Broj slučajeva napada i prijetnji novinarima je porastao tokom protekle godine u odnosu na 2020. godinu. Prijavljeno je 27 slučajeva ili 6 više u odnosu na prethodnu godinu, dok nereagovanje pravosuđa i dalje zabrinjava. Novinari su tokom svog izveštavanja i dalje ugroženi, napadnuti na različite načine, kako fizički tako iu drugim psihičkim oblicima. Čak i kada se slučajevi prijave policiji, većina njih provede godine kojima se pravosuđe uopšte ne bavi. Izvršni direktor Udruženja novinara Kosova Getoarbe Mulići Bojaj kaže za KosovaPress da je od prošle godine prijavljeno 27 slučajeva napada na novinare. Ona kaže da mnogi od napadača još nisu privedeni pravdi. Mulići-Bojaj: Do sada je prijavljeno 27 napada i pretnji novinarima „Do sada je prijavljeno 27 slučajeva napada i pretnji na novinare, što je za tri slučaja više nego prošle godine, dok je za 6 slučajeva više nego prethodne godine. Cifra može izgledati vrlo mala, ali govorimo o zemlji u kojoj ima 800 novinara u članstvu AGK, gde ako govorimo o 27 ljudi govorimo o 5% novinara koji su napadnuti, onda naravno , ima i onih slučajeva koji se prijavljuju samo policiji, pa postoje neslaganja između AGK-a i policije, ima novinara koji ne žele da iznesu slučajeve u javnost i prijave ih direktno policiji. Imali smo dva nedavna slučaja da smo dobili prijavu od policije, novinari su želeli da ostanu anonimni, znamo ko su novinari, a policija je pronašla napadače. Najozbiljniji slučaj ove godine, ali ga ne možemo kategorisati kao najozbiljnijeg jer su svi napadi i mi se zalažemo da se ne krše prava novinara i napadi su ionako svi napadi, ali početkom godine imamo slučaj novinara, Visara Durićija, odnosno u februaru ove godine, gde smo imali veoma neprijatan izgled, za nas je veoma zabrinjavajuće i tamo gde napadači ili zločinci još nisu privedeni pravdi“, dodala je Mulići-Bojaj. Novinar novinske agencije KosovaPress u Mitrovici Alidin Damati priča o svom slučaju tenzija u severnoj Mitrovici u naselju „Kroi i Vitakut“ 2012. godine. On podseća da su tamošnji demonstranti dobijali razne uvrede, a da to očigledno nije bilo dovoljno za jer su počeli da gađaju novinare kamenicama i flašama Damati: U Kroi i Vitakutu kada su bile tenzije u to vreme na severu „U Kroi i Vitakutu kada su bile tenzije u to vreme na severu i otišli ​​smo da izveštavamo sa ovog mesta. Trebalao sam da slikam, ja sam radio u novinama i bile su nam potrebne slike i slično. Tada smo tražili pomoć Kfora koji nam je obećao da će nam pomoći i u trenutku kada su pregovarali sa demonstrantima dozvolili su nam da priđemo pet metara od njih, a kordon Kfora je bio u sredini, a u trenutku kada smo mi novinari počeli da pišemo, počele su uvrede, počele su uvrede na nacionalnoj osnovi, počeli su da nas gađaju flašama, kamenicama toliko da je KFOR morao da upotrebi oružje, pucnjavom u vazduh da smiri situaciju. Bilo je slučajeva kada sam napadnut u protestima radikala u Severnoj Mitrovici u prisustvu Kosovske policije, stanice na severu, koji su reagovali kao da se ništa nije desilo, pravili se da ne vide, okrenuli leđa,i odaljili se sa mesta događaja ono što je još tragičnijim je činjenica da su bili pripadnici Kfora, tu mi nisu pomogli“, dodaje Damati. Slučajevi pretnji i napada ima i Diamanta Bajra, novinara lista Blic, koji priča o pretnji jednog hodže iz Peći. Sve ovo se, prema njegovim rečima, dogodilo jer mu se nije dopao izveštaj novinara Bajre, koji kaže da je, kada ga je dotični hodža bio obavešten i o porodici novinara. Bajra: Pre mnogo godina me zvao hodža iz Peći „Pre nekoliko godina dobio sam telefonski poziv od hodže iz Peći komu je smetalo moj izveštaj, iako sam se trudio da budem veoma profesionalan jer je imao dilemu da nisam profesionalan, suočio sam se, izašao sam na sve strane. U to vreme sam kontaktirao hodžu, on je imao i advokata koji se bavio njime, tako da sam i preko advokata i preko hodže mogao da uključim sve strane koje su navedene u tom izveštaju kada sam izveštavao. Njegov slučaj je bio da je jedna porodica  prijavila hodžu policiji jer je otvoren grob u kome se nalazio jedan od njihovih rođaka, a nakon premeštanja tela njegovog člana stavljen je neko drugi. I kao slučaj, sigurno je smetao dotičnog gospodina zašto se tako nešto dogodilo i kada sam kontaktirao hodžu po drugi put, izgleda da je bio dobro obavešten o meni i mojoj porodici jer mi je rekao citiram „Super je što me zoveš jer znam ko si, znam gde ti živi porodica, znam gde živiš i znam sve o tebi i od sada ćeš imati problema sa mnom. Sledeće mi pominje da ima veze do predsedništva i da može da me izazove u bilo kom obliku. Ali mwe ovo nije odvratio, nastavio sam put, nisam imao kontakt sa istim ali sam dobio pozive od drugih da se povučem, da popravim odnose sa njim ali to nije da sam se bavio isto, pošto sam „mislio da će pravda delovati ili će nešto učiniti“, rekao je on. Prošle su skoro četiri godine od slučaja Dijamant Bajra i od tog trenutka nijedan pravosudni organ ga nije uzeo za osnov slučaj, čak ni tužilaštvo ga nije nijednom, kako kaže, nazvao da ga pita da li je zainteresovan za nastavak. slučaj..