Pre 107 godina, Londonska konferencija je okončala svoje radove u kojoj je odlučeno o prepolovljenju albanskih teritorija i njenoj sudbini. Konferencija ambasadora počela je sa radovima u decembru 1912, a trajala je do 29 jula 1913 godine. Možda je to bila odrednica budućnosti Albanije o nezavisnosti zemlje, ali kao što je poznato sa te konferencije, Albanija je u svojim granicama izašla prepolovljena. Konferencija je diktirana izbijanjem prvog balkanskog rata. Učestvovale su velike sile Evrope, predstavnik Osmanskog carstva i predstavnici balkanskih sila, sa izuzetkom Albanije (koja nije priznata) i Grčke (koja nije potpisala primirje). Sa ove konferencije je proizašao Londonski Traktat, o podeli teritorija koje su izašle van Otomanskog carstva od velikih sila i njihovih saveznika. Ovaj Traktat ostao je u tajnosti sve do Versajske Konferencije (1918). Sve velike sile predstavile su svoju verziju mape Albanije. Za Albance je bila najpovoljnija karta koju je predložila Austro-Ugarska. Na ovoj konferenciji Albanija je priznata kao kneževina, što  znači da će oblik vladavine biti monarhijski, nasledna vlast, dok nezavisnost uslovna, jer kneževina ne dostiže pravo državljanstva.