Danas se obeležava 22 godišnjica pogibije komandanta Oslobodilačke Vojske Kosova (OVK) Džemajla Redžaja, rođenog 10 juna 1961 godine u Papazu  Suve Reke. Bio je sin Rasima Redžaja, preživelog masakra u Baru, i majke Have. Osnovno obrazovanje stekao je u selu Llanishte, dok je 1979 godine upisao gimnaziju "Jeta e re" u Suvoj Reci. Komandant Redžaj bio je među prvim organizatorima demonstracija o nacionalnim pitanjima, poput Prištine, Prizrenu, Suvoj Reci i drugim mestima. U februaru 1983 godine izvučen je iz nastave i poslat u kancelariju nasilnog direktora, gde su mu tadašnji bezbednosni organi vezali ruke. Potom su ga odveli u ćeliju u zatvoru u Prizrenu. Na dan suđenja, sudskom telo ispred prisutnima u poslednjem govoru, obratio se  ovim rečima: „Dok Kosovo ne dobije status Republike, mi nećemo prestati da delujemo“. Džemajli je od srpsko-slavskog suda osuđen na dve i po godine zatvora, zajedno s još pet članova grupe. Najduže vreme je proveo u samici. Prošao je kroz mnogo zatvora u Prizrenu, Peći i zloglasnom Beogradskom zatvoru. Nakon izdržavanja kazne u avgustu 1985 godine, on je nastavio  sa aktivnostima u redovima Kosovskog Narodnog Pokreta, koji je ilegalno delovao na Kosovu da bi postigao nacionalne ciljeve. Uvek je bio aktivan, ne zaustavljajući se ni danju i noću i održavao je kontakte sa svojim ilegalnim prijateljima (LPK) na Kosovu i u dijaspori. Džemajli, bio je član Narodnog Pokreta Kosova od 80-ih kao odgovoran i koordinator u selima Budakovo, Donje Krušice e, Gornje Krušice, Muhlan, Stravućin, Veršec, Papaz i Grejćevce. 26 juna 1998 godine u kući Sadrija Kokolarija, oca heroja Kadrija Kokolarija, sastao se sa ljudima koje je poslao Generalštab OVK Sadik Halitjahem, Idriz Hisenijem i druge drugovi gde je odlučeno da se formira Jedinica OVK da bi delovala na gorenavedenoj teritoriji. 6 jula 1998 godine postavljen je za komandanta Prve čete i Komandanta Voda, koji je bio stacioniran u selu Llanisht. Ova tačka je bila most povezivanja između jedinica Drugog bataljona Budakova. Ujutro 23 avgusta 1998 počeli su borbe u Greićevcu, komandant Džema je mobilisao sve snage koje je imao na raspolaganje i zajedno sa svojim saborcima krenuo ka logorima. U blizini sela Laništ, u blizini škole, minobacačka granata pala je među borcima koji su zajedno sa Džemajlom ranjeni još šest boraca : Hizri Veliu, Brahim Bunjaku, Ise Zećiraj, Faik Muhadin, Sabit Halili i Islam Ahmeti. Džemajli je dio teško ranjen, prebačen je u vojnu bolnicu u selu Brešac, I u nemogućnosti da se oporavi, preminuo je i sda se odmora  na altaru slobode od 26 avgusta 1998 godine. Za žrtvovanje i doprinos dat za slobodu i nezavisnost Kosova, Džemajilj Redžaj,  7 marta 2017 odlikovan je ordenom "Heroj Kosova", od strane predsednika zemlje Hašima Tačija.