Tada šesnaest godina ranije bilo je stacionirano 50 000 vojnika NATO-a, zajedno s Privremenom Upravom Ujedinjenih Nacija.   Dana 12 Juna 1999. godine, nakon 78 dana bombardovanja Zapadnog Vojnog Saveza pod vođstvom SAD protiv srpsko-crnogorskih vojnih ciljeva na Kosovu, Srbiji i Crnoj Gori, trupe NATO-a ušle su na Kosovo u mirovnu misiju zvanu KFOR. , okončavši skoro dvogodišnji rat između albanskog pobunjeničkog stanovništva organizovanog u redovima Oslobodilačke Vojske Kosova i srpsko-crnogorske vojne i policijske okupatorske snage.   Cenjeni od strane onih koji su to doživeli kao dan oslobođenja i kao jedan od najvećih dana u istoriji Kosova, 12. Jun, iako nije poznat kao službeni praznik, dan je kada će se vojna i svetska diplomata sećati kao dan spreman za sukob između Zapada i Rusije, dan kako je rečeno, „da bi mogao započeti Treći svetski rat“. Prve NATO trupe koje su 12. juna ušle na Kosovo bile su Norveške specijalne snage i Britanske Specijalne Vazdušne Službe, suočene sa ruskim trupama koje su dan ranije iznena zauzeli aerodrom  Priština s ciljem podele Kosova.   Rusija je imala za cilj da unese hiljade vazdušnih pojačanja, ali nakon intervencije Vašingtona, Bugarska, Mađarska i Rumunija odbacile su zahtev Moskve da koristi njihov vazdušni prostor.   Nakon američko-britanske blokade aerodromske piste, rusko ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je intervenciju svojih vojnika "greškom". A sve ostalo je već istorija. Ulazak u NATO vratio je na Kosovo više od milion Albanaca.   Ulazak NATO vojnika otvorio je put povratku svojim domovima, zemlji i u njihovo mesto  preko milion Kosovskih Albanaca raseljenih izbeglica u desetinama zemalja i tri ili četiri kontinenta.   Do sada je blizu 500.000 pripadnika mirovnih snaga mnogih zemalja, uglavnom zapadnih, služilo na Kosovu, udaljeno od svojih porodica i voljenih ljudi i žrtvujući jedan deo svog života za slobodu, sigurnost i mir na Kosovu.