10. decembra 1901. godine prvi put su dodeljene Nobelove nagrade. Nakon dugih pregovora, delom sa francuskom vladom koja je pokušala da nametne veoma visok porez na bogatstvo Alfreda Nobela, a delom nakon razgovora sa porodicom Nobel o pitanju nasledstva, konačno je postalo moguće da se prvi put dodeli 5 nagrada, koliko je Nobel ostavio na testament. Ceremonija za njih četvoro: fiziku, hemiju, medicine, književnosti održana je u Stokholmu, a ceremonija dodele nagrada za mir održana je u Kristijaniji, norveškoj prestonici koja će kasnije dobiti ime Oslo. Prošlo je pet godina otkako je Alfred Nobel umro u San Remu 10. decembra 1896. godine (63 godine). Dani pre dodele nagrada takođe su bili napeti. Imena dobitnika držana su u tajnosti - za razliku od danas koji se otkrivaju mesec dana ranije. Kada su trojica istaknutih Nemaca vozom stigla sa juga i zauzela mesta u Grand hotelu u Stokholmu, postalo je jasno da će oni biti nobelovci. Međunarodni saobraćaj u to vreme nije bio sjajan, a dolazak stranaca bio je novost. Na svečanosti u Stokholmu, u holu Muzičke akademije, dodeljene su nagrade za dostignuća u fizici, hemiji, medicini, književnosti. Sala se postepeno punila ljudima u svečanim odeždama. Tada su tri pobednika ušla bez galame, muzike i aplauza kao što je to danas uobičajeno. Prvo je došao nemački fizičar Vilhelm Conrad von Rontgen, zatim holandski hemičar Hendricus van t’Hoff, a za njim nemački lekar Emil Adolf von Behring; i na kraju, francuski ministar da primi Nobelovu nagradu za književnost u ime pesnika Sulli Prudhomme, koji je bio bolestan, dok se ceremonija Nobelove nagrade za mir održavala u Christiana (Oslo) u sali norveškog parlamenta. Nagradu su podelili Švajcarac Henri Dunant (osnivač Međunarodnog crvenog krsta) i Francuz Frederik Passi (ekonomista i mirovni aktivista). / KosovaPress /​