Privatni sektor kao generator privrednog razvoja i doprinos punjenju državne kase je u teškom stanju, a raspodelu finansijskih sredstava kroz različite pakete poslovna zajednica smatra pogrešnom.
Poslovna udruženja takođe kritikuju vladu da je u ovo vreme finansijske krize izvršna vlast prekinula komunikaciju i dijalog između vlade i preduzeća.
Pored energetske krize, predsednik Privredne komore Kosova Skender Krasnići kaže da je situacija za privatni sektor i dalje teška i sa padom proizvodnje, prodaje proizvoda i nedostatkom radnika. Još jedan izazov za šefa ove komore je zahtev radnika za povećanjem plata.
Krasnići: Situacija je i dalje teška u privatnom sektoru
Pored ove krize izazvane visokom inflacijom, traži se i podrška privatnog sektora.
Krasnići kaže da od vremena pandemije do sada ni 80 odsto zahteva nije ispunjeno od strane sadašnje i prošle vlade.
„Mi smo na početku pandemije tražili od vlada da preduzmu mere podrške, zahtevi su bili ili za smanjenje poreza, finansiranje kredita sa niskim kamatama, za smanjenje PDV-a sa 18 odsto na 5 odsto i za esencijalne proizvode imamo tražio da PDV bude nula 3 do 6 meseci. Takođe, tražili smo ukidanje akcize na naftu, kao i mnoge druge zahteve kao što je pravna infrastruktura, gde smo tražili da se zakon promeni i da se kupovina obavlja nekoliko dana u nedelji bez PDV-a kako bi se povećala proizvodnja i prodaja . Međutim, ni 80 odsto ovih zahteva nije ispunjeno“, naglašava on.
Krasnići kaže da je dosadašnja podrška države preduzećima i radnicima veoma niska.
Povodom najnovijeg paketa za suočavanje sa inflacijom, koji predviđa i indirektnu raspodelu sredstava za radnike u privatnom sektoru, Krasnići kaže da je to uslovna i nepravedna podrška.
Merom ovog paketa obezbeđena je subvencija od 50 odsto povećanja plata do 100 evra za radnike u privatnom sektoru za prva 3 meseca.
Krasnići: Uslovna podrška nije fer
„Iznos od 100 evra nije definisan da li će biti mesečni ili opšti za ova tri meseca. Šta ne treba da se radi u vidu uslovljavanja biznisa, jer biznis podiže plate koliko može i kontinuirano podiže plate. Mi kao Privredna komora smo tražili da se poslovanje ne uslovljava, već da se dodeljuju onako kako se daju drugim radnicima, javnom sektoru, gde se izdvajaju od 50 evra za četiri meseca ili od 200 evra. Što se tiče zaposlenih u javnim preduzećima od 100 evra, dok su oni koji izdržavaju državu direktnim porezima od radnika privatnog sektora koji su većina, kao i preduzeća koja stvaraju 80 odsto prihoda države, uslovljena povećanjem od 50/50. od biznisa. Ovo uslovljavanje je nepravedno i štetno, kao i kratkoročno. Dakle, na ovaj način se ne pomaže privredi, već se i dalje zadaje udarac biznisu sa obaveznim rastom... Ovaj uslov treba otkloniti, ali sredstva dodeljivati kako se daju javnom sektoru, dodatke treba dodeliti i radnicima privatnog sektora“, kaže Krasnići.
Krasnići: Zdravstveno osiguranje za radnike i porodiljske plate treba da pokrije država
„Da, prvo smo tražili da radnici imaju zdravstveno osiguranje, bezbednost na radu – radnici su zaštićeni ako ostanu bez posla. Da stvorimo porodičnu korpu, da zaštitimo porodice i radnike sa niskim primanjima. Ovo je odgovornost države. Država ne izvršava svoje dužnosti sebe, a u međuvremenu sav teret prebacuje na posao. Time se ukida obaveza isplate trudnicama 70 odsto plate za 6 meseci. To je odgovornost države, jer ne postoji nijedna država na Balkanu ili u Evropi koja uslovljava poslovanje... Ovu platu mora da pokrije država kao u svakoj drugoj zemlji... Obaveza je protivustavna i antipravna. ", on kaže.
Krasnići traži zvanične podatke od vlade i distributera KEDS za pripreme za snabdevanje električnom energijom tokom zime.
Sve do velikih finansijskih gubitaka preduzeća od oštrih smanjenja u avgustu, Krasnići naglašava da kompanije nisu dobile podršku.
„Tražili smo i sastanak sa KEDS-om da bismo se informisali o stanju snabdevanja električnom energijom, koliko ima redovnih godišnjih otkupa pored potrošnje. Takođe, zatražili smo informaciju od Vlade da nas informiše i da ne dođemo do tog trenutka, kao što se to desilo u 23.00 sata uveče, da obavestimo građane da će od sutra biti smanjenja, čak i oštrija. Ovo je zato da bi se posao mogao pripremiti. Međutim, ni iz vlade još nismo dobili odgovor. U međuvremenu, sve zemlje u regionu obezbedile su 24-časovnu struju za građane i preduzeća. U međuvremenu, jedina zemlja koja nema garantovanu struju je Kosovo. Ovo je rizik za preduzeća, jer za mesec dana, u avgustu, kada je bilo smanjenja do 6 sati bez struje, posao je pretrpeo ogromne gubitke... Posao može da propadne, uz potpuni prekid rada, gubitak kupaca i gubitak radnih mesta kao rezultat smanjenja struje“, kaže Krasnići. Šef Kosovske privredne i industrijske komore Krasnići je konačno rekao da Vlada odugovlači proces izrade nacrta zakona o javnim radovima, koji predviđa nadoknadu inflacije za građevinski materijal i prateće radove za postojeće ugovore.