Deklaracija o nezavisnosti Kosova doneta je 17. februara 2008. godine u 15:39 časova u Skupštini Republike Kosovo u Prištini. Na vanrednoj sednici kojoj je prisustvovalo 109 od ukupno 120 poslanika, Skupština Kosova je jednoglasno proglasila Kosovo nezavisnom, suverenom i demokratskom državom.

Zakonitost Deklaracije o nezavisnosti Kosova je već neko vreme kontroverzna tema. Srbija koja se protivila Deklaraciji o nezavisnosti Kosova tražila je ocenu međunarodne validnosti i podršku svom stavu, navodno da je Deklaracija o nezavisnosti Kosova nezakonita.

Nakon ovakvog razvoja događaja, Srbija je u oktobru 2008. zatražila savetodavno mišljenje od Međunarodnog suda pravde. Dana 22. jula 2010. godine, Međunarodni sud pravde je savetodavnom odlukom ponovo potvrdio da Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila nijedan član međunarodnog prava.

Proglašenje nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. bila je kruna dugog i teškog puta za građane Kosova. Građani Kosova su godinama trpeli posledice etničkog čišćenja od strane srpskog režima Slobodana Miloševića, koje je rezultiralo Oslobodilačkim ratom (1997-99). Nakon završetka Oslobodilačkog rata na Kosovu su raspoređene međunarodne mirovne trupe.

Od 13. juna 1999. godine, kada su srpske snage bile prinuđene da napuste Kosovo, ovom zemljom upravljaju Misija Organizacije Ujedinjenih nacija - UNMIK i samoupravne institucije Kosova: Skupština, predsednik i Vlada.

Iako Srbija nije imala kontrolu nad Kosovom, u rezoluciji 12 44 Saveta bezbednosti više puta se pominje da je Kosovo protektorat UN, ali pravno deo Savezne Republike Jugoslavije.

U novembru 2005. godine zvanično je počeo proces za konačni status Kosova. Posle sveobuhvatnih konsultacija, 2. februara 2007. specijalni međunarodni izaslanik za status Kosova Marti Ahtisari podneo je Prištini i Beogradu svoj predlog za uslovnu nezavisnost Kosova, korak koji je doveo do stvaranja nezavisne države. Posle nekoliko rundi razgovora, Kosovo je proglašeno nezavisnom 17. februara 2008. godine.

Deklaraciju o nezavisnosti Kosova doneli su tadašnji premijer Kosova Hašim Tači, poslanici Skupštine Kosova i predsednik Kosova na sastanku održanom u Prištini 17. februara 2008. godine.

„Mi, lideri našeg naroda, demokratski izabrani, ovom Deklaracijom proglašavamo Kosovo nezavisnom i suverenom državom. Ovo proglašenje odražava volju našeg naroda iu potpunosti je u skladu sa preporukama specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija i njegovog sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova“, navodi se u saopštenju koje su potpisali poslanici koji su učestvovali.

Deklaraciju o nezavisnosti Kosova jednoglasno je usvojilo 109 prisutnih poslanika u sali Skupštine Kosova. Jedanaest poslanika srpske manjine bojkotovalo je proceduru glasanja. Devet predstavnika drugih etničkih manjina bilo je deo kvoruma.

Na zahtev Rusije, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održao je hitnu sednicu 17. februara popodne. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun izdao je neutralno saopštenje u kome traži od svih strana da se „uzdrže od bilo kakvih radnji i izjava koje bi mogle da ugroze mir, podstaknu nasilje ili ugroze bezbednost na Kosovu ili u regionu”.

Govoreći u ime šest zemalja – Belgije, Hrvatske, Francuske, Nemačke, Italije i Sjedinjenih Država – belgijski ambasador je izrazio žaljenje „što Savet bezbednosti ne može da se dogovori o putu napred, ali ova blokada je bila veoma jasna mesecima. Današnji događaji predstavljaju kulminaciju procesa statusa kvo koji je iscrpio sve puteve u potrazi za ishodom koji se pregovara“.

Predsedništvo EU je 18. februara 2008.godine saopštilo da su posle dana teških razgovora između ministara spoljnih poslova zemlje članice slobodne da pojedinačno odluče da li da priznaju nezavisnost Kosova. Većina država članica EU priznala je Kosovo, ali Kipar, Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija i dalje je ne priznaju.