovim prazničnim danima na kraju godine koji se ove godine širom sveta obeležavaju drugačije kao što tradicija i istorija znaju. U ekskluzivnom intervjuu za Kosovapress, ambasador Kosnett govori o iskustvima na Kosovu tokom ove pendemijske godine, izazovima, emocijama, radostima i tugama, nedostatku posla i normalnog života itd. KosovaPress: Budući da smo uoči praznika, želim da iskoristim ovu priliku da vam čestitam Božić! Ovaj Božić se razlikuje od prethodnih u vašoj istoriji kao ambasador SAD na Kosovu, zbog pandemije (Covid-19). Kakve će promene biti u vašoj proslavi Božića ove godine? Kosnett: Prvo, dozvolite mi da se zahvalim i izrazim božićne želje onima koji slave praznik i želim svima sigurnu i mirnu Novu godinu. Ove godine moja porodica, kao i mnoge porodice širom sveta, neće moći fizički da se okupe zbog pandemije i ograničenja putovanja. Žao nam je zbog toga, ali kao diplomatska porodica navikli smo da s vremena na vreme ne budemo fizički zajedno sa najmilijima. Tako da ćemo se moja supruga Alison i ja pridružiti ostalim članovima porodice kroz magiju video konferencija. Ne biti zajedno sada je cena koju vredi platiti za pomoć u kontroli virusa. KosovaPress: Kako stojite tokom ovog perioda pandemije? Kosnett: Dobro sam hvala. Zahvalan sam na dobrom zdravlju, bliskoj porodici, dobrim prijateljima i kolegama od poverenja i na prilici da služim. Amerikanci se na Kosovu uvek osećaju dobrodošli kao kod svoje kuće. Kad god se osećam ograničeno, setim se da sam u boljem položaju od većine milijardi ljudi na planeti. Svi moramo manje da razmišljamo o tome kako pandemija utiče na nas, a više o tome kako možemo zajednički da radimo da to prevaziđemo. Iskreno, najviše me nervira kada vidim ljude kako ignorišu jednostavne korake koje mogu preduzeti da bi zaštitili sebe i svoje porodice, poput nošenja maski i pranja ruku, izbegavanja velikih okupljanja i održavanja socijalne distance. Neke protivmere su skupe. Maske i sapun nisu. KosovaPress: Da li vam nedostaje dnevna dinamika koju donosi kancelarijski posao? Kosnett: Naravno, vreme sam podelio između rada od kuće i boravka u našoj Ambasadi. Nedostaje mi energija da budem okružen kolegama, američkim i kosovskim građanima u Ambasadi, i žao mi je što se većina mojih spoljnih sastanaka obavlja putem konferencija. To nije isto kao lični kontakt. Nedostaje mi izlazak iz Prištine, da posetim i da učim od ljudi u celoj zemlje. Diplomatija se odnosi na lične odnose i ličnu komunikaciju. KosovaPress:Skoro ste cele godine bili van kancelarije i daleko od svojih najmilijih. Šta vam najviše nedostaje? Kosnet: Kao što sam već pomenuo, ljudski je kontakt, ali u obliku malih stvari, da budete u mogućnosti da podelite obrok sa porodicom i prijateljima, da putujete i delite nova iskustva, da idete u crkvu u Prištini. Ali ako svi nastavimo da radimo zajedno da bismo pobedili COVID-, moći ćemo ponovo uživati u ovim jednostavnim postupcima prijateljstva. KosovaPress: Koji je bio najizazovniji trenutak ove godine? Kosnett: Vau. Ne pada mi na pamet ni jedan trenutak. Zapravo bila je ponavljajuća serija izazovnih trenutaka. Možda je upravo  misao  da će ova pandemija udariti više i trajati duže od ostalih epidemijskih pretnji sa kojima se svet u zadnje vreme suočio. Nada se dizala i padala. Pitali smo se da li će se to ikada završiti. Zatim je stigla vest da su naučnici razvili vakcine u rekordnom roku - ali proći će meseci ili više pre nego što će svi postati imuni i moglo bi se reći da je pandemija bila pod kontrolom. Pandemija još uvek nije gotova i moramo i dalje biti oprezni. KosovaPress: Da li je bilo trenutaka besa? Kosnett: Da, ljutim se kada vidim ljude kako u Sjedinjenim Državama, tako i na Kosovu, koji poriču naučnu realnost, negiraju lekarske savete i rizikuju sebe, kao i svoje porodice i prijatelje, kako odbijaju da preduzmu mere protiv virusa. Amerikanci i Kosovari imaju mnogo toga zajedničkog, uključujući i činjenicu da smo jaki i izdržljivi. Mnogi od nas ne žele da izgledaju kao da se plaše virusa. Ne treba da se bojimo, ali treba da se borimo protiv toga pomoću sredstava kojima raspolažemo. Ne pokušaj da budeš jak - budi pametan. KosovaPress: Da li je bilo trenutaka kada ste bili uznemireni i rekli sebi „Želim da napustim ovu misiju i da se vratim kući?“ Kosnett: Nikada, imam čast da budem ambasador SAD na Kosovu i vodim tim posvećenih profesionalaca iz obe zemlje. Verujem da stvari koje SAD žele za Kosovo su mir sa susednim zemljama i između zajednica, verodostojan sistem pravde, prosperitet i mogućnost, su stvari koje narod Kosova želi i zaslužuje. Pre svega, želimo da Kosovo zauzme svoje mesto u svetu kao nezavisna i samodovoljna demokratija. Vlade se ne slažu uvek oko određenih pitanja, ali temelji odnosa su solidni.  KosovaPress: Da li ste nešto pozitivno naučili tokom ovog perioda pandemije? Kosnett: Ljudi su jaki i pametni, kreativni su i izdržljivi. Ponekad uzimamo zdravo za gotovo izvanredne ciljeve koje možemo postići kada prestanemo da se borimo i počnemo da radimo zajedno. Poslali smo ljude na Mesec, a uskoro ćemo ih poslati i na Mars. Kako je neverovatno da svi imamo pametni telefon sa sobom - mikroračunar, preko kojeg možemo pristupiti svim ljudskim znanjima. Pobedili smo velike boginje, pobedili smo dečiju paralizu, a uskoro ćemo pobediti i COVID. Ali samo ako ostanemo disciplinovani i brinemo jedni o drugima. KosovaPres: Nesumnjivo je da je pandemija ograničila realizaciju različitih projekata i ciljeva koje ste planirali za ovu godinu, u ličnom aspeku i profesionalnom  kao ambasador. Da li vas je pandemija oštetila u ovom pogledu? Kosnett: Naravno da smo ove godine imali izgubljene prilike. Na primer, kada je pandemija tek počinjala, prošlog februara, bio sam u Njujorku i razgovarao sa liderima dijaspore o povečanju učešća dijaspore na Kosovu, ne samo ulaganjima, već i razmenom iskustava u razlićitim osbalstima. Bilo je veliko interesovanje. Pandemija nas je koštala godinu dana na realizaciji nekoliko projekata. I dalje želim da nastavim sa ovom inicijativom. Mi imamo jednu izreku „Čovek planira, a Bog se smeje“. Treba planirati budućnost, ali morate ostati fleksibilni. KosovaPress: Koji vas je trenutak najviše impresionirao tokom ove godine? Kosnett: Ponavljam, Bilo je toliko trenutaka. Zapanjen sam hrabrošću i predanošću zdravstvenih radnika i drugih koji su toliko rizikovali da nas zaštite. Nastavnici koji su pronašli načine, uz pomoć preduzeća i vlade, da nastave da obrazuju decu. Naučnici u SAD-u i drugde koji su razvili vakcine u rekordnom roku.

2020. godina je bila godina tragedije. Učinimo 2021. godinom nade