10. avgusta 1998. Bekim Beriša, zvani "Abeja" kao jedan od boraca Oslobodilačke Vojske Kosova, herojski je pao posle višesatne borbe sa srpskim snagama.

Bekim Beriša rođen je 15. juna 1966. godine u selu Graboc u Peći. Djed heroja, Nedžip Selmani, godinama se borio protiv srpskih okupatora Roditelji Fazli i Fahrije Beriša imali su šestoro dece: pet sinova i ćerku, dok je Bekim bio šesto dete u nizu. Bekim Beriša je završio osnovnu školu u Goraždevcu u Peći i umetničku gimnaziju u Peći. Odgajani i obrazovani sa pažnjom i ponosom od strane svog dede i oca, koji su sa ljubavlju gajili nacionalna osećanja u mladoj duši budućeg borca za slobodu Kosova, Bekim Beriša, u nemogučnosti da nastavi studije, bio je primoran da napusti Kosovo. . Prvo zaustavljanje mladog iseljenika iz Graboca u Peći bila je Hrvatska. U početku je radio kao ručni radnik. Bavio se teškim fizičkim radom kako bi zaradio za život, samo da bi pomogao svojoj porodici i upisao se na Fakultet ugostiteljstva u Opatiji i Veterinarski fakultet u Zagrebu, prenosi KosovaPress. Uspešno je završio oba ova fakulteta. Tokom boravka u Hrvatskoj Bekim Beriša je naučio šest stranih jezika, tako da je uspeo da pročita različitu literaturu, ekonomsku, turističku, pa čak i vojnu. U to vrijeme, najprije u Hrvatskoj, a kasnije i u Bosni, izbio je rat Hrvata i Bošnjaka protiv srpskog kolonijalnog režima. Iako profesionalac u oblasti turizma i veterine, Bekim Beriša se bez oklevanja dobrovoljno odazvao pozivu da se bori protiv ovog režima. U to vrijeme Bekim Beriša je živio u Holandiji, ali je napustio zapadni život i pridružio se hrvatskim borcima, odnosno elitnim hrvatskim jedinicama. Kao borac i strateg u borbi protiv Srba u Hrvatskoj, Generalštab Hrvatske vojske odlikovao je Bekima Berišu činom generala. Iz rata u Hrvatskoj Bekim Beriša odlazi u rat u Bosni, ponovo protiv srpskih snaga, učestvujući u mnogim žestokim bitkama. Situacija posle rata u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni jasno je pokazala da nije daleko dan kada će započeti rat i na Kosovu. Stoga je početkom marta 1998. godine Bekim Beriša, zajedno sa grupom drugova emigranata, ilegalno ušao na Kosovo, pridružio se redovima Oslobodilačke Vojske Kosova. Isprva je nastanjen u Ačarevi region Drenice. Ovde je započela organizacija i prve pripreme mladih vojnika za nastavu borilačkih veština. 22. aprila 1998. godine u Ačarevi Bekim Beriša sa ostalim borcima OVK podigao je albansku zastavu i otvorio Vojnu akademiju. Međutim, u ovo vreme borbe između srpskih i OVK snaga su se pojačale u operativnoj zoni Dukađini. Bekim Beriša zajedno sa herojem Bedri Šalom otišao je u Glođane kod Dečana, postajući tako jaka ruka zapovjednika Ramuša Haradinaja i boraca Dukađinija. Ovde je Bekim Beriša pokazao veštine u vojnoj obuci mladih vojnika, posebno u nošenju, obezbeđivanju i sastavljanju oružja. Borac OVK Bekim Beriša, u Juničkoj bitki, 29. maja 1998. godine, angažovao se u odbrani ovog područja, što je imalo poseban strateški značaj, dajući maksimalan doprinos zaštiti ovog sela od pada u ruke srpskih snaga koje su ga opkolile velikim vojnim i ljudskim arsenalom. I tačno pad Bekima Beriše na polju časti, zajedno sa hrabrim borcima Bedri Šala, Eltonom Žerkom, Permet Vulom, Baškim Lekun itd. doveo do toga da je Junik pao u ruke srpskih snaga. Bilo je to dana 10. avgusta 1998. godine kada je Bekim Berisha pao sa topa, ušavši u večnost rata za oslobođenje Kosova od srpskih snaga. Za zasluge i junaštvo Bekima Beriše u borbi protiv divljačkog srpskog režima koji je vladao na Kosovu skoro čitav vek, Generalštab KZS-a ga je, nakon završetka rata, gradirao u čin general-majora. Bekim Beriša prvi put je sahranjen u Juniku. Kasnije je pokopavanje obavljeno u njegovom rodnom mestu, gde je podignut spomenik koji sjajno sija i predstavlja vodič za buduće generacije. Iako istoričari smatraju da domen polja aktivnosti pojedinca sužava polje interesovanja istoričara, upečatljive ličnosti kao što je lik Bekima Beriše, velika su odgovornost za svako istorijsko perje koje će se baviti ovom likom. "Srbi ne žele diplomatiju već rat", rekao je on u jednom od niza retkih videa koje je objavio AP, u kojima je Beriša takođe govorio tokom rata. Kasnije je u drugoj izjavi rekao da Srbi ne razumeju dijalog, već samo odnos "vatra za vatrom".