Oko 800 radnih mesta je izgubljeno zbog pandemije u opštini Gnjilane. Takođe, za 23 procenta dolazi do smanjenja broja zaposlenih u velikim i srednjim preduzećima, gde su mala preduzeća u tom periodu najteže pogođena. To se navodi u izveštaju o šteti nastaloj u privrednom sektoru opštine Gnjilane. Ti gubici uključuju i period suočavanja sa globalnom pandemijom Covid-19. Direktor za ekonomski razvoj u Gnjilanu, Valbona Tahiri, rekla je da mere koje je Vlada Kosova preduzela u martu ove godine, da ograniči kretanje građana, prekine nastavni proces u školama i univerzitetima, prekine većinu poslovnih aktivnosti. zaustavili su ekonomski razvoj u opštini Gnjilane. Tahiri: Pandemija je uticala na gubitak 788 radnih mesta   "Pandemija je uticala na gubitak 788 radnih mesta. Imamo smanjenje od 23% od ukupnog broja zaposlenih u anketiranim kompanijama, uglavnom velikim i srednjim preduzećima. Istu situaciju navode i mala preduzeća. Dok su se individualna preduzeća povećala. 46% preduzeća izjavilo pad nivoa prodaje od 90-100%, a samo 1% anketiranih preduzeća je izjavilo da je nivo prodaje isti", rekla je ona. U ovom istraživanju je anketirano 304 preduzeća, gde je Tahiri najavila da 69% preduzeća koja učestvuju u istraživanju obavljaju posao u gradu, 27% u selima i 4% ima svoje filijale van teritorije opštine. Anketirane firme po tipu su 42% individualnih preduzeća, 38% kompanija sa ograničenom odgovornošću, 19% poljoprivrednika i 1% akcionarskih društava. Prema njenim rečima, velika većina preduzeća (80%) je izjavila da je pandemija uticala na pad potražnje za uslugama / proizvodima, a samo 2% preduzeća je iskazalo mali uticaj. 66% preduzeća prijavilo je nedostatak likvidnosti, dok je 48% reklo da je došlo do poremećaja u snabdevanju tokom pandemije. Tahiri: Pandemija uglavnom preti malim preduzećima   "Istraživanje otkriva da pandemija najviše ugrožava mala preduzeća. Samo 8% preduzeća misli da se može nositi sa pandemijom. 84% preduzeća izjavilo je da se ne može nositi sa pandemijskom situacijom i maksimalni vremenski period u kome posao može da posluje pozitivnim rezultatom ili bez gubitaka je 3 do 6 meseci, dok 16% može da posluje od 3 do jedne godine. "Nadamo se da samo 50% preduzeća neće otpustiti radnike", dodala je Tahiri. Prema gradonačelniku Lutfiju Haziriju, zdravlje ekonomije u Gnjilanu je visoki prioritet. On je naglasio da su nalazi u ovom istraživanju zastrašujući. Haziri: Nalazi u ovom istraživanju pokazuju lošu i zastrašujuću stvarnost   "Privatna ekonomija je jedno od fokusa koje smo istraživali i danas imamo ova otkrića koja pokazuju lošu stvarnost i zastrašujuća su ako ne intervenišemo merama za sprečavanje povećanja štete u sektoru ekonomije, poljoprivrede. Imajući u vidu,da u javna preduzeća nastavljamo da poslujemo sa podrškom, ne dozvoljavajući sekundarne probleme. Budući da smo proveli deo konferencije u znak protesta auto-prevoznika koje ja podržavam, njihove zahteve, razumem. "Ali ne možemo da bankrotiramo kompaniju dok ne nađemo sredstva za subvencionisanje prevoznika", dodao je Haziri. Između ostalog, Haziri je rekao da su ratifikacija finansijskih sporazuma, pregled budžeta u drugom čitanju i koraci koje će opština preduzeti su mere koje utiču na obnavljanje i očuvanje ekonomskog zdravlja. Dok je direktor poljoprivrede Ramiz Ramadani rekao da je ukupna šteta poljoprivrednika veća od 130 hiljada evra samo u tom sektoru, dok je nadoknada od 25 procenata vrlo niska vrednost koja može u potpunosti uništiti ovo poljoprivredno polje.